BAČKA PALANKA: Golubarstvom se Staropalanačka porodica Ristić bavi skoro ceo vek. Naime, deda junaka ove priče Svetislava – Cvetko, gajio je golubove još tridesdetih godina minulog veka.
Tamo gde je on stao, nastavio je njegov sin Milenko, a potom i njegov unuk Svetislav ili Cike, kako ga gotovo svi zovu.
– Golubove sam zavoleo uz oca Milenka, još kao dete. Tada sam imao svega, četrnaest godina. Gajili smo u to vreme, sećam se nekoliko rasa: prevrtane, gušane, lepezane, kokošane i pismonoše. Ljubav prema gajenju ovih ptica, bila je razlog da se 2. februara 1973.godine učlanim u Društvo odgajivača golubova „Golub“ iz Bačke Palanke. Dve godine kasnije zapatio sam engleske indijanere, koje i danas gajim. Reč je o vrlo retkoj rasi, posebno kod nas. Naredne 1976.godine odlazim na redovno služenje vojnog roka u Sombor, gde na jednoj izložbi upoznajem odgajivača indijanera – Josipa Pekanovića.
[rev_slider alias=“slider-3″][/rev_slider]
– Od njega ću nešto kasnije kupiti sedam pari engleskih indijanera, različitih boja. Tek tada sam posebno zavoleo, golubove ove rase. Zanimljivo je da indijaneri imaju vrlo mali kljun, što im predstavlja veliki problem prilikom gajenja mladih golubova, jer ne mogu da ih hrane preko kljuna. Baš zbog toga, njihove mladunce „podižu“ golubovi rase poštar, koji su da tako kažem njihove „dadilje“. Usled specifičnog – zakržljalog kljuna, engleski indijaneri mogu jesti samo koncentrovanu hranu ili veoma sitno zrnevlje pšenice i kukuruza, kao i tritikal, tri kulture u jednoj – pšenica, ovas i ječam – započeo je svoju priču Svetislav Ristić Cike. Tokom dosadašnjeg bavljenja golubarstvom, Cike je osvojio toliko nagrada, da im gotovo ni broja ne zna.
– Moj golub rase indijaner, koji je bio bele boje na Evropskoj izložbi golubova, koja je održano u Beogradu 1987. godine, osvojio je prvu nagradu i titulu evropskog prvaka u svojoj rasi. Bio je bez premca u konkurenciji ocenjivanih 187 golubova iz Nemačke, Mađarske, Poljske, Čehoslovačke, Jugoslavije i drugih država. Komisija mu je dodelila 96, od 100 mogućih bodova. Pripala mi je tada zlatna medalja, diploma i neke sitne robne nagrade.
– Tada sam na izložbu, odnosno na ocenjivanje odneo šest primeraka golubova. Samo jedan od njih je bio nagrađen, ali najsjajnijom medaljom, što je svakako moj najvećim uspeh u dosadašnjem bavljenju golubarstvom. Nažalost, poslednjih godina nisu ni organizovane ovako velike izložbe, da kojim slučajem jesu, sigurno bih na njima učestvovao. Ranije su se izložbe golubova održavale u Kuli, Bačkom Petrovcu, Pivnicama. Međutim koliko mi je poznato one se više ne održavaju. Do sada sam na raznim izložbama, osvojio preko 100 nagrada – nastavio je svoju priču Cike.
Koliko je Cike posvećen svom hobiju, možda najbolje govori matična knjiga koju uredno vodi od 1975.godine. Preko 700 primeraka indijanera, prošlo je kroz njegovu matičnu knjigu. Mada vodi veliku brigu i poklanja im ogromnu pažnju, njegovi indijaneri veoma teško uvećaju svoje jato.
– U čitavoj Srbiji, tek četiri – pet odgajivača golubova gaji indijanere. Možda je jedan od
razloga što nas je tako malo, i taj, što nije ni malo lako uvećati njihovu brojnost. Naime, iz dva jajeta koliko golubica snese ležeći na njima 18 do 21 dan, kada mladi izađu na svet, golubica i golub zbog veoma malog kljuna, ne mogu da ih hrane. Ulogu hranitelja preuzimaju „dadilje“, odnosno, golubovi pismonoše. Međutim, to ide dosta teško. Ženka tokom godine četiri do pet puta leži na jajima, ali je i pored toga reproduktivna moć ove vrste ptica veoma mala. To me nije pokolebalo, i ja ih i pored toga gajim – konstatuje Cike.
Golubovi su za Ciketa, pre svega velika ljubav, ali i zadovoljstvo, za koje je spreman da se još više žrtvuje. Njihov guk, let i sletanje na krov njegove porodične kuće u Ulici Vojvode Živojina Mišića, kako je rekao, ne bi menjao za mnogo šta. Ove ptice, koje su i simboli mira, bili i su i ostali, njegova velika ljubav, baš kao što su i A prim, begeš i kontrabas – instrumenti, koje sa uspehom godinama svira, u jednom bačkopalanačkom tamburaškom sastavu.
Pročitaj: Kako umanjiti posledice epidemije
