Istraživanje leptira je zanimanje jednog Bačkopalančanina

Ivan Tot je diplomirani biolog iz Bačke Palanke, a istraživanjem leptira bavi se više od deset godina

540
Foto: Jasna Jovanov i Ivan Tot na terenu (Izvor: zrenjaninski.com)

Ivan Tot je diplomirani biolog iz Bačke Palanke. Istraživanjem leptira bavi se više od deset godina. Pre fakulteta potpuno amaterski, a sad mu je to poziv i zanimanje, zato danas najviše vremena provodi na različitim terenima po celoj Srbiji.


Svoja istraživanja Ivan realizuje u okviru Udruženja za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije „Habiprot“, koje je osnovano 2005. godine. Udruženje okuplja ljubitelje prirode, amatere koji su voljni i odlučni da rade na očuvanju prirodne lepote Srbije, i stručnjake koji su svoj rad posvetili proučavanju biodiverziteta i zaštiti vrsta, staništa i celokupnih ekosistema. Glavnu aktivnost predstavlja terensko istraživanje biodiverziteta Srbije, najvećim delom proučavanje faune insekata.

Već dugi niz godina „Habiprot“ sarađuje sa upravljačima zaštićenih dobara. Pored toga, članovi posećuju i razne druge lokalitete kako bi imali što potpuniju sliku o biodiverzitetu Srbije. „Habiprot“ se poslednje dve godine bavio istraživanjem dnevnih leptira na Tisi, u Specijalnom rezervatu prirode “Ritovi donjeg Potisja”.

Posebno se ističe panonski prelivac

– Zvanično istraživanje je počelo prošle godine, kada nas je kontaktirala Jasna Jovanov, biolog iz Ustanove „Rezervati prirode Zrenjanin“. Do tada smo samo sporadično obavljali istraživanja Potisja. Prošle godine smo napravili nekoliko izvidnica, takozvano inicijalno istraživanje. Tokom tih obilazaka napravljen je temeljan plan istraživanja za ovu godinu – priča Ivan Tot za portal zrenjaninski.com i dodaje da su staništa rezervata tipične plavne šume. To su najugroženiji tipovi staništa u Evropi, pa je motiv za istraživanje bio veći.

Zahvaljujući odličnoj komunikaciji i saradnji sa zaposlenima u „Rezervatima prirode Zrenjanin“, prikupljeno je preko 2.000 georeferenciranih podataka o insektima.

– To znači da je za svaki od tih nalaza uzeta precizna GPS koordinata. Od toga je najveći broj podataka baš o dnevnim leptirima. Među njima se posebno ističe Apatura metis – panonski prelivac. To je leptir koji je u Srbiji vezan isključivo za plavna područja velikih reka. Smatralo se da je on prisutan i pored Tise i, mada nije bilo recentnih podataka, upustili smo se u potragu – navodi Ivan.

Izvor: zrenjaninski.com

Prve jedinke zabeležene iz čamca

Tokom prvog pokušaja prošle godine zabeležene su prve jedinke i to iz čamca. Tako da su dalja istraživanja ove vrste sprovođena na jedan, za Ivana novi način, a to je beleženje njegovog prisustva laganom vožnjom čamca pokraj obale.

– Kako je leptir svojim životnim ciklusom vezan za belu vrbu (Salix alba) nije bilo teško pronaći takva staništa na Tisi. Panonski prelivac je vrlo specifičan i leti u dva perioda godine. Zato se mora redovno obilaziti teren, pa nam je pomoć kolega iz rezervata bila neprocenjiva. U junu ove godine nam je Jasna dojavila da ga je videla i naravno uslikala. Već sutradan smo izašli na teren i počeli ovogodišnje praćenje stanja – priča Ivan.

Sam rad na terenu se zasniva na prikupljanju podataka o prisustvu određenih vrsta, u ovom slučaju dnevnih leptira. To je jedna od najbolje proučenih grupa insekata. Identifikacija se često može vršiti direktno na terenu, sa fotografije, a ponekad zahteva i hvatanje leptira. Ali, najčešće se leptir pušta neoštećen nakon provere. Samo izuzetni slučajevi zahtevaju žrtvovanje da bi se odredila vrsta, tako da je ovo jedna neinvazivna metoda u biološkom istraživanju.

 

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here