Najuzvodnije povezivanje dve obale Srbije

Tender za projekat nade u budućnost priobalja Dunava uz granicu

1365

Jugoslovenski nobelovac Ivo Andrić na samo tri stranice u knjizi „Staze lica predeli“ govori o mostovima.


Veli, između ostalog: „Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, jer opštiji, od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštaju najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo… Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.“

Javno preduzeće „Putevi Srbije“ raspisali su tender za pribavljanje projekta za građevinsku dozvolu za izgradnju mosta i pristupnih puteva kod Bačke Palanke i Neština. Po projektnom zadatku most je deo državnog puta Prvog B reda i predstavlja vezu Bačke Palanke sa Neštinom, Erdevikom, Kuzminom i državnom granicom sa Bosnom i Hercegovinom.

Ukupna dužina mosta treba da bude 1.898 metara, a građevina je podeljena na tri celine. Projekat za građevinsku dozvolu radiće se na osnovu idejnog rešenja investitora. Tender je otvoren do 30. decembra ove godine, a vrednost posla projektanata je 75 miliona dinara, nešto preko 600 hiljada evra. Najava izgradnje mosta bila je 2014. godine, a početak radova na projektnoj dokumentaciji 2017. godine.

Sledeće godine nadležni su potražili uslugu za izradu idejnog rešenja. Upućeniji znaju da je gradnja jednog kapitalnog objekta kao što je bilo koji most preko Dunava, velik posao i da dugo traje.

Narod počinje da veruje u novu ćupriju tek kada vidi majstore na obali, kada počnu da niču stubovi iz vode i postavi konstrukcija…

Do početka radova ima puno posla za koji znaju samo stručni ljudi. Potrebno je uraditi nekoliko projekata, a pre njih razna ispitivanja, pa kada se dobiju sve potrebne dozvole, tek onda se traži izvođač radova…

Ovaj tender koji su raspisali nadležni u JP „Putevi Srbije“ još uvek nije gotova stvar kada je reč o gradnji novog mosta, ali je velik korak. Država je ta koja procenjuje da li i gde treba da se izgradi neka ćuprija. Kada, ko će je graditi, investitor će biti država, plaćaćemo ga i mi Palančani i svi mi građani Srbije, a verovatno će ga, kao i stotine kilometara novih drumova, brojne mostove, tunele, pruge… otplaćivati i naši potomci.

Neka, kaže ovdašnji razložni narod, jer Srbija je posle skoro pola veka konačno u fazi obnove, svojevrsnom „Nju dilu“, pa ako se sada ne uradi u ovom kraju Bačke ono što olakšava život teško se možemo nadati boljem životu novih generacija, odnosno naše dece, (pra)unučadi…

Svojevremeno su, sa očitom, blago rečeno, rezervom, pa i zezancijom, čak i neki intelektualci koji žive u velikim gradovima, a koreni su im iz ovog dela Bačke, govorili o gradnji mosta preko Dunava kod Bačke Palanke i Neština.

Pre petnaestak godine pričali su kako to nije potrebno, jer, navodno, oni su dobro obavešteni i znaju da je u pitanju godina-dve-tri, pa eto nas u EU. Tada nam ne trebaju novi mostovi koji će najuzvodnije spojiti dve obale Srbije preko Dunava kada smo već povezani sa Hrvatskom i EU.

Ubeđivali su da je dovoljan sadašnji most kod Bačke Palanke i Iloka, jer, po njima, davno smo trebali bez zastoja, carina, dokumentacije, dugim čekanjima i birokratije prelaziti granice.

Opa Đurđo, što bi rekao veliki, upokojeni glumac Lane Gutović! Niti smo mi blizu EU, osim geografski (po lepom vremenu sa obale kod „Tikvare“ jasno se može videti Ilok) niti nas, kako sada stvari stoje, oni žele i trebaju.

Kada malo bolje razmislim, ni meni se baš ne žuri u ovakvu EU. Da, u ovakvu EU ne treba žuriti, posebno posle odlaska Britanaca. Kada oni urade nešto kao što je razvod braka sa EU onda se treba dobro zamisliti i uzeti tajm aut za mozak, odnosno razmišljanje na tu zadatu temu. Ali, treba nastaviti saradnju sa zemljama koje predvode Evropu, Nemačka i Francuska (sa EU smo ekonomski ubedljivo najbliži i dobili najveće donacije i investicije u nove fabrike).

Treba nastaviti saradnju i sa Rusijom i Kinom (mogući graditelji mosta kod Palanke i Neština, jer su se raspitivali još pre par godina)…

Za sadašnji most koji imovinski pripada po pola Srbiji i Hrvatskoj, znači pola nama, a pola EU, ugovor o gradnji potpisan je 12. aprila 1970.godine, a 7. juna 1971. godine zvanično je počela izgradnja ćuprije koju su političari odmah krstili “Most bratstva i jedinstva”.

Broz otvorio most, a ispalo je da sa svojim (bratstvom) možešsamo jesti i piti, a nikako ortačiti i trgovati. Most je delio sudbinu države, a ona ga nije pravila. Da, pravile su ga, investirali su gradnju, opštine Bačka Palanka i Vukovar, “Vojvodina-put” iz Novog Sada, “Mostogradnja” iz Beograda i “JIK Banka”.

Ako i kada, a verujemo za par godina, nova ćuprija bude izgrađena biće vidljive goleme razlike na dve građevine. Nov most biće udaljen par kilometara nizvodno od postojećeg preko koga je komplikovano preći. Stari most, a blizu je pune pete decenije postojanja, dugačak je “samo” 725 metara, znači kraći je za više od kilometra od onoga što se zahteva u projektu za građevinsku dozvolu za novi most. Kraći je zato što bukvalno ulazi u poslednje ulice dve varoši na dve obale, a pristupni putevi su mu varoški šorovi.

I dok je Hrvatska, u vreme predsednikovanja Stipe Mesića, nekako izgradila obilaznicu oko Iloka koja je sav saobraćaj usmerila van gradića, u Bačkoj Palanci to nije urađeno. Nije urađeno zato što je prvo došlo do građanskog rata u kome se raspala SFRJ, odnosno došlo je do rata u komšiliku, naša zemlja je bila u blokadama, pod sankcijama, Srbi izbeglice iz Hrvatske i BiH nisu imali gde pa su dolazili u svoju maticu, potom je država (ono što je tada ostalo od nje) bombardovana u vreme agresije NATO na Kosovo i Metohiju i celu SR Jugoslaviju.

Osim toga, objašnjavali su stručnjaci, izmeštanje saobraćaja iz grada bilo bi preskupo. Navodno, trebalo bi porušiti nekoliko stotina kuća, izgraditi nadvožnjake, nove prilazne puteve, kompletnu infrastrukturu izmestiti… NATO bombe su tri puta gađale most i oštetile ga. Dve-tri godine po NATO agresiji, padom Miloševića i dolaskom DOS-a na vlast, most je zakrpljen, a “svečano” su ga po drugi put otvorili za saobraćaj zvaničnici sada dve države. Sa naše strane Nenad Čanak, tada predsednik Skupštine AP Vojvodini, i neki hrvatski političari među kojima je bio i Picula.

Izgradnjom novog mosta komletan tranzitni saobraćaj, prvenstveno kamioni koji decenijama zagorčavaju život Palančanima iz dela grada koji gravitira ka mostu, varoškom šoru, carinskom prelazu, izmestio bi se na nov most sa skretanjem pre ulaska u Palanku iz pravca Novog Sada. Palanka i Palančani više vrede od bilo kog mosta i bilo kog puta, a verovatno će država konačno obnoviti i svoj drum od Begeča do Palanke. Ko bude želeo u BiH, Beograd, Zapadnu Srbiju pravac ka Erdeviku… a kamioni koji žele u Hrvatsku, odnosno EU, išli bi, verovatno na granični prelaz kod Neština gde nije naseljeno mesto…

Ovaj problem nisu razumeli čak ni pojedini pomenuti Palančani i bivši meštani naših sela koji su nov zavičaj našli u Novom Sadu, Beogradu, ili na nekoj svetskoj destinaciji.

Nov most rešava regionalni saobraćajni i životni problem, ne samo meštana Neština, Vizića i još nekih podunavskih sremskih sela koja nisu u našoj opštini već oko 300.000 ljudi koji gravitiraju obalama reke. Sa novim mostom, putem do Erdevika, Kuzmina, državne granice, bliži je i Beograd, Surčin, Zapadna Srbija, a Novi Sad će se rasteretiti.

Poljoprivrednici iz podunavskog i planinskog Srema konačno će moći brzo da dovoze svoje robu u Bačku Palanku, a ne da putuju 100 kilometara preko Novog Sada. Neštin će biti najbliže opštinsko selo Bačkoj Palanci. Iz centra Palanke, preko nove ćuprije do Neština automobilom i autobusom stizalo bi se za 10 minuta.

Po idejnom rešenju, a to mora biti i po projektu za građevinsku dozvolu, nov most kod Palanke i Neština, ne samo što će biti funkcionalan i vratiti život u ovaj deo priobalja Dunava, već će i vizuelno biti izuzetan. U tenderskoj dokumentaciji se, između ostalog kaže, da će se srednji stubovi mosta koji nose super strukturu sastojati od po dva vitka paralelna stuba na razmaku od po deset metara. Na krajnjim stubovima, istovetne geometrije kao i srednji, visine 21 i 39 metara, biće oslonjene prilazne konstrukcije. Sa bočnih strana na centralnom delu predviđene su prilazne saobraćajnice sa tipskim rastojanjem od 50 metara. Stručniji kažu, pod idealnim uslovima, da bi nova ćuprija mogla biti urađena za 4-5 godina…

“Naposletku (kaže i Andrić) sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao“.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here