Произвођачи чарапа и подних облога у проблему

"Глобалну кризу изазвану пандемијом и ратом осети и наша привреда"

1537

Таман се народ понадао да пандемија пролази и да ће се живот полако враћати у токове пре појаве корона вируса, а рат у Украјини поново нам загорчава сваки нови дан. Ратују два народа нама блиска, њихове вође имају причу по којој су баш они у праву, а док се двојица туку и трећа страна трпи.


Прошле године Кармен Рајнхарт, главни економиста Светске банке, рекла је: “Када сте у рату прво и најважније је да бринете како да победите, а тек онда како да платите дуг. У годинама после пандемије о томе ће се бринути.” Глобално, кажу компетентни економисти, значи све владе света, у борби против пандемије интервенисале су са десетинама хиљада милијарди долара, али то није крај. Тешка времена долазе, поред Русији и Украјини, и земљама које су увеле санкције Путину и његовој земљи, посебно оне које су зависне од увоза енергената, али и оне које су велики извозници на руско и украјинско тржиште. У ову групу спада и Србија, јер смо енергетски зависни од руског природног гаса, а руска компанија је власник наше Нафтне индустрије.

Бачка Паланка, односно део њене индустрије, али и пољопривреде (произвођачи воћа) великим делом зависе од увоза, односно извоза у Русију и Украјину. Александар Вучић са Владом Републике Србије донео је, чини се, једину могућу одлуку када је реч о рату у Украјини. У Уједињеним нацијама Србија је гласала за осуду агресије, али није увела санкције Руској Федерацији. Ко разуме схватиће да би увођење санкција Русији значило да уводите санкције и самом себи. Један део чланица ЕУ то разуме, али има и оних који по сваку цену желе да у пакету униште и Србију.

Траже да се Србија опредељује по принципу – пријатељ мога непријатеља је и мој непријатељ! И то траже исти они који су пре три деценије довели до распада СФР Југославије, довели до крвавог грађанског рата, уводили Србији санкције и блокаде и на крају бомбардовали нашу земљу и уништили индустрију, инфраструктуру, поубијали и осакатили на хиљаде невиних људи, раселили на стотине хиљада Срба, нанели нам материјалну штету која се мери стотинама милијарди евра, а ништа нису платили. То им није доста, па би сада да нам услед недостатка енергије стану фабрике, да останемо без сировина, да нас напусте инвеститори, да радници остану без плата, стари без пензија, млади без егзистенције и будућности…

Председник Вучић ових дана, између осталог, рече, да поједини циници и лицемери који су Русији увели санкције не одричу се увоза енергената из ове земље, а од Србије траже да уведе санкције! И без санкција део српске привреде, па и Бачка Паланка, има великих проблема због последица пандемије, а ратом у Украјини још више. Својевремено је “Синтелон”, данас “Таркет”, изградио фабрике у Украјини, традиционално, деценијама је као извозник подних облога присутан на руском тржишту. Сировине за своју производњу купује у тим земљама. Пре 15-ак дана велик број радника из производње послат је на годишњи одмор. Упућени кажу да са пласманом производа из Бачке Паланке није толики проблем, колико сировине, јер поред источних тржишта велики купци су и поједине земље арапског света.

Тешко је поверовати да ће се “Таркет”, у свету рангиран као други произвођач подних облога, одрећи фабрике у Бачкој Паланци која у саставу ове мултинационалне компаније са седиштем у Паризу важи за једну од најпрофитабилнијих (због јефтине радне снаге). Чини се да су у још тежој ситуацији произвођачи женских чарапа у Гајдобри. Ова италијанско-руска компанија скоро комплетну производњу извози на руско тржиште, а недавно је отпуштено око 500 радника који су радили по уговору. Они су послати на евиденцију Националне службе за запошљавања. Ситуација нимало лака за привреду Србије, а посебно за паланачку општину. У питању је егзистенција преко 2.000 радника и њихових породица, а угрожен је и буџет локалне самоуправе, јер је реч о успешним компанијама. И једна и друга овдашња фабрика чека окончање рата у Украјини, прати се развој ситуације и верује да ће не тако дуго требати да се ситуација колико-толико ублажи, нормализује.

Проблем свих фабрика које у оваквим временима отпусте раднике је поновно покретање производње. Тешко је очекивати да ће радници који се нађу на тржишту рада седети код куће и чекати месецима да их неко позове. Мука је покренути производњу са необученим радницима. Најбоље то знају шефови производње у свакој фабрици, јер и за најпростију операцију на некој модерној машини треба барем пар месеци обуке, а на појединим пословима потребна је и вишегодишња пракса. Прошла су времена када су радници “висили на чивилуку” па их за мале паре скидаш и качиш кад год хоћеш. Нису у проблему само фабрике у Бачкој Паланци и Србији већ и у свету, јер глобална економија је начинила да је цела планета једно тржиште и да се сваки поремећај на једном крају рефлектује и на било ком другом крају земљине кугле.

Све је то продукт глобализације, а овај термин први је употребио професор Левит са Харвардске школе за бизнис 1983. године како би описао финансијско тржиште. Након тога термин је проширен на пословање мултинационалних компанија. ММФ дефинише глобализацију као “растућу међусобну економску зависност свих светских земаља коју је створило повећање и разноврсност броја међународних трансакција, роба и услуга, као и размена капитала, те убрзана и генерализована техолошка размена.” Суштински, глобализација је процес који сваким даном достиже размене од којих зависе милијарде живота и оставља трага на светску економију. Глобализацијом управљају најразвијеније земље света (група људи), а овај процес са собом носи ризике попут економске кризе која је неколико пута захватила читав свет.

Поред финансијских карактеристика, попут општег пада тражње у реалном сектору, криза се манифестује и кроз социјалну и политичку нестабилност. Глобализација је по једној од дефиниција појам који се користи за описивање промена у друштвима и светској економији и доводи до драматичног повећања међународне размене не само у трговини већ и у култури, људима, идејама…Често се глобализација поистовећује само са економијом и тада се у први план ставља њен учинак на либерализацији трговине, односно развоју слободне трговине. Ипак, глобализација обухвата много шире аспекте друштва. Утицај глобалне економске кризе разликује се од земље до земље, а економисти кажу да се разликује од степена извозне зависности.

Свака криза открива неку слабу тачку глобализације. Економисти сматрају да тренутну кризу треба искористити за стварање новог начина размишљања о макроекономским проблемима. Веле, можда је тренутак преиспитати и ставове о одрживости приватног сектора (приватна својина је основа капитализма), нарочито микро, малих и средњих предузећа. Корона је, слажу се бројни економисти и политичари, изазвала глобалну кризу какве није било од Другог светског рата. Прогнозирају да следи рецесија каква до сада није виђена у прошлости. То, нажалост, нису само фразе. Али,живот је чудо, па по ко зна који пут економија, односно индустрија показује велику жилавост да опстане и демантовала је процене, нагађања и стручне претпоставке чак и најеминентнијих економских теоретичара.

Не треба паничити, не треба правити енормне залихе хране, а то поручује и државни врх. Хране има па од нас помоћ очекују и земље у региону. Кроз историју кризе стално прате људско друштво. Погоршани економски услови, пад потражње, ремећење економских токова, пад животног стандарда чини нешто што је људско друштво кроз историју прошло, пролази или ће проћи. Пре пола века велики монополи у индустрији који су остваривали велике профите добили су конкуренцију у другим “озбиљним играчима” и профит се морао делити. Решење је нађено у селидби индустрије у подручја са јефтином радном снагом, па су у једном тренутку Кина, Индија и Бразил остварили индустријску револуцију. Остваривани су мањи трошкови производње због мањих трошкова за радну снагу па је тако увећаван, увећаван, увећаван… профит до екстра профита.

Други су се упутили пре пола века у финансијске трансакције разним шпекулативним играма на берзи. Без обзира на њихове успехе историја је показала да финансијске шпекулације увек нестану као балон од сапунице. Јавни дугови на планети земљи 2020. године износили су 365 одсто друштвеног производа човечанства и највећи су од Другог светског рата. Достигли су 300.000 милијарди америчких долара – процена је Института за међународне финансије који окупља више од 400 банака и институција широм планете. Пола најновијих дугова отпада на земље у развоју. Задуженост развијених земаља у 2020.години достигла је 432 одсто њиховог бруто друштвеног производа, а Кине 335 одсто. Велика је неизвесност, сматрају еминентни економисти, како се глобална економија може развијати у будућности, а без значајних негативних последица по привредну активност.

Поменути Институт констатује да дугови константно расту и да су 1990. године износили 80.000 милијарди америчких долара, а до данас су порасли за више од три пута. Има и оних који процењују да би нови велики глобални економски проблем могао да буде ако Кина, а поседује 1,1 хиљада милијарди државних деоница САД, све одједном пусти у оптицај!!! Када чујемо овакве цифре онда наши проблеми и не изгледају толико велики мада за нас јесу. Можда нама малкице може бити лакше да поднесемо нову кризу, јер смо последње три деценије скоро стално имали кризу за разлику од оних који се називају развијенима, а за које руски економски експерти тврде да вештачки држе дупло виши стандард од вредности бруто друштвеног производа који остварују (!?), па је време да тресну о земљу. Ако се то деси онда – пада светска влада!

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here