BAČKA PALANKA: Avgustovsko letnje jutro. Čim se pojavilo, sunce prži sveživo. Ljudi beže u hlad, hvatajući poslednji dašak jutarnje svežine.
Put me vodi pored zgrade bivšeg „Merkura“. Vidi se odmah, da paunovi ovde više ne stanuju. Ni oni u besprekorno uređenom krugu fabrike, ni onaj koji je ponosno širio rep na proizvodima ove industrije kožne galanterije. Paun, koji je bio prepoznatljiv i van naše zemlje.
Zapuštenost naprosto vrišti iz svih ćoškova. Metalna konstrukcija sa imenom firme valja se u visokoj travi. Staklena je razbijena, kao i vrata butika gde se kupovala prvorazredna roba. Restoran društvene ishrane u kome su nekada sva čula uživala, opustošen. Tuga.
Oni, koji nisu poznavali ovo mesto u doba njegovog procvata verovatno ovu propast ne doživljavaju sukobljavanjem emocija. Valjda je to neki prirodni proces. Nestaju ljudi, nestaju njihove ideje pretočene u dela.
Dolaze novi, sa novim idejama na putu izgradnje budućnosti za našu decu i unuke. Jednostavno, što bi rekli mladi, matorci ne shvataju moderno vreme.
(Nedeljne novine: M.T.)
