Godinama unazad, 23. avgusta, Neštinci i njihovi gosti, sećaju se i odaju pomen i dužnu počast, poginulim Neštincima u Drugom svetskom ratu.
Zbog pandemije korona virusa, ovogodišnjem odavanju počasti, za 236 žrtve fašističkog terora (podatak o broju žrtava, preuzet je sa sajta Muzeja genocida u Beogradu) prisustvao je znatno manji broj građana, nego prethodnih godina.
Na skupu u Neštinu, među ostalim bili su prisutni, Siniša Vujasinović, predsednik Saveta Mesne zajednice Neštin i Boško Mijatović, direktor JKP „Komunalprojekt“.
– Na neštinskom spomeniku, koji je simbol slobode, uklesana su imena naših heroja, mada ovaj broj nije konačan. Među žrtvama, najviše je mladih žena i dece, koji su braneći prag vlastite kuće, odvedeni na stratišta širom genocidne i veštačke tvorevine – NDH. Najveći broj njih deportovan je u Jasenovac, Staru Gradišku, Tenju, Ilok, Dudik, Lovku. Brojka od 236, dovoljno sama za sebe govori.
[rev_slider alias=“webmarketing“][/rev_slider]
– Na neštinskom spomeniku, nalaze se imena i prezimena naših očeva, majki, braće i sestara, kao i onih znanih i neznanih, koji su nam podarili slobodu. Neštin, i danas, posle toliko godina od dolaska slobode, sa ponosom čuva od zaborava imena svojih istinski hheroja iz pete decenije prošlog veka – istakao je Milorad Mika Jović, jedan od potomaka heroja Neština iz Drugog svetskog rata, i dodao:
– Dvestatridesetšest žrtava ustaškog terora i NOR–a, svedoče o strašnim borbama i zločinima, koji su se dogodili u periodu od 1941. do 1945. godine. Upravo zbog tih borbi, a posebno genocidnih zločina, mnogih neštinskih porodica više nema, jer su one, zauvek izbrisane iz spiska živih. Jednom drugom prilikom, i sličnim povodom, sigurno ću nešto više reći o zločinima iločkih ustaša u Neštinu u Ulici Čaršija, u kojoj sam ranije živeo.
– U toj ulici je 14. septembra 1944. godine, ubijeno i zaklano devetnaest meštana, uglavnom žena i dece, u akciji, poznatoj pod imenom „Septembarske žrtve“. Za te zločine niko nije odgovarao. Istakao bih na kraju, da narod koji ne poznaje svoju istoriju, odnosno svoju prošlost, nema ni budućnost, tačnije, osuđen je na nestajanje.
