Рат мањини доноси богатство, а већини сиромаштво

Арапи троше руску нафту, своју скупљу продају ЕУ

152

Светска енергетска, па тиме и економска криза највише се осети у Европи, код нас у Бачкој Паланци и целој Србији, па и у комшилуку. У капитализму глобалне кризе нису реткост. До сада су из криза вешти богаташи излазили још богатији, а сиромашни још сиромашнији.


И на нашим просторима криза није нешто ново. Још пре више од четири деценије у тадашањој СФР Југославији увођена је рестикција горива. То се десило, кажу економски аналитичари, зато што је тада СФРЈ банкротирала, односно престала је да отплаћује дуговања страним повериоцима. Са сваким ратом на Блиском Истоку бивала је енергетска криза. Трајала је почетком и током распада бивше државе, па због блокада и санкција уведених СР Југославији, па услед бомбардавања наше земље од стране НАТО агресора… За грађане покорне криза као да није ни престајала, јер са времена на време мало попусти да се узме ваздух, па опет удари по џепу, по глави… Некада су на овим просторима причане приче да нема породичног богатства док баба
(отац) не мазне велику лову, па се обеси, буде убијен, или док не заглави робију.

Изгледа да су давно и највећи утописти прихватили да се поштеним радом и вредноћом човек не може обогатити. Може зарадити криву кичму и основне услове заживот, да није гладан,го и бос, да има кров над главом, ако дочека пензију. Богати су они који су створили колонијализам и пљачку, прве милионе наследили, стекли на естради или професионалном спорту, организовањем проституције, зарадили грдне паре шверц комерц пословима, трговином транге франге, транзицијским преварама, препродајом дувана, дроге, берзанским шпекулацијама (преварама) уз прећутну
сагласност политике…

Ни наше мало место није мимо света, али овдашњи народ и локална, као и свака власт у демократским друштвима, не треба да влада људима већ да ради у корист грађана. Чини се да локална самоуправа ограничено може да утиче да Паланчанима буде боље, односно мање лоше, у времену светске кризе. Не могу, а то и нијењихов посао, локални челници да увозе нафту и природни гас, да одређују цене енергената и основних животних намирница, да граде друмове до Новог Сада и мостове преко Дунава…

Овдашња власт, на пример, може да изгради вртић за децу, да се побрине да реконструкција топловода у центру града буде завршена до грејне сезоне, да се побољша чистоћа Паланке, покрпе рупе по тротоарима и улицама, покоси трава на јавним површинама, окрече фасаде…

Законодавац је прописао надлежности локалних самоуправа, а ако понека општина својом агилношћу лобира код виших нивоа власти и издејствује неку капиталну инвестицију као што су фабрике, путеви, ћуприје, домови здравља, школе, спортске дворане, водоводи и канализације… то ће се валоризовати подршком грађана и бољим животом.

Показало се да у модерним временима не пролази увек знање, памет, вредноћа већ више продорност, некада треба бити и нападан, досадан…

Више од четврт века на овим просторима прича се о потреби новог моста преко Дунава од Паланке до Нештина. Првенствено у корист саме вароши због измештања теретног саобраћаја на путу за границу са ЕУ, па и Новог Сада који би се растеретио камионског саобраћаја. Корист региона од најузводније ћуприје која повезује две обале Србије било би повезивање без зауставља и значајно скраћење пута до Републике Српске, БиХ, Западне Србије…

Алексадар Вучић изгледа да је тек у изборној кампањи као председнички кандидат, а после скандирања присутних на великом митингу СНС у Бачкој Паланци, чуо да народу треба мост, па рекао: видећемо, колико то кошта? Зна се колико кошта мост преко Дунава, јер се у Новом Саду праве још два… Није спорно да ли мост треба (то је југословенски нобеловац ИвоАндрић најбоље објаснио рекавши да је сваки мост најкориснија грађевина коју човек може да направи) већ да ли има политичке воље и да ли има пара и интереса за инвестирање у овај регион Бачке и Срема?

Припремамо се, од стране политичара, а не метеоролога, за најављену тешку зиму, а још горе је у Европи. Француски Ле Фигаро каже, између осталог, да ће политика санкција Европу отерати у смрт. Тачније, познати банкар Филип Вилен изразио је јавно огорчење што су европски политичари увели санкције великој земљи добављачу енергената и то без консултација са представницима бизниса и њиховим бирачима. Банкар напомиње да су цене енергије већ довеле до невиђеног повећања трошкова грејања и транспорта што је тешко погодило приватна домаћинства. Он се нада да ће у блиској будућности руководство ЕУ схватити да својом политиком води Европу у смрт и да је крајње време да започну дијалог са бизнисменима и бирачима. Кинески Глобал тајмс, поред осталог, пише да Вашингтон политиком санкција покушава да постигне два циља одједном. Сматра да Бела кућа антируским ограничењима жели да “ослаби” не само Москву већ и европске земље.

Са друге стране The Vashington Post каже да су европске земље одахнуле када су настављене испоруке руског природног гаса гасоводом Северни ток. Али, додају: руски председник Владимир Путин моћи ће да прекине испоруку гаса у било ком тренутку, приморавајући ЕУ да живи по “сценарију кошмара”. Дмитриј Песков, портпарол председника Руске Федерације, рекао је да Русија не користи природни гас за уцењивање или вршење притиска на друге земље.

Скок цена нафте на светском тржишту неке земље (пребогати појединци) искористиле су да додатно добро зараде. Агенција Ројтерс јавља да је Саудијска Арабија, после Русије и САД, највећи светски произвођач нафте удвостручила увоз руске нафте и деривата у другом кварталу ове године. То раде и друге земље Блиског Истока. Арапи повећавају увоз да би додатно зарадили на руској нафти коју користе за своје потребе, а своју нафту по вишим ценама извозе Европљанима. Катар ће ове године од извоза гаса остварити 100 милијарди долара, а у првом кварталу ове године државни фонд ове земље износи 450 милијарди долара. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто био је у Москви и тражио додатних 700 милона кубика гаса. Комшије 85 одсто користе руски гас, а нама су продали гас, по речима нашег министра финансија Синише Малог и уплатили смо аванс од 250 милиона евра за 500 милиона кубика, који ће бити смештени у мађарским складиштима.

Комшијски “Јутарњи лист” пише да су највећи глобални губитници европски потрошачи који допуштају бирократама из Брисела да воде политику која ће их осиромашити. Кажу да се Амерички политичари додворавају аутократама у појединим арапским земљама које значајан део руске нафте користе за хлађење просторија овог врелог лета, а домаћу, скупљу нафту шаљу у извоз. Блумбергје објавио да ову преточену нафту купују земље од Египта до Естоније.

Рат је велики потрошач свега и свачега, али и покретач индустрије у неким развијеним државама. У нашој и светској историји познати су примери ратног профитерства, људи, компанија и држава које су у рату стицали огромна богатства. После Првог светској рата у Србији, када је изгубљена трећина становништва, а половина мушких репродуктивно способних људи, стидљиво су се појавили задужбинари. Упућени су писали да су ратни богаташи градили капиталне објекте од јавног значаја и то делом добровољно на принудној бази. То су чинили како не би били изложени суду јавности. Прво пандемија корона вирусом, па рат у Украјини оправдање су за поскупљење свега и свачега и то на дневномилимесечномнивоу.Као да сви који нешто производе, тргују или муљају желе унапред да се уграде у свако најављено повећање државних принадлежности као што су плата или пензија, енергетска ефикасност…

Банке у Србији дижу цене појединих услуга, а како кажу заштитници потрошача, није реткост да нешто поскупи и 15 пута? Издавање чекова, примера ради, уместо 200 динара биће 400, испорука на кућну адресу са 50 скаче на 800 динара, одржавање рачуна, у зависности од банке до банке, поскупеће за око 80 одсто. Издавање платне картице било је бесплатно, сад је 400 динара, а издавање картице за 48 сати (ако неко жели) уместо 500 сада је 700 динара. Неке банке у Србији обавестиле су кориснике да ће нове цене ступити на снагу 1. августа. Банкари кажу да је разлог поскупљења криза у свету изазвана ратом у Украјини. То је, веле довело до поскупљења ИТ опреме, али и плата стручњака.

Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије каже да банке немају одређени период када мењају ценовнике већ то раде у складу са својим проценама и трошковима.

– Пољуљани ланци снабдевања у целом свету утицали су и на цену хардвера и софтвера, неопходне технолошке опреме за развој савремених банкарских система – рекао је Васић. – Иза свих система који постоје за грађане стоје велика улагања, па је логично (?) да ће поскупети и накнаде у складу са великим трошковима. ИТ опрема је поскупела (око 30 одсто), а скочила је и цена рада ових стручњака. Њихове плате вишеструко су веће од запослених на шалтерима. Њих тражи индуструја, а непоходни су и у банкарству.

Дејан Гавриловић, председник Удружења за заштиту потрошача “Ефектива” каже да се ИТ опрема у банкама не обнавља толико често колико често банке дижу цене.

– Чак и да сада нека банка купује нову ИТ опрему она није поскупела дупло или чак 15 пута колико су најављене нове цене неких услуга – рекао је Гавриловић. – Доста је банака које су смањиле своје трошкове тимешто затварају филијале. Све је мањи број запослених и на основу тог смањења трошкова могу да надоместе евентуалне повећање трошкова за опрему. Нема ту никакве економске рачунице и оправдања већ је реч о намери да се још профитира у време кризе. Ни један други сектор није толико повећао цене својих услуга као банке.

1 коментар

  1. Obraditi 27 tema u jednom tekstu,nezahvalan je, nemoguć i neostvariv posao… 10-15 šlajfni ne čita ni autor, pa samim tim ni urednik, a o čitaocima da i ne govorimo…

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here