БАЧКА ПАЛАНКА – Ленка Жутковић из Бачке Паланке је девојчица која је ујединили Бачкопаланчане уз безброј хуманитарних акција на којима је прикупљено доста новца.
Многи знају да се Ленка недавно вратила из Америке са једне од терапија које јој доста помажу. Многи пак не знају да Ленку очекује још доста оваквих третмана и да јој је самим тим још увек неопходна наша помоћ.
Причу о својој Ленки поделила је њена храбра мајка Јелена Жутковић:
„Ленка је била потпуно здрава, срећна и весела девојчица. Волела је да свира свој клавир, игра се са коцкама и прави свашта од њих. Обожавала је млађу сестру Софију и свог пса, Лили.
Но, када је имала 17 месеци Ленка је добила ларингитис. Нешто што би требало да прође брзо, а да још брже заборавите окренуло је наш живот наопачке. Педијатар је дошао кући да је погледа, рекао је да је то „само“ ларингитис и да ће проћи. Мени се није допадало њено дисање, одвели смо је у хитну помоћ у Бачкој Паланци. Исте речи опет, ларингитис, она је добро, проћи ће, али ето ако хоћете у дечију болницу даћу вам упут, биле су докторове речи.
Одводимо је у Нови Сад, дечију болницу, исте речи опет, само су се ту ето сетили да јој бар измере сатурацију која је износила 86. Смештају нас на одељење због сатурације и остављају без да ишта предузимају. Дакле Ленка не добија апсолутно ништа што би спречило престанак дисања!!!
Ленка се током читаве ноћи лавовски борила, током читаве ноћи се гушила и борила за дах у мојим рукама. Безброј пута сам звала докторку да дође, молила, али очигледно је требало да поступим на другачији начин и језиком који тамо разумеју.
Докторка је дошла једном, рекла је да је она јако размажена, да јој се не допада што је у болници и да пошто сам ја ту треба да је анимирам певањем песмица…. Каква професионална терапија и дијагноза једног доктора у дечијој болници у Новом Саду.
У раним јутарњим часовима, у мојим рукама, Ленка је престала да дише, њено срце је стало. Уследила је невероватна борба, изгледало је као да сте на улици, а не у болници, јер нису знали ко ће је реанимирати, број интензивне, где је кисеоник…. Коначно се појавила и фамозна докторка која је само ставила руке на кукове и немо посматрала како моју Ленку покушавају да врате у живот. На ходник су изашле апсолутно све маме из својих соба и немо посматрале шта се дешава. Након успешне реанимације изашла је медицинска сестра и изговорила речи који су ми се урезале у срце, у памћење, заувек: „Сви у своје собе, представа је завршена“.
Нисам знала да реанимација детета спада у позоришну представу, али очигледно је за “хумано” особље дечије болнице у Новом Саду то и била. Остала сам без речи, у стању шока, дословно сам изгубила глас наредних неколико дана. Након што је одводе на интензивну иста та медицинска сестра ме узима за руку и говори: „Мама, хајде у собу да покупите ствари да не буде да смо нешто украли”, не знајући да већ јесу. Папир с пријема је нестао, нестао како би изменили да су јој све дали, а да је она упркос томе престала да дише. Нажалост, преправљање документације је нешто што је нормална појава у дечијој болници.
Нису ми дозволили да будем са мојом Ленком, била је сама на интензивној, моја мила девојчица која се до јуче играла, која је до јуче свирала клавир, која је до јуче певала сада се борила за живот. Некако сам била свесна свих последица, знала сам да ће бити, јер је њен мозак остао без кисеоника, али овакве последице нисам могла да сањам ни у најлуђим сновима. Ленка је изгубила сваку функцију, постала је биљка.
Уследиле су прогнозе “стручњака” у дечијој болници… Она ће заувек остати у вигилној коми, сместите је негде, још увек је жива јер део мозга задужен за дисање и откуцаје срца је сачувао функцију, заувек ће остати у спазму, уградићемо јој пег да би могла да једе…
Нисам могла то да слушам, ниједног момента нисам желела да се помирим са тим, ноћи у болници сам проводила истраживајући и читајући најновије научне радове на тему аноксична повреда мозга. Једино што сам знала да морам да урадим јесте да је избавим из болнице, јер знајући ако останем ту њено стање ће се погоршавати. Након два месеца излазимо, излазимо у јеку пандемије короне где су вам све могућности ограничене. Успевамо да добијемо третмане у хипербаричној комори, након 20-ог третмана Ленка се буди, излази из вигилне коме, враћа свој најлепши осмех. Хипербрична комора је нешто што примењујемо и дан данас и увек помаже. Надам се да ћемо једног дана моћи да је купимо и имамо код куће, јер је преко потребна.
Наду и шансу да Ленка у потпуности може да се опорави добијамо од др у Америци који ради са пацијентима који имају овакве повреде мозга. Оваква повреда мозга је уједно и најтежа повреда.
До сада смо три пута била на неуроинтензивним терапијама. Др Крафорд воли да каже да је припрема да “напраши” докторе који су јој ово учинили. Ленка такође иде на матичне ћелије код др Профрок у Америци, који такође сматра да Ленка може у потпуности да се опорави.
Но да бисмо у овом свему успели потребно је да на терапије Ленка иде редовно, да не прескаче и да остајемо што је дуже могуће. Нажалост, сада смо морали да прескочимо терапију матичним ћелијама због недовољно средстава. Сваки одлазак у Америку кошта минимум 50.000$, само 1 сат њених терапија ће коштати 500$, што значи да један дан терапија кошта 2000$. Ленкине терапије ће можда коштати и више од најскупљег лека на свету, али Ленка има шансу да се опорави, шансу коју не смемо пропустити, шансу да Ленка једног дана исприча своју причу“.
Захваљујући Вама, хуманим људима, Ленкина породица је добила наду да могу да помогну свом детете, Ленка је добила наду да ће опет моћи да ужива у свим лепотама овог света и да има шансу да одраста као и сва остала деца.
Сви ми смо добили наду да хуманост и емпатија нису замрли у људима и у овим тешким временима. Помозимо им.
Ленки можете помоћи на следеће начине: Слањем СМС поруке 880 на број 3030 (цена поруке 200 динара)
Уплатама на следеће рачуне:
- Динарски рачун: 160-6000000766381-97
- Девизни рачун: 160-6000000766266-54
Такође, за Ленку постоји и рачун у Америци на који новац може да се уплати анонимно преко девизног, али и преко динарског рачуна. Рачун пронађите ОВДЕ.
