Од пандемије изазване Корона вирусом, те ратом у Украјини, па енергетске и сваке друге кризе изазване великом инфлацијом, људи су већином забринути, гледају како да преживе, надају се бољем… Има оних којима иде добро, односно којима посао цвета баш у оваквим и сличним кризним временима. Један светски таблоид објавио је наслов “Капитализам у свом најбољем издању”. Србија је поодавно социјализам заменила капитализмом, а изгледа да делу нашег народа то нико није јавио. Један део старијих као да живи у прошлим, самоуправним временима, а млађима, онима који су у времену промена били деца, или су рођени касније, као да нико није објаснио: шта је капитализам?
У најопштијем смислу капитализам, кажу његови теоретичари, означава економски систем у којем су сва или већи део средстава за производњу у приватном власништву, у коме се инвестиције, производња и пласман добара распоређују, пре свега, по законима слобоног тржишта. Примарни циљ власника капитала је остваривање профита. Капитализам је супротан комунизму и социјализму, односно системима у којима су средства за производњу претежно у државној или заједничкој (друштвеној) својини, а примарни циљ власника капитала није остваривање профита већ социјалне правде, или нечег другог. Капитализам као систем који је победио разликује се и од феудализма у којем је било могуће приватно управљање земљом (територијом), али земља је формално била у власништву државе, односно владара. Капитализам се утемељио у 18, 19. и 20. веку и то током индустријске револуције и европског империјализма, велике депресије и Хладног рата. Његови теоретичари углавном се слажу о пет карактеристика капитализма: капитал је у приватном власништву, одлуке се доносе у односу на тржиште, трговина је резултат добровољног уговора између продавца и купца, присутан је предузетнички менталитет, постоје правни и други механизми заштите приватне својине и уговора. Очито је да капитализам генерише већи и бржи економски раст од других данас познатих система. Питање због чега је то тако изазива понеке недоумице међу теоретирачима. Понекада су другачији одговори на питања: да ли је капитализам “стварни” систем или је идеал, да ли стварно постоји у националним економијама, да ли је искључиво економски систем, или је и политички, социјални и културолошки, да ли је самоодржив или није, да ли има тенденцију да обогаћује шире слојеве или да их осиромашије… (?)
То је теорија, а пракса је да је део света на прагу кризе, а део већ у кризи, односно рецесији која прети и најбогатијима. Као да се у овим смутним временима “капитализам приказује у свом најбољем издању”, јер профит је најбитнији и у миру и у рату, болести, пандемији и у здрављу. Светски економски аналитичари одавно су проценили да су у времену пандемије огроман профит оствариле фармацеутске куће, трговци тада траженом робом, произвођачи опреме за ИТ, власници друштвених мрежа, произвођачи телефона и мобилне телефоније… Сада је изгледа ред на нафташе и остале произвођаче енергената, трговце, али и произвођаче и трговце оружја, произвођаче и трговце храном, банкаре…
Блумберг, на пример, преноси информацију по којој би Русија могла да смањи дневну производњу сирове нафте за пет милиона барела (један барел скоро 160 литара), а њена привреда неће претрпети велике штете. За велики део света то би било страшно, јер би цена том енергенту могла да скочи на невероватан ниво од 380 америчких долара по барелу – упозоравају аналитилари америчке инвестиционе банке ЈP Morgan Chase. “Гаспром” је у јуну смањио, првенствено Европи, испоруке природног гаса за једну четвртину док је у Кину, у односу на 2020. годину, повећао испоруке за 2,5 пута. По последњим медијским информацијама испоруке руског природног гаса Кини у првом полугодишту 2022. године скочиле су 63,4 одсто. У првих 100 дана рата у Украјини највећи увозници руске нафте су Кина (11 милијарди америчких долара), Холандија, Италија, Немачка, Турска, Индија, Јужна Кореја, Француска, Пољска и најмање Грчка (1,69 милијарди долара). Интересантно је, а извештава Дојче веле, да Индија руску нафту купује са попустом од 40 одсто у односу на тренутну тржишну цену, а деривате продаје САД и ЕУ. Удео Индије у продаји руске нафте скочио је са један на 18 одсто, а извоз нафтних прерађевина у ЕУ порастао је са априлских 217 милиона евра на милијарду евра у јуну.
Бела кућа недавно је истакла да Вашингтон у овом тренутку нема начина да брзо заустави раст цена бензина и хране у САД. Цена галона бензина (амерички галон 3,785 литара, британски 4,546 литара) у САД извесно се креће ка, за Американце, астрономској вредности од шест долара што Америку сигурно води у рецесију – проценио је ових дана “Volstrit džornal”. Целу ствар компликује одбијање апела Г-7 (најразијенијих земаља света) од стране ОПЕКА плус да повећају дневну производње нафте. Удружење 23 државе остало је при ранијој одлуци да у јулу и августу збирно повећа производњу за 648.000 барела дневно и ништа преко тога. Тврди се да водећи светски произвођачи нафте, без САД, предвођени Саудијском Арабијом, Уједињеним Арапским Емиратима и Русијом “пумпају нафту до краја својих могућности”, а уобичајено је 432.000 барела дневно. Због тога ће председник САД Џозеф Бајден у овом месецу посетити Саудијску Арабију како би, вероватно савезнике убедио да повећају дневну производњу. Како је објавио Си-Ен-Ен, у САД се разматрају и мере да случајно барел нафте достигне цену и од 200 долара. Ових дана цена барела “брент” нафте износила је 115,4 долара, а лака тексашка нафта по барелу коштала је 108 долара. У исто време Кина купује огромне количине руског природног гаса и нафте, али је ових дана објављено да четири кинеске авио компаније наручују код ЕРБАСА 292 нова путничка авиона!!! Није за поверовати медијској информацији да су, у најгорем полугодишту за њих, планетарни милијардери изгубили 1,4 билиона америчких долара. Када би се вест преформулисала, да нису зарадили планирани поменути износ, можда би била ближа истини.
Овакве цифре и богате државе нису упоредиве за Србију, али за просечно оспособљеног и заинтересованог грађанина Београда, Новог Сада, Бачке Паланке… није лоше да зна да се у свету нешто котрља, да следе промене, да све то може да промени живот и у нашем малом месту, а зима није тако далеко. Наш стандард је јако рањив, а по ономе што је објавио Републички завод за статистику даје нам наду, али и стрепњу. Каже се да је спољнотрговинска робна размена са иностранством за пет месеци ове године износила 26,45 милијарди евра што је пораст од 40,5 одсто у односу на исти период претходне године. Извезено је робе у вредности 10,76 милијарди евра што је пораст од 30,3 одсто, а увоз је повећан за 47,8 одсто и износи 15,68 милијарди евра. Дефицит износи 4,92 милијарде евра и пуно је већи него прошле године. Покривеност увоза извозом износила је 68,7 одсто док је раније била 77,8 одсто. Спољно трговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписан споразум о слободној трговини. Земље чланице ЕУ у спољнотрговинској робној размени чине 59 одсто укупне размене. Највише смо извозили у Немачку, Италију, БиХ, Мађарску и Кину. Други по важности спољнотрговински партнер Србије су земље ЦЕФТА са којима имамо у размени трговински суфицит од око једне милијарде евра.
За грађане је добро што је Влада усвојила Уредбу о ограничењу висине цена основних животних намирница како би се заштитило тржиште и спречиле деформације у формирању цена роба које су од изузетне важности за снабдевање потрошача, нарочито сиромашних социјалних категорија. Уредбом се ограничавају како произвођачке цене тако и у трговини на велико и мало. Ограничене су цене брашна Т-400 и Т-500 у паковањима до пет килограма, јестивог уља у паковању од једног литра и свињског меса бут тако да не прелазе ниво цена од 15. новембра 2021. године. Прописана је и максимална малопродајна цена УХТ млека са 2,8 одсто процената млечне масти у паковању од једне литре. Прописана је максимална маржа коју трговци могу да обрачунавају, као и максимална малопродајна и произвођачка цена белог кристал шећера по килограму. Надлежни кажу да је Уредба донета због тога што су цене сировина и произвођачких импута и даље на високом нивоу, а ситуација на берзама у земљи и окружењу и даље недовољно предвидива – наводи се у саопштењу Владе Републике Србије.
Ова информација о заштити сиротиње није битна за скоро 10.000 власника (податак из прошле године) аутомобила на електрични и хибридни погон. Цене оваквих аутомобила су три пута веће у односу на стандардна возила. У прошлој години држава је подржала куповину више од 500 нових електричних и хибридних аутомобила, а субвенције до 5.000 евра су оправдане, јер се спречава загађење и штити животна средина. Проблем је недостатак инфраструктуре на коридорима у Србији. Процењује се да је укупно инсталирано до 150 пуњача струје, а пуњење једног возила траје у просеку 4,5 сати, па није тешко израчунати колико возила дневно може да “танкује струју”.
На ауто-путевима је сада 8 пуњача, а до краја године биће максимално 18. УЈП “Путеви Србије” кажу да је на постојећим пуњачима пуњење електричних аутомобила бесплатно, али да је у припреми законска регулатива за увођење наплате за све кориснике. У времену енергетске кризе, у времену када власт апелује да се штеди струја и гасе сијалице не звучи баш пријатно да се само имућнији бесплатно у Србији возикају на струју.
