Pogled na EU sa bačkopalanačke obale Dunava

Isto kao ranije samo mnogo komplikovanije

412
Foto: Nikola Šegan

Priča o pridruživanju, odnosno punopravnom članstvu Republike Srbije u Evropskoj uniji dugo traje, pa je, čini se, počela da smara običan, ovdašnji narod.


Dve godine Srbija nije otvorila ni jedno poglavlje, iz Brisela se povremeno čuju tumačenja kako će se metodologija menjati. Evropske birokrate, a izuzetno skupo koštaju zemlje članice, povremeno navrate do nas, daju poneku izjavu u vidu fraze – Zapadni Balkan je od značaja za EU, proširenje je opredeljenje, radi se na tome… Sve u stilu – šio mi ga Đura i opa Đurđa…

Onaj ko malo prati svetsku politiku, odnos snaga, prestrojavanja krupnog kapitala i nove interese najbogatijih, može posumnjati, blago rečeno, da EU u svetskim razmerama predstavlja drugu, a možda i treću ligu. SAD, uz najvećeg saveznika Veliku Britaniju, i dalje je neprikosnovena vojno i ekonomska sila na planeti, a kako stvari stoje biće to još dugo.

Kina ne da postaje respektabilna svetska sila već je to i danas, a Rusija, kao naslednica upokojenog SSSR, uvek je svetski igrač, energetska i nuklearna sila na koju se mora računati.

Evropska Unija, posle Bregzita i izlaska Engleza iz EU, ograničena je samo na kopno Evrope, pa u jednu ruku predstavlja nemačko-francuski projekat u kome učestvuju i ostali manji igrači.

Naš kontinent kao da je pao u drugi plan kada je reč o budućim zbivanjima. Francuska je izvisila od posla sa Australijom vrednog na desetine milijardi evra (prodaja mnogo podmornica), a Amerikanci i Britanci težište svetske politike i budućih dešavanja okreću ka Pacifiku, odnosno Kini koja, sudeću po izjavama njenih lidera, najozbiljnije planira da Tajvan vrati u svoje granice.

Francuzi su burno reagovali, uvređeni i iznenađeni, povukli ambasadora iz Vašingtona, puno se ljutili, ali onda ih je “neko” smirio i ponovo nema talasanja na relaciji Jelisejska palata – Bela kuća…

Ono što nas u Srbiji, pa i Bačkoj Palanci, trenutno brine je svakako pandemija, pa i nemamo mnogo vremena, ali ni volje da bistrimo svetsku politiku. Korona svakodnevno, sudeći po izveštajima nadležnih, uzme po 50-tak života, na hiljade je novoobolelih. Lekari kažu da brojke polako padaju, a da je treća, a nekome prva vakcinacija, najsigurnija preventiva.

Vele da će se još poduže morati nositi maske u zatvorenom, da treba izbegavati masovna okupljanja, šakanja, grljenja i cmakanja… Pored KOVIDA muči nas i skupa hrana, hladna jesen, grejanje koje puno košta, poskupljenja svega i svačega, plaše nas moguće nove, mnogo više cene energenata… Za srpski standard, letošnja i jesenja poskupljenja ozbiljno su ugrozila i onako ranjiv standard sa minimalcem od 300 i prosečnom penzijom od 200 evra u dinarima.

To je većina populacije, a onih jedan odsto bogatih i 4-5 odsto dobro stojećih svoje probleme rešavaju i uživaju na nekim drugim svetskim destinacijama.

Bačka Palanka je jedna od retkih varoši u Vojvodini koja je od EU vazdušnom linijom udaljena jedva nešto preko kilometra. Toliko ima od leve obale Dunava i Gradske plaže do desne obale i čarde u Iloku, Hrvatskoj, odnosno EU. Deci treba objasniti da smo i mi i komšije geografski u Evropi, ali su oni i u Uniji, a mi nismo i da (ni)je dobro što je tako.

Spaja nas od 1974. godine, iz vremena SFRJ, most, a razdvajaju granične policije, ali i carinici dve države, politika i birokratija. Vizuelno u ovom delu bačkog priobalja Dunava sve izgleda isto (nešto je prekrečeno, dozidano, izgrađeno…) kao pre samo mnogo komplikovanije. Da bi iz Palanke preko mosta stigli do Šida, Neština, autoputa Beograd – Zagreb, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Zapadne Srbije… treba na ovom delu proći četiri kontrole, odnosno četiri granična prelaza tamo i isto toliko kada se vraćate.

Foto: Nikola Šegan

I pored administrativno-birokratskih komplikacija izazavanih članstvom Hrvatske u EU i dalje, ali u manjem broju, ljudi ovdašnji idu preko u Ilok, odnosno Iločani u Palanku.

Posebno su stariji povezani, jer ima ih kojima je rodbina, imovina, grobovi najbližih, školski drugovi… ostali na ovoj ili onoj strani. Ide se preko ponekada i zbog trgovine, jer se brzo pročuje šta je sa jedne ili druge strane jeftinije. Onima iz preka je lakše da dođu do nas, jer im treba samo osobna karta, a nama po naški pasoš, a pošokački putovnica. Po lepom vremenu iz Iloka ljudi na motoriću ili biciklu, pa čak i pešice dođu do Palanke, obiđu trgovine, zelenu pijacu, u kafanici popiju pivo ili žestinu.

Vele da je kod nas i dalje, iako je paklica najjeftinijih cigareta preko 300 dinara, duvan mnogo jeftiniji nego kod njih. Pivo i žestina u kafanama ovde je u odnosu na preko bagatela, pa nije čudo što ponesu po par limenki, a donesu dobrog vina.

Poslednja poskupljenja kod nas nekako su izjednačila cene svežeg mesa i mesnih prerađevina, pa to komšijama više nije interesantno. Ima i onih koji ovde dođu da se ispričaju i vide sa bivšim kolegama sa posla sa kojima su radili u ovdašnjim velikim fabrika za vreme zajedničke države. Prisete se zajedničkih, a upokojenih drugara, pričaju o skupoći, malim penzijama i mirovinama, platama i plaćama, hlebu i kruhu, popiju po koji šricer i gemišt… i jedni i drugi hvale prošla vremena, ali o EU i o politici izbegavaju, sem što konstatuju da većina i ovde i tamo teško živi!

Veli mi jedna ovdašnja starina, a debelo gazi devetu deceniju, da njemu EU ne treba i neće doživeti da Srbija postane član, ali će možda doživeti da još neko, poput Engleza, napusti to društvo. Ako mladi i sredovečni hoće i ako misle da će im to koristiti i on će glasati za.

Sve su glasniji i oni koji tvrde da u toj Evropi nešto nije u redu. Kažu da bolji upućeni znaju da su ostrvljani, odnosno Britanci, stare arogantne stipse, dobro obaveštene i znalci kada negde treba pristupiti, a kada treba reći gud baj. Neće oni, a to su i sami rekli, da plaćaju siromašnijim članicama da se razvijaju, jer britansko bogatstvo i počiva velikim delom na otimačini i eksploataciji siromašnih, a ne na pomaganju. Milostinju ponekada simbolično daju, a da zbilja nekog pomažu neće.

Takvi su i finansijski vladari sveta koji kontrolišu tokove novca i koji vladaju planetom, a ne neki predsednik što je izabran na (ne)demokratski način.

Sve su u EU glasniji oni koji smatraju da Zapadni Balkan, odnosno države na tom prostoru među kojima je i Srbija, ne treba da budu deo Unije, već nešto kao druga-treća liga, pridruženi, a kontrolisani i eksploatisani kroz radnu snagu i tržište na kome će međunarodne kompanije kroz trgovinske lance prodavati lošiju robu za dobre pare.

Ima i onih koji smatraju da Zapadni Balkan treba držati u stalnoj neizvesnosti, pomagati na kašičicu kako se u ovim zemljama ne bi još više ojačao uticaj, prvenstveno Kine i Rusije. Gledano spolja, a čuvši šta kažu i obični ljudi u Hrvatskoj, sada već dugogodišnje članstvo nije donelo nešto izuzetno. Prednost je što mladi i sredovečni bez problema mogu da nađu bolje plaćene poslove u Evropi, pa se zemlja, a posebno Slavonija, Baranja i Zapadni Srem prazne.

U provinciji, a posebno rubnim delovima “njihove lepe”, od ljudskih resursa ostali su uglavnom stari, ljudi u trećem i pred trećim dobom. Nešto slično se dešava i u našim selima i palankama, pa ispada da je lakše otići u EU nego da ona ovde dolazi.

Nedavno slušam šta se traži od Srbije, pa nabrajaju – vladavina prava, medijske slobode, jednaki uslovi u (pred)izbornim vremenima, zaštita prirode, obnovljivi izvori energije, ali i glasnije medijsko i političko isticanje visine pomoći koju EU šalje u Srbiju…

Kada smo kod vladavine prava čitam da je poljski Vrhovni sud, a na zahtev Vlade Poljske, doneo ocenu po kome Sporazum EU krši nekoliko zakona Poljske za koje su kaže da su pravno stariji od evropskih propisa. Evropska komisija ne zna šta će i kako da kazni Poljsku, jer za to treba konsenzus svih članica. Kako doći da konsenzusa kada i Mađarska smatra da su pojedini propisi ove zemlje ugroženi, a da su stariji od evropskog zakonodavstva.

Dovoljno je da Mađarska odbije poslušnost pa se ni Poljska ne može kazniti. Čak je i jedan sud u Nemačkoj proglasio jedan od evropskih propisa kao kršenje nemačkih zakona, ali od toga se ne pravi velika halabuka, jer zamislite kada bi neko predložio da se kazne ili isključe ove tri zemlje sa ukupno preko 150 miliona stanovnika. Bilo bi to isto kao da se (samo)ubio, odnosno da je raspustio Uniju.

U Briselu planiraju da do 2025. godine u vidu investicija i donacija Zapadnom Balkanu plasiraju 30 milijardi evra od čega bi trećina pripala Srbiji. Istina je da je EU najveći donator i investitor u Srbiji, veći i od Kine i Rusije i drugih zajedno, ali…

Iako po ispitivanju javnog mnjenja većina građana Srbije jeste za pristupanje EU ne sme se zaboraviti šteta koju su NATO (članice EU i SAD) načinile našoj zemlji. Ubijeno je u agresiji 1999. godine na hiljade ljudi, porušene su brojne fabrike, mostovi, putevi, infrastruktura, a naneta šteta u poslovanju kompanija predstavlja red veličina od nekoliko stotina milijardi evra!

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here