Prošle nedelje, na uglu ulica Veselina Maslaše i Dunavske obale, naša sugrađanka Branislava Miškov u kontejneru je našla kesu u kojoj su bili tek okoćeni kučići. Njih nekoliko se nažalost ugušilo, dok je jedno kuče uspelo da izađe iz kese i preživi. Njegovo cviljenje je Branislava i čula.
– Krenula sam predveče u šetnju do Dunava sa drugaricom. Njen pas je osetio kuče u kontejneru. Prolazile smo tuda i nismo mogle da verujemo šta čujemo i vidimo. Prizor je bio zastrašujući. Bio je to zov za pomoć jedinog preživelog kučeta. Prišla sam i uslikala telefonom i odmah podelila apel na fejsbuku u nadi da će se neko javiti i pomoći mu da preživi.
Ja imam dva psa, od kojih je mužjak dosta agresivan i nisam mogla da ga udomim, pokušavala sam već. Sve koje sam do sada nalazila, nosila sam kod tetke u Obrovac. Drago mi je što su se Nina i Vlado javili odmah nakon što sam stavila fotografiju i odneli ga, kaže Branislava i dodaje da postoje načini da se spreči trudnoća kod pasa vakcinacijom – u krajnjoj liniji kučići se mogu pokloniti ili im se naći dom putem društvenih mreža. Ovo je najmonstruozniji i najbezdušniji način – ogorčena je Branislava.
– Objavu smo videli na fejsbuku. Bilo je već kasno i bili smo u pižamama, spremni za krevet. Pokazala sam svom suprugu Vladi fotografiju i on je istog momenta, bez jedne jedine reči obukao jaknu i otišao po kuče. Vratio se sa njim u naručju, plakalo je kao beba…
Izvadio ga je iz kontejnera… Bilo je promrzlo i modro, staro svega četiri dana, pupak je bio još krvav. Okupili smo se svi oko njega kao oko novorođenčeta, čak su tu bila i naša dva psa, bison Roki i mešanac Munja. Umotala sam ga u ćebe i privila uz sebe… da ga ugrejem svojim telom. Brzo se umirilo i posle par flašica mleka je zaspalo. Celu noć smo ga gledali i strepeli hoće li dočekati jutro, priča Nina Mitrović iz Bačke Palanke koja je sa svojom porodicom spasila kuče koje su simbolično nazvali Zoja (život).
– Ovo kuče je borac i znala sam da će preživeti, iako su šanse nakon što smo ga izbavili iz kontejnera bile pola pola. Držala sam život u rukama i osetila borbu za isti, kaže Nina i dodaje da će Zoja živeti u inat onima koji su je bacili u kesi u kontejner.
Ono je sada dobro, i nije više životno ugroženo. Prvih noći smo malo spavali, to je beba, ojačalo je i traži mamu. Sve vreme Nina ga je pazila i masirala mu stomačić da bi moglo da obavlja nuždu. Velika je briga, kako kaže, ali je srećna što je spasila sa porodicom jedan život.
Kuče je za sada kod njih. Kako kažu, cela priča je izazvala mnogo reakcija i javljaju se ljudi koji žele da ga poklone svojoj deci. Nina još razmišlja šta da uradi, da li da ga ostavi kod sebe ili da ga da na usvajanje jer taj neko ko poželi da ga usvoji mora biti spreman na celodnevnu brigu, hranjenje svakih dva sata, brisanje nakon svake nužde.
– Nije nimalo jednostavno odgojiti kuče, jer je ojačalo i traži mamu. Videćemo šta ćemo uraditi. Ako ostane još malo kod nas, vezaću se i biće mi teško da ga dam nekom, priča Nina koja je ovim činom, zajedno sa svojom porodicom pokazala velikodušnost i ljudskost.
