Nekada su naše mostove gradili naši majstori

Pola veka od početka gradnje mosta Bačka Palanka - Ilok

456
Izvor: Nedeljne novine

BAČKA PALANKA: Srbija je nakon decenija nazadovanja doživela ogroman invensticioni napredak koji se prvenstveno ogleda u ubrzanoj i obimnoj obnovi stare i gradnji nove infrastrukture.


Grade se moderni putevi, pruge i mostovi, značajno se proširuje gasna mreža, obezbeđuje
energetska sigurnost privrede i građanstva. Svetske kompanije prepoznale su dobar
ambijent, političku sigurnost, pa ovde otvaraju nove fabrike i zapošljavaju. Starijima, onima koji pamte 70-te i 80-te godine prošlog veka zapada za oko realnost po kojoj su nosioci posla i izvođači uglavnom strane kompanije – ruske, kineske, turske… Nekada su takve kapitalne projekte radili naši ljudi, stručnjaci, majstori, finansirali sami.

Danas je tako kako je, jer trpimo posledice svega onoga što se dešavalo u poslednjoj deceniji prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije, ali i nesnalaženja nove vlasti u prvoj deceniji novog milenijuma, nakon NATO agresije i smene Slobodana Miloševića.

Ponovo listajući knjigu „Pet vekova Bačke Palanke“ čiji je autor upokojeni Radovan Šunjka nailazi se na podatak da je 7. juna 1971. godine zvanično početa gradnja mosta preko
Dunava koji je tada spojio dve varoši, opštine Bačku Palanku i Ilok, odnosno republike
Srbiju i Hrvatsku. Tada republike jedne federacije, a danas nezavisne države od kojih
je jedna u EU, a druga na putu da postane ako se bude bilo gde ući.

Investitori su bili opštine Bačka Palanka i Vukovar, „Vojvodinaput“ Novi Sad, „Mostogradnja“ Beograd i „JIK banka“, a ugovor je potpisan 12. aprila 1970. godine. Interesantno je da je projektovanje i izvođenje radova delo domaće pameti i majstorluka, jedino je čeličnu konstrukciju mosta tešku 2.300 tona uradila firma „Ganc mavag“ iz Mađarske.

Posle 50 godina valjalo bi se prisetiti nekih neimara, ali i preduzeća kojih danas, uglavnom više nema. Projekat mosta uradio je dipl. inž. arhitekture Dragan Simić, direktor gradilišta bio je dipl. inž. građevinarstva Đorđe Jevričić, a izvođač radova „Mostogradnja“. Završne radove, odnosno izolaciju i puteve „Partizanski put“, elektro radove „Elektrometal“ Osijek, zaštitne premaze „Ukras“ Šabac.

U parametrima voda – most – obala interesantno je da je od srednjeg vodostaja Dunava do kolovoza visina 19 metara. Metodom šipova urađeno je osam stubova dubine 12 metara ispod nivoa vode, razdaljine 60 metara. Metodom kesona urađena su dva stuba na sredini reke međusobne udaljenosti 160 metara i zadovoljavaju propise Dunavske konvencije. Most osvetljava 38 svetiljki, a ukupna dužina mosta je 725 metara, širina kolovoza sa pešačkim stazama 10,5 metara, a betonska konstrukcija teška je 8.000 tona.

Most je svečano predat na korišćenje 19. maja u 11 sati 1974. godine uz prisustvo blizu
100.000 ljudi i tadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza.

Most je tokom NATO agresije 1999. godine tri puta bombardovan, ali je popravljen i ponovo pušten u saobraćaj 2002. godine. Danas polovina mosta pripada Srbiji, polovina Hrvatskoj, a na obalama su kontrolni punktovi carina i granične policije dve države.

Stručnjaci kažu da su mostovi najzahtevniji kapitalni objekti, ljudi pored vode decenijama
ih iščekuju i pričaju o njima, gledaju u drugu obalu, raduju se kada se most napravi, a ponovo njegov značaj shvate kada ga neko poruši, ili zatvori, kao što je jedno vreme bio slučaj sa ovom palanačkom ćuprijom.

Već dve decenije, na primer, od NATO agresije, narod u ovom delu priobalja Dunava priča o novom mostu koji bi se gradio par kilometara nizvodno od postojećeg. Zagovornici kažu da bi novi most značajno ubrzao protok ljudi i roba, spojio najuzvodnije dve obale Dunava u Srbiji, skratio put iz Jugozapadne Bačke do Republike Srpske, oslobodio kamione višesatnog, pa i višednevnog čekanja na granici, smanjio troškove prevoza, oslobodio palanačke ulice kolone kamiona koji čekaju na carinu…

Lokacija novog mosta je određena, kod Bačke Palanke i Neština, velik deo potrebne dokumentacije urađen, a o tome kada će i da li će se graditi odlučiće nadležni u državnom vrhu.

Empiričari, posebno inženjeri, tvrde da je u Srbiji sada vreme da se, pored ostalih, grade i
ovakvi objekti, jer vreme je gradnje, država investira za decenije, pa verovatno i ceo vek
unapred. Jedan saobraćajni inženjer, želeo je da prenese jedan novosadski montažni most kod Neština i Palanke, tvrdi da je razvoj saobraćaja najvažniji od svih privrednih aktivnosti. Milenko Nikolašević kaže da saobraćajni sistem svakog društva povezuje ljude, prevozi robu, ubrzava obrt novčanog kapitala…

Povezanost dva područja putem mosta međusobno, ali i sa celim državama, pokreće ekonomiju, kuluturu, život u celini, jer sve se brže i sigurnije kreće. Priča o svakom mostu je slična, pa i ova koja je početa pre pola veka i još traje mada ovaj, naš i hrvatski most, „radi sa pola kapaciteta“ zbog brojnih zabrana, kontrola, sporog prometa roba,granica…

Da li će se u ovom delu priobalja Dunava graditi još jedna ćuprija, ili će se ova potpuno otvoriti? Možda kada Srbija uđe u EU, ili Hrvatska iz nje izađe. Ovako kako je sve je nekako usporeno, a Palanka i Ilok sve prazniji, baš kao i ovoj deo bačkog priobalja i sremskog fruškogorja. Biologija i život deluju po prirodnim zakonima – stari umiru, mladi odlaze gde im je bolje, ovde je malo dece…

Sela se brzo prazne, izgleda da je red došao na palanke, a u gradovima… sve više onih koji sreću traže po belom svetu, jer su im izgleda i Beograd i Novi Sad i Niš „tesni“.


Pročitaj: Za bolje funkcionisanje taksi službe

1 KOMENTAR

  1. „…a druga na putu da postane ako se bude bilo gde ući.“ (u kontekstu autor se osvrće na ulazak Srbije u EU)… Poštovani autore, Evropa nije kuća sa vratima u koju se ulazi (može i kroz prozor…). Evropa su civilizacijske vrednosti, društvena dostignuća, priznavanje različitosti… Ne treba Srbija da ulazi ni u kakvu Evropu… Evropske vrednosti treba da uđu u varvarske glave stanovništva ovih prostora. Administrativni ulazak u krug evropskih naroda je potpuno besmislen, ukoliko stanovnici balkanskih gudura ne prihvate vrednosti koje evropska civilizacija baštini.
    Pozdrav redakciji…

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here