Ко (не)уђе кајаће се!

Компаније из ЕУ купиле овдашње успешне фабрике, а не граде нове

229

Када човек боље размисли, после свих дешавања на планети проузрокованих пандемијом корона вирусом и светске економске кризе изазване ратом у Украјини, ко зна да ли (ни)је добро што (још) нисмо у ЕУ?!


Недавно у Новом Саду премијер Мађарске Виктор Орбан, између осталог, рече да Србија има проблем што није чланица ЕУ, а Мађарска има проблем што јесте! Ова изјава илуструје истину да чланице ЕУ нису спремно дочекале ситуацију изазвану специјалном операцијом Русије у Украјини. Увођење санкција Русији различито утиче на оног ко их уводи.

САД и Велику Британију таква мера најмање погађа, а највише смета Немачкој, Италији, Холандији… чланицама ЕУ. Србија није увела санкције Русији, а председник Вучић мало мало говори о великим великим притисцима да се то уради. Говори о условљавању, у мају наговештава тешку зиму због енергената. Каже да штеди тако што гаси светло, а премијерка Ана Брнабић прича како је у младости штедила струју тако што је одвртала сијалице… Сигурно да прича о енергетској кризи у Европи због руског гаса и најава рецесије и тешке зиме није у потпуности прича о плашењу мечке решетом, али у мају најављивати катастрофалну зиму…

За пар месеци ове године свашта се издешавало, а до календарске зиме више је од пола године, па “ко жив…” причаће… Руски званичници тврде да ће испорука природног гаса преко Украјине бити редовна. Србија тек треба кроз преговоре да дође до новог уговора о испоруци руског гаса. Аустрија, Немача, Словачка, Грчка… прихватају да гас плаћају у рубљама. Компаније из земаља ЕУ, Велике Британије и САД које су напустиле Русију, наводно затвориле фирме, ћуте на чињеницу да су се те компаније пререгистровале и наставиле да раде као руске…

ЕУ очито притиска Србију, али уместо убрзаног пријема нуди се чланство у Европској геоплитичкој заједници. То, наводно није замена за чланство већ би убрзало процес приступања земаља кандидата? Наш председник рече да о таквој идеји ваља размислити… Бачка Паланка је од свих вароши у Србији геграфски најближа ЕУ, јер Илок је на другој обали, спаја нас мост, а раздвају приписи ЕУ по којима, Европејци код нас могу са особном картом, а ми код њих у пролазу морамо са пасошима. ЕУ је присутна и у нашој вароши, јер када се овде “крчмила” друштвена својина компаније из ЕУ покуповале се све оно што је ваљало из времена “трулог комунизма”, односно самоуправног социјализма. Био је то јединствени експеримент у историји, ваљао за раднике, али кратко трајао. Највећи светски произвођач подних облога у свету “Таркет”, компанија чије је седиште у Паризу, а фабрике широм планете, поодавно је преузео “Синтелон”, фирму која је била највећи произвођач подних облога на просторима бивше СФР Југославије, али и овог дела Европе.

Дански пиварски гигант “Карлсберг” купио је Пивару која је својевремено радила у саставу Пољопривредно индустријског комбината “Подунавље” у Челареву. Француски “Суфле”, компанија која је највећи светски произвођач пивског слада купио је Сладару “Малтинекс” која је била највећи произвођач основне сировине за пиво на просторима Југославије. Хрватска компанија “Себастијан” купила је овдашњу Индустрију лимарских производа “Јединство” која је својевремено важила за стабилну фирму и била лидер у производњи галантерије од лима и других производа из свог програма. Словеначки “Ковис” овде је поодавно присутан и за европске железнице производи важне делове. Европски капитал овде је купио оно што је ваљало, а осим чарапаре у Гајдобри (руско-италијански дил) ни једна велика инвестиција из ЕУ у производне капацитете, а тиме и нова радна места, није стигла у овај део приобаља Дунава.

Испало је да је ЕУ овде давно дошла, а наши људи иду у свет да раде. У предизборном обраћању Александар Вучић обећао је једну велику фабрику уз признање да од почетка обнове Србије овде ништа није урађено. Испитивањем јавног мњења баве се у Србији бројне агенције које посао раде, вероватно по нечијој наруџбини и наплаћују свој рад. По њима дебело преко 60 одсто пунолетних анкетираних становника Србије јесте за чланство у ЕУ, а у већем проценту против чланства у НАТО, док је 80 одсто анкетираних против увођења санкција Русији. Код овог задњег је дилема, или можда трилема: да ли је то због братства, ината према НАТО и ЕУ због 1999. године, или страха од хладне зиме и несташице природног гаса?

За његово поскупљење политичари дебело користе светску политичку ситуацију и вештачки изазвану економску кризу. Траже алиби за своју евентуалну одговорност, могуће незадовољство народа и ко зна шта се може десити и пре и после избора негде и неком. Један од искусних филозофа недавно рече да се у оваквим временима паметни не отимају за власт, а оне друге баш је брига шта се дешава. Битно је да сам први ЈА! Председник Вучић је поновио да је ЕУ наш највећи партнер и да преко 60 одсто трговине Србија обавља са чланицама уније. Убедљиво највећи инвеститор код нас су чланице ЕУ. Чак неколико пута више су инвестирале, донирале и помогле него САД, Кина, Русија, Јапан… заједно! Нови амерички амбасадор у Београду, а Србима у скорашњој историји на овим просторима није остао запамћен по лепом, рекао је – Србија се мора одлучити за реалну ЕУ и запад, или неки имагинарни исток. Још Његош рече и записа: “Бог високо, Русија далеко…”

Ваља се присетити шта је ЕУ? Требаш знати куд си кренуо и где желиш да стигнеш, а не да се после чудиш као Алиса и дуго, дуго… кајеш. По својој дефиницији ЕУ је политичка и економска унија коју чини 27 чланица (држава). Површина јој је преко 4,23 милиона километара квадратних, процена је да има око 447 милиона становника који чине 5,8 одсто светске популације. У 2021.години ЕУ остварила је номинални бруто домаћи производ (БДП) од преко 17 билиона америчких долара што чини 18 одсто глобалног номиналног БДП. Унутрашње јединствено тржиште успостављено је кроз стандардизовани систем закона који се примењују у свим државама чланицама само о оним питањима о којима су се државе договориле да делују као једно.

Политика ЕУ има за циљ да обезбеди слободно кретање људи, роба, услуга и капитала кроз унутрашње тржиште, односно законе у области судске власти и унутрашњих послова и одржи јединствену политику о трговини, пољопривреди, рибарству и регионалном развоју. Пасошке контроле укинуте су за путовања унутар шенгенске зоне. Монетарна унија успостављена је 1999. године, а ступила је на снагу 2002. године и састоји се од 19 држава чланица које користе евро као валуту. ЕУ често је описивана као (sui generis) политички ентитет без преседана или поређења са карактерстикама билофедерације или конфедерације. Унија и држављанство ЕУ успостављени су када је 1993. године на снагу ступио Мастришки уговор. ЕУ води своје порекло од Европске заједнице за угаљ и челик основане Париским уговором 1951. године и Европске економске заједнице створене Римским договором 1957. године.

Првих шест чланица ЕУ биле су: Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембуг, Француска и Холандија. Последњи велики амандман (Лисабонски уговор) на уставну основу ЕУ ступио је на снагу 2009. године. Уједињено Краљевство је 2020. године постала једина држава чланица која је иступила из чланства ЕУ. Да би нека држава постала чланица ЕУ потребно је да отвори и затвори 35 поглавља. Преговори о приступању Републике Србије са ЕУ формално су отворени у Бриселу Међународном конференцијом 21. јануара 2014. године. Процес аналитичког прегледа законодавства (скрининг) почет је 25. септембра 2013. године за Поглавље 23 посвећено правосуђу и основним правима, а 24.маја 2015. године одржавањем билатералног скрининга за Поглавље 33 о финансијским и буџетским одредбама завршен је целокупан процес скрининга.

До сада су отворена 22 поглавља, два су привремено затворена, за седам поглавља дата су мерила отварања поглавља, за четири нема мерила за отварање поглавља и у току је израда преговарачких позиција. Реч је о поглављима која регулишу слободно кретање радника, слободно кретање капитала, финансијске услуге, заштиту здравља и права потрошача. Ко је разумео схватиће, а да је компликовано јесте. Зато у временима кризе, ратова… исхитрено, несмотрено, трапаво звуче изјаве чак и званичника појединих држава, међународних институција… Када прође мало времена, када кризи почињу да се назиру решења као да се разум враћа.

Било је изјава, по почетку рата у Украјини, да ће ова земља по скраћеном поступку за шест месеци бити примљена у ЕУ. Званичници Француске коначно су се огласили и рекли да не треба Украјинцима давати лажну наду, јер за ову земљу процес пријема процењен је на 15-20 година. Можда је реалније решење понудио Хенри Кисинџер (бивши државни секретар и председник Савета за националну безбедност САД) који је рекао да постизање неутралног статуса Украјине и њеног позиционирања као моста између Русије и ЕУ може решити тренутну ситуацију. Од земаља насталих распадом бивше СФР Југославије Словенија је постала прва чланица ЕУ, потом Хрватска, а ми “штудирамо” шта значи: Ко (не) уђе кајаће се?!

Јасно је да све земље чланице и оне које планирају улазак морају да прихвате и делимични губитак суверенитета (првобитно ЕУ била је замишљена као заједница суверених држава), али од Србије се тражи и губитак територије! Како ће се то решити и ко ће то решити тек треба да се одигра на српској и европској политичкој и животној сцени.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here