Rođena je 10.4.2002. godine. U zoru, u proleće. Rođena je prevremeno sa samo 850 grama. Provela je 5 meseci i 22 dana u inkubatoru, od toga 3 meseca u bolnici u Banjici u Beogradu, a njena kilaža pala je na 650 grama – ali preživela je.
Milana Matković iz Gajdobre rođena je pre osamnaest godina sa malom šansom za život. Kada je kao prevremeno rođena beba došla na ovaj svet, počela je svoju borbu. Na njenim sićušnim kukovima pojavila se bakterija koja je pojela deo kuka, tada, ona je izgubila svaku šansu da ikada dodirne tlo nogama.
Dobila je nadimak „Palčica“. Devetnaest operacija. Ilizarov apart kada je na njeno telo stavljen fiksator sa iglama i obručima, brojni ožiljci i rane po telu, Milana je preživela. Preživela, ali nije prohodala.
Dijagnostikovana joj je Paralysis cerebralis spastica diaplegica – cerebralna spastička (grčevita) paraliza obe noge. Milana je već 18 godina vezana za invalidska kolica. U njima je porasla, proslavljala rođendane, završila osnovnu školu i krenula u srednju.
Kako joj ni rođenje nije izgledalo kao rođenje većine njenih vršnjaka, tako joj ni sada godinama posle svakodnevni život nije kao kod drugih, teži je.
Palčica pohađa srednju školu u Novom Sadu i svaki odlazak u istu iziskuje napor. Zajedno sa svojim ličnim pratiocem ona svaki dan putuje autobusom 45 km iz Gajdobre u Novi Sad. Kada stigne u školu koja nije prilagođena za osobe sa invaliditetom, Milanu drugari iz odeljenja nose na prvi sprat, a po završetku nastave spuštaju je dole.
[rev_slider alias=“lotus_centar“][/rev_slider]
Međutim, nije uvek bilo lako naći zajednički jezik sa drugarima iz škole. Njena osnovna škola protekla je mučno sa puno nerazumevanja i malo empatije.
– „Školovanje kao školovanje mi nije lako, teško je prilagoditi sve svojim problemima. U osnovnoj školi bila sam odbačena, u srednjoj nije tako.“ kaže Milana.
Dok sedi u kolicima sa kojima je već i srasla jer je od rođenja vezana za njih, i stiska svoje prste na rukama, s vremena na vreme u toku priče skrene pogled i zamišljeno pogleda u stranu, ova stidljiva hrabra devojčica kaže da joj najteže pada što zavisi od drugih, što ne provodi više vremena sa društvom jer joj to nedostaje.
– „ Sve mogu sama osim da hodam, ponekad se osećam usamljeno i ako to nisam.“ rekla je ona.
Samo jednom kroz priču spomenula je bolove koje svakodnevno trpi. Noga koja je boli od kuka do kolena, neispavanost, iscrpljenost za nju kao da su ništa. Tablete za bolove više ne pomažu jer se Milanin organizam navikao na svaku vrstu lekova.
Palčica, i ako se često osećala kao u dugom mračnom tunelu negde u uglu svog bića uvek je uspevala da nađe bar malo svetla. Sada, to svetlo jeste mogućnost da prohoda. Bolnica Adžibadem u Turskoj ima sve uslove da Milani pomogne.
Prikupljanje sredstava za njenu operaciju već je počelo i gledanje sveta iz žablje perspektive možda je pri kraju. Uprkos nevolji u kojoj se nalazi, Milana je jedna nasmejana i raspoložena devojčica, njen um i ako je zarobljen u krhkom telu ostao je nepokolebljiv kao i njena volja, a čudo od 850 grama sada je nikada bliže od vožnje bicikla, trčanja i plivanja. Humanitarna fondacija „Budi human“ pokrenula je akciju prikupljanja novca za Milanu Matković.
Pogledaj: Prikupljena značajna sredstva za Milanu Matković
