Đorđe Jamušakov rođen je 1943. godine u Bačkoj Palanci u porodici, koja već tri stoleća živi u našem gradu. Posle završene osnovne i srednje ekonomske škole, diplomirao je prava u Novom Sadu i do penzije radio u svojoj struci, uglavnom kao pravnik u privredi. Oženjen je i ima dvoje dece, kćer i sina.
– Pored mog posla, nisam imao puno vremena za hobi, ali ipak, numizmatika je postala moja najveća ljubav takve vrste – počinje svoju priču gospodin Jamušakov. – Mi, deca, posle drugog svetskog rata, nismo imali neke velike mogućnosti da dobijemo neki bicikl ili lepu igračku, ali je zato svaka kuća imala novce propalih država kao što su bili Kraljevina Jugoslavija, Hortijeva Mađarska, nacistička Nemačka, NDH, Bugarska, Rumunija, te sam ja kao dete, skupljao stare novčiće da bih se igrao.
Kada je moj deda Đoka video moju zainteresovanost za stare novce, pozvao me je u svoj vinograd u ulici I. L. Ribara i zajedno smo iskopali punu pikslu starog novca, austrijskog, srpskog i drugog upakovanog u papiriće koje je on zakopao, pre nego što su ga Nemci oterali u logor. Kasnije, u dedinom drugom vinogradu u Iloku, pronašli smo i novčiće iz starog Rima i tako je počelo moje ozbiljnije interesovanje za numizmatiku.
Posle intenzivnog bavljenja numizmatikom, rešio sam da svoja saznanja opišem i u priručnicima. Tako sam 1979. godine izdao jednu knjigu o numizmatici „Rimski carevi i njihov novac“ u okviru „Muzeološke sekcije Jugozapadne Bačke“ koja je obuhvatala opštine Bač, Odžaci i Bačka Palanka. Knjiga je, na zahtev mojih prijatelja numizmatičara, doživela još dva izdanja jer je bila dobar priručnik za ljubitelje novca starih Rimljana za čitavu ondašnju Jugoslaviju.
Posle pauze od 22 godine, ponovo sam krenuo sa pisanjem knjiga i 2001. sam pokrenuo ediciju Juno moneta i sve do 2013. objavio sam 13 priručnika, sve o rimskom novcu. Obuhvatio sam period od Rimske republike pa sve do poslednjeg rimskog cara, Romula Avgustusa. Izdavači su bili iz Bačke Palanke, Novog Sada, Beograda i iz Hrvatske, već zavisno od cene štampanja, jer treba napomenuti, da sam većinu izdanja finansirao sam (opština je pomogla samo kod izdavanja knjige iz 1979. i iz 2015. o novcu dinastije Obrenovića).
Kada sam „iscrpeo“ Rim, prešao sam na novac drugih antičkih naroda, pre sve Grka, da bih posle obuhvatio i Vizantijske careve, Bosforske kraljeve i njihov novac, kao i novac seobnih naroda, a ovu poslednju knjigu sam štampao i na mađarskom jeziku. Naravno, nisam zaboravio ni nas Srbe, pa sam objavio knjigu o novcu dinastije Obrenovića (u kojoj su o njima pisali i Mario Buculjević i Leonard Nemet), a u pripremi je i novac Nemanjića, zatim novac dinastije Karađorđevića (biće obuhvaćena tri perioda: ustanak Karađorđa, zatim kralj Aleksandar i njegov sin i Petar I, Aleksandar i Petar II), a okrenuću se i našoj Vojvodini, pa ću napisati knjigu o novcu na tlu naše pokrajine kroz vekove, potom su na redu monete turskih sultana, nastaviću i o starim Grcima u dve knjige, za koje će predgovore pisati dr Samir Aličić, spremiću i knjigu o dunavskim Keltima, koji su poznati i po tome, što su prvi napravili ujedinjenu Evropu jer su vladali od Španije preko Galije i ovog našeg pojasa do ušća Dunava, sve do današnje Ankare u Turskoj, a jedan njihov krak je stigao i do antičke Gruzije, a za sada, plan o novim knjigama zaokružujem sa revolucijom u Mađarskoj 1848, tačnije do Majske skupštine u Vojvodini.
Moje knjige imaju kupce, imam svojih nekoliko stotina abonenata, koji me forsiraju da nastavim sa izdavanjem knjiga o numizmatici, a ako mi zdravlje i finansije dozvole, sigurno ću nastaviti – zaključio je na kraju Đorđe Jamušakov, jedan od vodećih numizmatičara ne samo u Bačkoj Palanci, nego i u Srbiji, pa i šire.
Istoričari se slažu, da su numizmatika i istorija neraskidivo vezane, crpe podatke jedna od druge, tako da svaka knjiga Đorđa Jamušakova, pored neprocenjivih podataka o novcima (avers, revers, godina i mesto kovanja i sl.), u uvodu daje veoma kvalitetan i iscrpan istorijski opis perioda u kojem su monete nastale. Štivo koje je veoma zanimljivo za čitanje i preporučuje se svima koji žele da steknu neka saznanja iz opšte kulture.
