Књига утисака ергеле „Карађорђево“, такозвана уписница посетилаца, отворена је 1. јуна давне 1924. године и представља најстарији документ те врсте у региону.
У тој књизи је на 1.000 страна специфично описана историја чувеног комплекса у Бачкој који је одувек био стециште државника, политичара, уметника и других познатих личности.
Како за „Блиц“ објашњава управник ергеле Небојша Златановић, њу су основали Аустроугари 1880. године и она је наредних деценија увек имала између 700 и 800 товарних коња нонијуса, погодних за паоре, али и за војску.
– У почетку су се у књигу утисака уписивали људи из бранше – студенти пољопривреде и ветерине и други посетиоци које је занимало коњарство. Касније су то били министри пољопривреде, банови Дунавске и осталих бановина, а временом све више почели су да је обилазе дипломате, политичари, председници, државници и друге познате личности и своје одушевљење нису крили, те су добре импресије бележили у књигу утисака – прича Златановић.
Према његовим речима, у књизи је уписано преко 10.000 позитивних утисака на језицима региона, али и на арапском и енглеском језику.
Међу записаним текстовима у том својеврсном историјском документу налази се и указ Президијума Народне Скупштине Федеративне Народне Републике Југославије од 17. априла 1946. године којим се ергела „Карађорђево“ проглашава државним добром од општег народног значаја, као и наредба из 1948. године којом ергела прелази под команду Гарде, а потписао ју је генерал Коча Поповић, који је додао да је „необично задовољан свиме што је видео“.
– Ми смо једна од две ергеле са историјом у Србији. Огромним трудом сачували смо ергелу у тешким временима и са оном у Љубичеву сад показујемо свету да нисмо тиква без корена – истиче Златановић.
Он додаје и да је ергела увек пословала на доходовном принципу, али је била уз војна имања као што је сада део ВУ „Моровић“.
Омиљено ловиште
У Карађорђеву је годинама био организован дипломатски лов за 22. децембар, Дан армије. Јосип Броз Тито је био организатор тог лова, тако да су многе стране дипломате, представници држава и њихови председници били ту и свако од њих се уписивао у најстарију књигу утисака.
Правди за вољу, Тито никада није крио своје одушевљење ергелом, али је у књизи утисака са својом супругом Јованком оставио само потпис давног 4. новембра 1973. године.
