Bačka Palanka je lepa varoš, gradić kome fali još poneki sadržaj kako bi postalo još udobnije mesto za življenje. Po administrativnoj kategorizaciji Bačka Palanka nije grad, ali jeste naselje gradskog tipa.
Nije najbitnije kako se neko naselje administrativno ili narodski naziva već kako se u njemu živi. Palanka je administrativni, privredni, kulturni i svaki drugi centar opštine sa oko 55.000 stanovika, ali i centar regiona ovog dela Južne Bačke. Broj stanovnika varira kako u decenijama iza nas tako će varirati i u vremenu pred nama, a demografija nam ne ide na ruku.
Teško je reći tačno koliko sama varoš ima duša, pa je najpribližnije reći da ovde po papirima živi oko 25.000 ljudi, a koliko ih je na spavanju… Do novog popisa ne treba nagađati, jer deo radno sposobnog stanovništva u protekloj deceniji tražio je bolje plaćen posao, a time iživot u belom svetu. Jedan deo tih mladih i sredovečnih će se, verovatno po ostvarenju i po penzija vratiti, a o njihovoj deci, unučićima nije zahvalno davati prognoze.
Zna se da nas dosta više umire nego što se rađa. Ono što trenutno brine, od marta prošle godine, kada je zvanično proglašena KOVID pandemija, je istina da su i ovdašnja varoška i seoska groblja sve veća, a školska odeljenja sa prvačićima sve malobrojnija. O pandemiji, vakcinaciji i posledicama puno se priča u medijima, ali i na ulici, pijaci, u kafanama… Broj zaraženih raste, ali i broj umrlih, a kao da ozbiljnost po zdravlje shvatimo tek kada čujemo da je preminuo neko nama poznat. Umiralo se i ranije, ali danas je prvo pitanje – jel KORONA?
Da li je (ne)normalno agitovati protiv vakcinacije, a potom se žaliti kako ste mogli umreti jer je gužva kod lekara i u bolnicama? Žali mi se čovek iz Nove Palanke da u tamošnjoj zdravstvenoj ambulanti, radi samo jedan lekar i jedna medicinska sestra. Tako je kako je, jer zbog potreba bolnica u Novom Sadu (leče se i oboleli iz naše opštine) jedan deo lekara i medicinskog osoblja iz Bačke Palanke radi tamo. Kada se prisetimo da su i zdravstveni radnici već 18 meseci svakodnevno izloženi riziku i napornom poslu na zbrinjavanju obolelih od KORONE, ali i drugih bolesti, onda se treba naoružati strpljenjem.
Ne samo strpljenjem već je potrebno striktno poštvanje propisanih mera. Teško je svih ovih meseci, posebno za rizične grupe, nositi masku, izbegavati masovne skupove… ali i to i vakcinacija je bolje od onog najgoreg.
Oni koji smatraju da je blizina velikog grada kao što je Novi Sad hendikep varoši kalibra Palanke greše. Veliki gradovi kao što su za naše pojmove Novi Sad, ali i Beograd i na jugu Niš, nisu samo velike spavaone i privredni centri. U tim gradovima i mi zadovoljavamo neke naše potrebe.
Blizina Sremske Kamenice i novosadskih bolnica, uz pomoć naših lekara, mnogim iz naše opštine spasila je život. Naša deca pohađaju i tamo srednje škole, ali prvenstveno studiraju na fakultetima. Puno žitelja Bačke Palanke i okolnih sela decenijama radi u Novom Sadu, tamo su državne institucije, ali i institucije kulture. Zdravstvena zaštita danas je najaktuelnija, jer je ugroženo zdravlje nacije. Takvo stanje neki večiti kritizeri svega i svačega obilato koriste.
Te Bačka Palanka nema ovog i onog specijalistu, te zbog običnog uputa ili kontrole treba ići u Novi Sad, odavno nemamo porodilište, pre je moglo, a sada ne… I sve je odavno tačno. Pojedine specijalnosti u ovdašnjem Doma zdravlja izgubili smo pre mnogo godina, kada je zakonom propisano da bi Fond zdravstvenog osiguranja plaćao određenog specijalistu opština ili grad treba da imaju barem 100.000 stanovnika. Palanka i sa susednim opštinama Bač i Bački Petrovac nema toliko.
Nije nama problem što se Novi Sad širi i razvija, nego je nama što Bačka Palanka, nekako kao drema i stoji, kao da je razvoj usporen… Jasno je da budućnost od Bačke Palanke traži odgovore, između ostalog, i na pitanje – da li će varoš (p)ostati grad(ić) ili veliko selo? Realno gledano, pa čak i laički, da bi ostali ovo što smo, ili postali grad u pravom smislu reči potrebni su nam ljudi, potrebna nam je bolja infrastruktura, fabrike, veza sa spoljnim svetom, kako Novim Sadom tako i Sremom. To nije samo posao lokalne samouprave već prvenstveno državni projekt, kao i izgradnja Nacionalnog regatnog centra.
Obećana je kapitalna rekonstrukcija državnog puta Bačka Palanka – Begeč, a kada će se to uraditi… Novi most, nizvodno od postojećeg, nije obećan, ali je urađen projekat i postoji potreba. Niko nije toliko ograničen da želi novi most preko Dunava zbog toga što treba povezati Bačku Palanku sa dva opštinska sela u Sremu – Neštinom i Vizićem.
Postojeći most Bačka Palanka – Ilok je građen u vremenu “bratstva i jedinstva”, pa je pola u Srbiji, a pola u Hrvatskoj, odnosno EU. Kada se ide preko njega treba proći nekoliko kilometara kroz Hrvatsku i četiri granična prelaza ako želite do Beočina, Šida, puta Beograd – Zagreb, Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, Zapadne Srbije, ili želite u… Sve to ume da traje i po nekoliko sati. Novi most bi rasteretio i NoviSad, skratio put do pomenutih destinacija za 50-tak kilometara, ubrzao promet roba i ljudi, povećao profit, pokrenuo razvoj u Bačkoj, ali i vratio život podunavskom i planinskom Sremu koji je skoro zamro.
Po komunalnoj uređenosti Palanka je verovatno u samom vrhu u Vojvodini, a to znači i Srbiji. Samo onaj ko nije obišao većinu varoši i gradova u Bačkoj, Banatu i Sremu može da misli drugačije. Naša varoš ima asfalt i tvrde pešačke staze u skoro svim ulicama, vodovodnu i kanalizacionu mrežu koja funkcioniše, gas je uveden pre nekoliko decenija, snabdevanje strujom je kvalitetno i uredno. Svakako da uvek može bolje, ali ako se pogleda unazad tri decenije i prisetimo kroz kakav turbuletni period smo prošli od raspada bivše države, blokada, sankcija, hiper inflacije, ratova, izbegličkih kolona srpskog naroda, NATO bombordovanja, pritisaka na Srbiju koji su i danas prisutni i, verovatno, biće prisutni još dugo…
Ispada da je Bačka Palanka u ovom svojevrsnom istorijskom “horor periodu” po naš narod prošla ne bolje već manje loše od nekih drugih sredina u Srbiji. Ono što je našu varoš najviše unazadilo nije bombardovanje već nakaradna privatizacija ovdašnjih fabrika. Opstala su samo 2-3 preduzeća koja su dobro radila i u vremenu samoupravnog socijalizma. Čak 10-tak fabrika sa oko 10.000 industrijskih radnika zamandaljeno je posle privatizacije na brzinu.
Toliki gubitak radnih mesta malo su nadoknadile dve fabrike u Gajdobri, “Nektar” u Palanci, fabrike ambalaže (džakare), ali to je malo. Tek sada vidimo kako je teško otvoriti novu fabriku i obezbediti nova radna mesta. Bačkoj Palanci najviše nedostaju fabrike, fabrike, fabrike… Kod nas kao da samo stižu trgovinski lanci, a kažu da će uskoro svoja vrata ovde otvoriti i “Lidl”. Tada će valjda svi u Srbiji veliki svetski i domaći trgovinski lanci ovde imati svoju prodaju. To znači da će prodavati isto što i naše domaće, palančke trgovine, a da će novac koji se tamo potroši odlaziti iz Bačke Palanke.
Nije greh pozivati potrošače na lokalni patriotizam. Novosadski poljoprivredni sajam ove godine imao je slogan – “Kupujmo domaće”. Palanka, a najbolje vide gosti, trebala bi biti čistija, trava pokošena ne samo u strogom centru i pred zgradom opštine. Treba više kanti za smeće i češće pražnjenje, treba urediti dosta fasada, ali i behaton u samom centru koji je postavljen pre tri decenije. Može danas noga da se izvrne, slomi, a ružno je i videti.
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
Predsednik Šušnica i njegova ekipa radi svoj deo posla kada je reč o putu ka Novom Sadu. Prvi čovek opštine najavio je da će uskoro biti rešen problem pozorišta i zgrada sa stanovima solidarnosti. Pozorište je početo pre tri decenije, a stanovi solidarnosti (u suštinu nisu to) pre 15-tak godina.
Aktuelna vlast u Palanci kao da je osuđena da završava ono što su davno pre nje počeli, a nisu završili, neki drugi. Šušnica je pre dve godine otvorio nov olimpijski bazen koji je neko počeo mnogo davno i pretvorio ga u rupu bez dna. Igor Mirović, predsednik Vlade AP Vojvodine sa Šušnicom pre par godina otvorio je predivnu sportsku hala u Gajdobri, a i ona je građena oko četvrt veka. U selima su izgrađeni i grade se novi vrtići za decu, sportske sale pri školama…
To je, između ostalog, posao lokalne samouprave, a ne pravljenje mostova preko Dunava i državnih puteva za koje sam naziv kaže ko treba da ih gradi i popravlja. Bačka Palanka ne može da bude kao Novi Sad i Beograd, ali Novi Sad i Beograd (pokrajinska i republička vlast) ne smeju da zaborave na kapitalne projekte i u ovoj sredini. Njihovom realizacijom deo novca koji se odavde decenijama uplaćuje u državne fondove bio bi vraćen. Ravnomeran razvoj Srbije, valjda nije praksa da nekada najrazvijeniji regioni zaostaju, a nekada nerazvijene sredine ih kao sustignu i prestignu. Ako bude tako onda bi svi bili prosečno (ne)razvijeni.
