Зна се да је производња, а посебно продаја оружја један од најпрофитабилнијих послова. У свету 60 држава извози, а 163 државе увозе оружје. Глобално, у последњих пет година, три четвртине извоза оружја врше САД, Русија, Француска, Кина и Немачка, а међу пет највећих увозника спадају Индија, Саудијска Арабија, Египат, Аустралија и Кина која је и извозник.
У претходном петогодишту (2017-2021. година) међународна трговина оружјем забележила је благи пад, али у Европи куповина оружања порасла је за петину. Ово показује истраживање о коме је известио Стокхолмски међународни институт за истраживање мира (СИПРИ). Европа, континент за који су политичари, интелектуалци, историчари, социолози, политиколози… говорили да је “старија од других контине- ната”, паметнија, разумнија и да боље тумачи и извлачи поуке из историје, као да поново понавља разред.
Од звецкања оружјем у Европи почело је да се пуца, руши, убија, људи страдају, деца плачу, очеви гину, мајке моле и проклињу… Ако је рат продужена рука политике онда је она као и дипломатија вишеструка понављачица, а историја оправдава своју стравичну просветну улогу “најкрвавије учитељице живота”. Скоро ће два месеца како се убијају два нама пријатељска народа, украјински и руски. Више није битно ко је и због чега почео, ко је кога наговарао да провоцира, а ко је нервозно кренуо у рат да заштити више милиона својих сународника који су били, како кажу руски званичници, жртве геноцида од стране нациста у Украјини.
Данашња Русија је светска сила, није оно што је била за време Горбачова и Јељцина, а Србија ни данас, а посебно не у време владавине Милошевића није била “мала Русија”. Србија најбоље зна да рат никоме неће и не може добра донети. Слободан Милошевић је у Југославији наивно, без савезника, пробао да спречи терор над српским народом који је живео на Косову и Метохији. Пробао и није он, али ни ми нисмо успели, јер смо били слаби наспрам НАТО савеза, који нас је због албанских сепаратиста који су изигравали жртве, напали, бомбардовали, унаказили и уназадили.
Такозвану државу Косово Србија не признаје, али Србија нема власт у својој јужној покрајини и то траје. Урсула фон дер Лајен, немачка политичарка, од 1. децембра 2019. године прва је жена која је постала председница Европске комисије, а приликом недавне посете Украјини, која је у рату са Русијом, обећала је, изгледа трапаво, да ће Украјина по скраћеном поступку, брзо (шта је брзо?) бити примљена у ЕУ.
Прво рекла, па касније појаснила, а пренео “Глас Америка” 9. априла ове године. – “Кијев је поднео захтев за чланство у ЕУ” – констатовала је Лајен. -“На захтев Савета држава ЕУ Комисија ЕУ разматра тај захтев. Улазак у ЕУ ЈЕ ДУГ И КОМЛИКОВАН ПРОЦЕС ЧАК И АКО КОМИСИЈА ЕУ ПОЗИТИВНО ПРОЦЕНИ АПЛИКАЦИЈУ. Почетак преговора о пријему могао би да потраје пошто све државе ЕУ морају да се слажу”, али је Фон дер Лајен обећала да ће се све брзо обавити и изнела своје утиске о ономе што је видела у Украјини. – “Инстинкт ми каже” – наставила је Лајен: “Ако ово није ратни злочин, шта је ратни злочин (?). Ја сам лекарка по образовању, а ово адвокати морају пажљиво да истраже. Видела сам фотографије, показао ми је украјински премијер (Денис Шмихал), убијање људи док пролазе. Својим сам очима могла да видим да је разарање у граду (Бучу) усмерено на животе цивила. Стамбене зграде нису војни циљеви.”
Урсула фон дер Лајен обављала је као прва жена функцију министарке одбране Немачке од 2013-2019. године, чланица је централно десничарске Хришћанско- демократске уније (ЦДУ). По часопису “Тајм” 2020. године уврштена је међу сто најутицајнијих људи на планети. Госпођа Лајен је из земље која би добро требала да зна шта је рат, шта је геноцид, шта је ратни злочин, шта је нацизам, фашизам, убијање цивила у конц логорима у којима су и на просторима бивше Југославије страдали Јевреји, Срби, Роми, само зато што су то по себи, и сви они који се нису слагали са нацизмом.
Ратни злочин је и када НАТО (први пут после Другог светског рата у агресији је поново учествовала и Немачка) нападне и месецима бомбардује једну малу земљу и убије на хиљаде цивила у Алексинцу, Новом Саду, Београду… убије децу на ноши, побије цивиле у возу… и све то објасни као колатералну штету?! Уништене су фабрике, инфраструктура, порушене болнице,школе, културне знаменитости, уништени животи и будућност генерација младих, прогнано на дестине, ма стотине хиљада Срба који су бранили своју земљу, нису дали да им сепаратисти отму део територије њихове државе. Да ли је то видела садашња председница ЕК која је напаћеној Украјини обећала експресан улазак у ЕУ. Живи били па видели, а Зеленском и Украјинцима, као и Русима, треба пожелети да што пре седну за преговарачки сто и нађу решење.
Тек када топови утихну видеће се колико се обећањима може веровати. Питер Веземан, виши истраживач у шведском СИПРИ-у сматра да је озбиљно погоршање односа између већине европских држава и Русије био важан покретач раста европског увоза оружја, посебно за државе које не могу да испуне своје захтеве кроз националне индустрије оружја. Другим речима, оружје поново звецка у Европи, а трговци задовољно трљају руке. Вели Веземан да трговина оружјем игра важну улогу и у трансатланским безбедносним односима.
Највећи раст увоза оружја међу светским регионима забележен је управо у Европи и чини 19 одсто што је 13 одсто светске трговине оружјем. Повећан је наставак високих стопа увоза оружја у Европу, Источну Азију, Океанију и Блиски Исток. Низак ниво трансфера наоружања у Украјину у последњих пет година аналитичари оцењују њеним ограниченим финансијским ресурсима и чињеницом да ова велика и многољудна земља има своје ресурсе и сопствене капацитете за производњу оружја и велик арсенал. До фебруара, кажу у СИПРИ, када је почела руска инвазија, неколико највећих држава извозница ограничавала је свој извоз у Украјину због забринутости да би такви трансфери могли допринети ескалацији сукоба.
Аналитичари са Запада тврде да су испоруке наоружања и опреме Украјини имале више политички него војни значај. Крајем 2021. године Чешка је са 41 одсто била највећи извозник са 87 оклопних возила и 56 комада артиљеријског оруђа. САД су као помоћ испоручиле 540 лаких противтенковских пројектила. Турска је испоручила 12 наоружаних беспилотних летелица, а остало наоружање Украјини испоручили су Француска, Литванија и Пољска. Стручњаци најављују да је за наредну деценију од стране других европских земаља најављена значајна куповина оружја, а највише америчких борбених авиона. Америчко оружје чини више од половине увоза у европске земље док руско чини мање од 8 одсто.
У Европи највећи увозници су Велика Британија, Норвешка и Холандија (купили 71 амерички борбени авион Ф-35). Највише оружја у свету купује се у Азији и Океанији чак 43 одсто светске трговине од 2017-2021. године. Посебно велики купци су шест држава Индија, Аустралија, Кина, Јужна Кореја, Пакистан и Јапан. Напетост између Кине и појединих држава у Азији и Океанији за резултат има повећан извоз оружја из САД као важан елемент америчке стратегије усмерене ка Кини. Србија као европска земља не може бити мимо Европе, а посебно због преговора за пријем у ЕУ. И док поједине државе из региона плашењем својих грађана да се Срби спремају за рат, оправдавају сопствено наоружавање. Хрвати немају чега да се боје обзиром да су под НАТО кишобраном што и плаћају.
Обавеза је Србије, између осталог, да прилагоди своје оружане снаге, а тиме и наоружање и опрему са стандардима чланица ЕУ. Британска новинска агенција, поред осталог, констатује да је Србија још 2016. године купила хеликоптере од “Ербаса”, а 2019. године од Француске систем земља-ваздух “Мистрал”. Констатује се да је то “најновији знак да се Београд дистанцира од традиционалног снабдевача оружјем и савезником Русијом.”(?)
Александар Вучић је саопштио да ће година како је почео преговоре са француским председником Макроном о куповини ескадриле нових француских борбених авиона, 12 “Рафала”. Председник Србије је додао да се упородо воде преговори са другим земљама о куповини још 12 већ коришћених “Рафала”. Стари нови председник саопштио је да је од турског председника Ердогана добио уверавање да ће Србији, преко реда, бити испоручени најмодернији војни дронови “Барјактар”. На Аеродром “Никола Тесла” у Београду 10. априла у 22.09 сати, а преко ваздушног простора Турске и Бугарске (обе чланице НАТО) слетело је шест транспортних авиона Y-20 са ознакама кинеске војске. Реч је о испоруци софистицираних кинеских против авионских ракетних система земља-ваздух ХQ-22.
Процењен домет ових система је од 150- 170 километара на висини у распону од 50-27.000 метара. Стручњаци кажу да је овај систем пандам америчком против ваздушномсистему средњег домета “Патриот” и руском “С-300” који смо толико прижељкивали у време бомбардовања наше земље од стране НАТО, али Руси, односно Јељцин нам није дао. “Асошијетед прес”, поред осталог, каже да овај кинески систем у Европи прва има Србија, а да је ово доказивање растуће кинеске моћи у свету. Србија се понаша као и други у окружењу и на континенту. После Кумановског споразума (1999) Милошевић се обавезао да смањи војску и застарелу технику ЈНА, а ДОС и Понош толико су претерали да је војска понекада била слабија од ловачког друштва.
Треба патролирати и чувати својим авионима своје небо да се не би плаћао НАТО, јер је то обавеза сваке суверене земље. Треба имати софистицирано оружје због одвраћања од потенцијалне агресије. Најбоље је да оружје ћути, а да говоре мудре главе које ће водити ову земљу и народ у бољи живот. Без тога, џаба нам авиони ловци и новци дати за оружје!
