Паланчани не моле већ траже бољи живот

Како у провинцији преживети светску кризу?

1142

Тешко је човеку да свакодневно слуша приче бирократа ЕУ из Брисела, америчке и руске дипломате, Зеленског за кога се више не зна да ли је украјински или НАТО лидер, а да се не упита: коме треба све ово што погађа свет, а посебно Европу и нас у њој?


Ако је икоме у Европи доста рата онда су то Срби и Србија. У последњој деценији прошлог века, распадом СФРЈ уз грађански рат, па агресијом НАТО на СФРЈ 1999. године нането је много зла овдашњем народу.

Срби су најпре били протерани из делова отцепљених простора бивше државе, опљачкани, осакаћени, убијани, озрачени…Отет је део територије Републике Србије и дуго ће требати да се делимично ублаже последице свега тога. У времену када су се други развијали и градили бољи живот код нас се разграђивало, делило, рушило, пропадало, убијало, бежало са огњишта, спас тражио у иностранству као избеглиштву… Када је дошло време обнове и развоја Србије други ратују и утичу на живот целог континента, као да нам још актуелна пандемија није довољна. Слике из Украјине подсећају на оно што је наш народ проживео, а на десетине хиљада људи није преживело. Русија је сила и то изгледа може. Србија је пробала да заштити свој народ и територију на Косову и Метохији и није успела. У време агресије на малену СР Југославију скоро цео западни свет био је на страни косовских сепаратиста и НАТО, против Србије и Црне Горе. Добили смо пар моралних подршки од појединаца, па и Русије. Она тада, у време Јељцина, наводно није могла да помогне, јер је и сама била слаба.

Тешко је поверовати да и данас, у времену светске енергетске, а тиме и економске кризе, нама, сем нас самих, има ко да помогне. Председник државе Александар Вучић поводом прозивки, после осуде агресије на Украјину, а не увођења санкција Руској Федерацији, констатовао је да је Србија на првом месту и да морамо да гледамо првенствено себе! Мислећи људи су одахнули, јер су чули да вође воде политику у интересу својих грађана, а не неких идеала, братства, вербалног пријатељства… Како Вучић води политику којом нам је Србија на првом месту тако и ми у локалу морамо радити да нам Бачка Паланка буде на првом месту. Надлежности локалних самоуправа дефинисане су законом. Пара у општинској каси има колико има, а и са то мало ради се и гради најпотребније. Постоје виши нивои власти који одлучују о стратешким пројектима у којим вас или има или нема, а Бачке Паланке скоро пола века мало има у пословима који се финансирају из заједничког државног буџета.

Одавно је Бачка Паланка сврстана у ред развијених општина у Војводини, тиме и у Србији. Лако је израчунати колико је новца у последњих пет деценија у буџете виших нивоа власти уплаћено из ове општине, а колико се у виду капиталних инвестиција вратило. Не треба инвестиције од надлежних стидљиво молити, већ аргументовано тражити да се барем део врати у Паланку. Посебно када је реч о капиталним пројектима као што је брзи пут од Паланке до Новог Сада (сада се рекоструише постојећи, а не гради брзи пут), нов најузводнији мост на Дунаву који ће спојити две обале Србије, односно Срем и Бачку. Прво што треба су нове фабрике које ће овде запошљавати и спречити драстичан одлив младих у веће градове и иностранство. Председник Србије зна шта треба Србији, али не може да зна шта све треба Бачкој Паланци мада је овде, на митингу СНС-а, рекао да Паланка у обнови земље није добила ништа! Ако он буде боље знао од нас шта нама треба онда ми нисмо ни потребни.

Њега и оне који одлучују надлежни из локалне власти треба да аргументима убеде у потребе локалне средине. Логично би било да за такве пројекте лобирају и они кадрови који су (не) тако давно одавде, преко страначких изборних листа, отишли на функције у Београд, Нови Сад, или раде у покрајинској и републичкој администрацији. Можда су неки од њих заборавили завичај, или лобирају у корист Бачке Паланке, а ми то не знамо?

Вероватно је проблем и у вишестраначју. Они који су изабрани од гласача у овој локалној самоуправи, а политичке каријере наставили у великим градовима, нису представници оних који су их бирали већ политичких странака на чијим су се листама нашли и полажу рачуне својим страначким шефовима. Како у провинцији преживети наметнуту светску кризу у којој мало богатих постају још богатији, а све више сиромашних још сиромашнији? Светски дрмосери најављују штедњу, стезање туђег каиша, други забрањују луфтирање просторија, затварање врата и гашење светла, трећи ограничавају температуре у јавним просторима и становима (ко ће то контролисати), четврти препоручују да се зими носи џемпер, те ће смањити потрошњу гаса 15 одсто… Ти који уводе штедњу зиму ће, вероватно, проводити у тропима. Грци званично позивају Немце да зими не троше гас код куће већ да дођу да живе на њиховим острвима и све почиње да личи на завитлавање, осим цена које расту на дневном нивоу.

Председник Вучић ових дана рече да ће плате и пензије бити повећане крајем ове или почетком наредне године и да то неће угрозити макроекономску стабилност земље. Због економске кризе држава ће можда морати да одустане од неких инфраструктурних пројеката, а они доста доприносе привредном расту Србије. Вучић је објаснио да држава не може да има убрзани раст ако смањује плате и пензије, јер је потрошња један од генератора раста.

– Држави је важно повећање пензија од 19 одсто. Повећање ће ићи од новембра, а покушаће се да то буде од октобра. Плате у јавном сектору биће повећање од 1. јануара 2023. године од 12,2 до 14 одсто, а можда ће повећање бити и од децембра ове године – рекао је Вучић.

Брине ме што ћемо можда морати одустати или одложити реализацију неких инфраструктурних пројеката, а од тога зависи и стопа привредног раста. Томислав Момировић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за београдску “Политику” рекао је да се власт бори за сваки пројекат, али да се неће допустити да се на било који начин угрози макроекономска стабилност земље. Наставља се реализација свих инфраструктурних пројеката, а посебна пажња биће посвећена праћењу кретања на глобалном тржишту капитала, променама у ланцима снабдевања и одржавању енергетске стабилности Србије.

– Нама је сваки пројекат важан, од брзе пруге од Новог Сада до Будимпеште, Моравског коридора кроз централну Србију, преко ауто-пута од Пожеге и даље ка Ариљу, Ивањици, Сјеници и граници са Црном Гором. Радови су активни и на Дунавском коридору на истоку земље, на тунелу “Иришки венац” и новом мосту у Новом Саду у склопу Фрушкогорског коридора, као и на свим еколошким пројектима. До краја године завршићемо првих 300 километара канализационе мреже и прва четири постројења за пречишћавање отпадних вода у оквиру пројекта “Чиста Србија” – рекао је Момировић.

Иван Николић, директор за развојне пројекте Економског института сматра да је повећање плата и пензија сходно инфлацији у одрживим оквирима. Каже да ћемо имати двоцифрену инфлацију и раст бруто домаће производа од око 4 одсто. По њему пораст плата од 12 одсто у јавном сектору није нешто што битно нарушава макроекономски оквир.

– То је потврђено и усаглашено са ММФ који је чувар наше стабилности – рекао је Николић и додао да има проблема због много већих екстерних обавеза за набавку енергената. Цена струје је драстично увећана и ових дана је трговано за више од 500 евра за мегават-час што у историји никада није забележено. Претходних година у летњим месецима цена је била десетоструко нижа. Поред струје треба нам гас, нафта и нафтни деривати којих немамо. Због тога је алтернатива у вези са одустајањем од неких инфраструктурних пројеката. То је излазна стратегија и последња могућност која остаје расположива за излазак из тешкоћа које могу настати. У овом тренутку не можемо да проценимо, због високих ризика, како ће ствари ићи од јесени и на зиму. Смањење инвестиција је наговештено као једна од могућности која има својих негативних последица, јер инфраструктурни пројекти директно доприносе повећању бруто домаћег производа. Сада је питање краткорочног преживљавања.То није опција о којој се размишља на средњи рок или дугорочно, већ опција премошћавања текућег проблема и евентуалне ликвидности. То је далеко и по свим параметрима нема ни најаве. Али, овај ниво цена преко лета наговештава да ће проблем бити већи када дође хладно време. По том основу таква једна задршка и размишљање је апсолутно оправдано – рекао је Николић.

Сада ти у Бачкој Паланци буди паметан и планирај како ћеш презимети и преживети зиму којом нас још само метереолози нису почели да плаше почетком августа. Ако ће држава можда одустати од неких великих пројеката ми у нашој малој вароши не треба да одустанемо да од оних који одлучују и о нашим новцима у Новом Саду и Београду тражимо, а не да молимо, да се део новца врати овде у виду капиталних улагања како би и овде дошао бољи живот. Све што се гради у обнови Србије плаћамо и ми, а плаћаће и наши потомци, па није ред да будемо публика која плаћа, декор и статисти у овој представи. Ако не може ове можда ће моћи идуће године, или можда оне…Ко куца отвориће му се, ко тражи даће му се.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here