Када ће пасти киша и инфлација, а скочити плате и пензије?

Министарка Јоксимовић и гувернерка Табаковић храбре или теше нацију, али...

220

Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције и Национални ИПА координатор, рекла је да је ЕУ одобрила Србији бесповратна средства у износу од 223,6 милиона евра.


Тај новац предвиђен је за инвестирање у седам пројеката. Три су у области транспорта, два у области енергетике и по један пројекат у секторима дигиталне и социјалне инфраструктуре.

Средства су одобрена у оквиру шестог позива за побољшање предлога пројеката из инвестиционог оквира за Западни Балкан. Ова бесповратна средства ЕУ укупно су процењена на инвестициону вредност пројеката од 885,413 милиона евра.

– Више од 17 милиона евра бесповратних средстава биће искоришћено за реализацију Трансбалканског коридора кроз изградњу далековода интерконекције између Србије и Црне Горе и Босне и Херцеговине – рекла је Јоксимовићка.

– Та средства користиће се и за развој и модернизацију дистрибутивне мреже електричне енергије увођењем напредног система за очитавање потрошње енергије. У сектору социјалне инфраструктуре, као и у сектору здравства одобрена су бесповратна средства за изградњу новог објекта Универзитетске дечије клинике “Тиршова 2” у износу од око 36,4 милиона евра. У сектору социјалне инфраструктуре одобрен је пројекат “Рурални широкопојасни интернет”. За то ЕУ одваја бесповратно 34,4 милиона евра у две фазе. Обезбедиће се увођење “брзог” интернета у руралним подручјима за око 700 домаћинстава и за више од 1.500 јавних објеката укључујући и школе. Сви пројекти конципирани су да донесу раст инвестиција у Србији и да продубе укупну економску сарадњу Србије са регионом Западног Балкана и са ЕУ- рекла је, између осталог, Јоксимовићка, а пренео Танјуг.

Министарка је нагласила да свеобухватност одобрених мера и пројеката јасно указује да је њихов најважнији циљ управо равномеран регионалан развој наше земље, отварање нових радних места широм Србије, побољшање здравствене заштите, као и остваривање циљева Зелене агенде за Западни Балкан на чега се наша земља обавезала заједно са ЕУ.

– Приступање Србије ЕУ не подразумева само испуњавање мерила из преговарачких кластера и усаглашавање са законодавством Уније већ, пре свега, има циљ да унапреди услове живота свих наших грађана што је и приоритет целокупног руководства Републике Србије – констатовала је министарка.

После министарке за европске интеграције огласила се Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије, са освртом на свој деценијски мандат у једној од најважнијих институција код нас.

– У Србији смо у претходних 10 година показали да знамо како се земља стабилизује, јача и изграђује. За наредни период то значи наставак добрих политика, тимски рад и проактивно деловање у циљу очувања стабилности, јачања основа раста и управљања ризицима који постају све комплекснији. Читав свет погођен је снажним растом цена енергената и њиховим директним и индиректним ефектима и никога не би задовољио аргумент “виша сила”. Сви очекују да и у таквим околностима покажемо одговорност, снагу и мудрост да одговоримо на све изазове. У таквим условима улога централне банке важнија је него икада пре – помогло се грађанима, привреди и држави да у оваквим кризним временима несметано функционише. Кључни показатељи за одбрану од шокова је то што је одржана релативна стабилност девизног курса, девизних резерви (на крају јула чинило их је 15 милијарди евра од тога 38 тона у злату), ликвидност финансијског система, те најниже учешће проблематичних кредита који су на историјском минимуму, а који су у јуну чинили 3,26 одсто. У турбулентној 2022. години, а на крају јула, страних директних инвестиција у Србији било је преко две милијарде евра, што је само за 3,5 одсто мање у односу на рекордну 2021. годину – оценила је гувернерка.

Гувернерка је рекла да 70 одсто у укупној инфлацији у Србији у актуелним условима долази од цена хране и енергената док је базна инфлација доста нижа. Табаковићка је оценила да је референтна каматна стопа НБС сада на знатно нижем нивоу него у бројним земљама средње Европе, државама које се налазе у систему режима монетарне политике, уз инфлацију која је нижа него у тим земљама. Већина грађана Србије није стручна да потпуно разуме оно што су говориле министарка и гувернерка, али и лаик схвата да је реч о добрим вестима. Старијима је најважнији мир, средовечни и млади траже динамичнији развој, више шанси за напредовање у каријери, већа примања и стандард. И док једни кажу да министарка и гувернерка охрабрују нацију по градицији добро, боље још боље, они други кажу да оне теше народ по градацији тешко, теже, још теже. Како год да неко тумачи речи политичара, а тога је увек било и биће, јасно је да скоро сви очекују да коначно због
пољопривреде и здравља људи падне права летња киша, да почне да пада инфлација за коју еконимисти кажу да је унета због светске енергетске и сваке друге кризе, а скочи просечна пензија, сада је око 30.000 динара, и минимална зарада која је сада око 35.000 динара.

Министар Синиша Мали недавно рече да ће пензије крајем године порасти за око 19 одсто и да ће просечна износити око 36.000 динара, а да ће минимална зарада коју у Србији прима преко 400.000 радника износити 40.000 динара.

НБС је објавила у фебруару ове године да је међугодишња инфлација за 2021. годину износила 7,9 одсто. Савез самосталних синдиката Србије објавио је да је овогодишња инфлација мерена критеријумом потрошачких цена 11,9 одсто. Индекси потрошачких цена мере промене цена производа и услуга које домаћинства набављају за задовољење својих потреба.

Већина економиста код нас слаже се да ће у Србији овогодишња инфлација бити двоцифрена, а колико већа од најнижег двоцифреног броја нико не жели прецизније да прогнозира, јер кажу да то зависи од много тога у свету на чега Србија не може да утиче. Ипак, има и оних који имају алтернативну процену за боље и горе време.

– Србија ће имати инфлацију од 14 одсто, а привредни раст ће бити нула уколико се рат у Украјини не заврши ускоро – рекао је за Бету, Бранимир Јовановић, економиста за балканске земље у Институту за међународне економске студије у Бечу.

– Институт има два сценарија – ако се рат у Украјини ускоро заврши привредни раст Србије у овој години биће 3,6 одсто, а инфлација 10 одсто. У Савезу самосталних синдиката Србије пре скоро два месеца саопштили су да трочланој породици само за исхрану месечно треба 50.000 динара. Значи да минимална зарада, ни садашња ни са најављеним повећање, није довољна да покрије трошкове ни минималне потрошачке корпе. Центар за демократију објавио је да је минимална потрошачка корпа још у јануару ове године, пре почетка рата у Украјини, износила 41.758 динара, а за просечну потрошачку корпу требало је 81.581 динар. Значи да са садашњим минималцем од око 35.000 динара и просечном пензијом од 30.000 динара треба покрити осим хране и друге потребе.

У минималној потрошачкој корпи храна и безалкохолна пића чине 46 одсто, становање и енергенти 20 одсто, алкохолна пића и дуван 8,26, транспорт 5,7 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,1 одсто, одећа и обућа 2,77 одсто, здравство 3,6 одсто… Најављено повећање, а још се не зна када ће бити мада је од најаве прошло пар месеци, већ је, по овој рачуници, појела овогодишња инфлација.

У НБС-у мају су најавили двоцифрено већу инфлацију у јуну и јулу, а наговестили да ће после тога доћи до њеног смиривања. Сиротиње је увек било и биће због околности у друштву, несналажења, болести… И данас у центру Бачке Паланке, на улицама, само треба боље погледати, могу се видети људи којима је тешко, а то се може препознати по изгледу, кораку, погледу, речима… Али, више је оних који су се повукли у своју чамотињу и сиротињу и не излазе међу људе, или то ретко чине. Од око 12.000 овдашњих пензионера процењује са да скоро половина тешко живи, а од пар хиљада радника са минималцем пуно њих једва саставља крај са крајем. Неки су и по нашими светским стручним мерилима прешли сиротињски праг, а можда не знају или неће да знају.

Апсолутно сиромаштво подразумева немогућност да се задовоље основне, минималне потребе за живот људског бића. Екстремно сиромаштво је стање хроничне глади, а релативно сиромаштво је немогућност да се оствари животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме човек живи.

Не подразумева се само оно што је неминовно потребно за преживљавање, већ оно што обичаји једне земље налажу као нужно. Стопа сиромаштва показује удео оних појединаца у друштву који не могу да задовоље основне потребе и чији су доходак и потрошња испод прага сиромаштва. Линија апсолутног сиромаштва утврђује се на основу нутриционистичног минимума и структуре потрошње најсиромашнијих домаћинстава. Граница сиромаштва обично се израчунава по потрошачкој корпи коју чине минимум хране и средстава за хигијену непходних за пуко преживљавање.

Граница сиромаштва је најнижи ниво прихода са којима особа може да преживи тамо где живи, различита је од земље до земље, а знатно је повољније у Немачкој и Француској него, на пример, у Србији, Бугарској… Социолози кажу да граница сиромаштва није иста чак ни у Визићу и Бачкој Паланци и Новом Саду и Београду…

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here