Већ месецима медији, односно политичари понављају нам како ће од јануара (примају се у фебруару) плате у јавном сектору и пензије порасти за једне осам, друге 7 одсто, а пензије 5,9 одсто.
Спомиње се раст бруто друштвеног производа од 7 одсто у овој години, што потврђују и економисти, а по том расту Србија је међу 5-6 најуспешнијих земаља у Европи у 2021. години.
Прошла година је тек минула и тек ће почетком ове статистика показати тачне податке пословања привреде, потрошње, номиналне и реалне вредности плата, пензија, куповну моћ становништва…
Чињеница је да је током прошле године, већ некако с пролећа, а посебно током лета скоро све (сем енергената) и то пуно поскупело. Зато није чудо што се све чешће и у Бачкој Паланци могу у пијаци, месарама, маркетима… видети људи, посебно они са просечном пензијом од 200 евра и они који тек треба да добију минималну плату од око 300 евра, како се чуде и крсте.
Процена дела наших економиста је да ће инфлација на крају 2021. године износити око осам одсто. Нама се чини да је више, јер смо опседнути храном, лековима, плаћањем комуналија, школовањем деце и унучади… а меродавнији су компетентни економисти.
Један од њих је и др Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду који је ових дана, а приликом представљања новог броја публикације “Квартални монитор”, дао рендгенску слику привредних дешавања у Србији током 2021. године, али и прогнозе за ову годину.
– Процењујемо да ће инфлација у прошлој години износити више од осам одсто, а у овој између 5-6 одсто – рекао је, између осталог, Арсић.
– Резултати привреде Србије у прошлој години у основи прате европске трендове с тим што су и позитивни и негативни интензивнији. Привредна активност наставља да се опоравља, инфлација убрзава, запосленост солидно расте, али је раст реалних зарада успорио услед раста цена. Дефицит у трговини са светом је повећан, али је прилив страног капитала висок, како по основу директних инвестиција тако и по основу задуживања у иностранству.
Економисти кажу да би политика јаког динара која је допринела обарању и стабилизацији инфлације могла да смањи конкурентност привреде Србије и доведе до неодрживог раста спољног дефицита. Одрживост јавног и спољног дуга зависи од стабилности курса динара, а стабилност курса се одржава великим приливом страног капитала.
Уколико из било ког разлога дође до наглог смањења прилива страног капитала макроекономска стабилност и раст привреде били би озбиљно угрожени.
Медији су објавили да је просечна плата у Србији за октобар износила 66.000 динара, а у Београду око 84.000 динара. Треба видети неке од наслова у медијима: “Велико интересовање за стамбене кредите упркос скупим некретнинама”, “Станови сигурни за улагаче”… У Београду, посебно у ужем и ширем центру цена квадрата и старих и нових станова отишла је у небеса. Квадрат стана у том делу града креће се од 3.000 4.000 евра, зависно од атрактивности локације, спрата, опремљености…
Ништа мања потражња за становима није ни у Новом Саду, али и Бачкој Паланци. У нашој вароши завршава се градња неколико вишеспратница, али и ударају темељи неколико нових и нико се од инвеститора не жали на продају. Чак и код нас цена нових квадрата приближава се цифри од 1.000 евра.
Интересантна је појава да не само млади из села купују станове у Паланци и Новом Саду, већ то чине и људи са периферије вароши.
Продају уређене спратне куће на рубовима града, или на “Синају”, па купе стан од 50 60 метара квадратних. Код старијих је то разумљиво, јер желе да су ближе дому здравља, хитној служби, али и пијаци, банкама, општини, суду, катастру, благајнама комуналних и других предузећа чије услуге користе.
На периферији нема ни банкомата, а нема ни јавног превоза, пијаце, апотеке… У развијеним, богатим земљама, а у великим градовима, метрополама, богати живе у кућама ван градова, а “сиротиња” у центру. Млађи парови са децом и у Бачкој Паланци све више купују куће подаље од центра, на посао и до града иду аутомобилом, имају двориште, простор за одрастање деце, кућне љубимце, велике терасе, гараже, базене, приватност…
А када деца порасту и оду ето и њих у центру, па није лоше ако су баба и деда оставили који станчић… То је оно што се дешава у нашим свакодневним животима и што нам је пред очима па нам се “висока економија” и не чини толико битном. Ипак, битно је шта економски стручњаци прогнозирају у овој години.
– Очекује се да ће основни покретачи раста у 2022. години бити јавне и стране инвестиције и извоз, а да ће домаћа приватна и домаћа текућа тражња скромно допринети, јер ће њихова реална вредност бити знатно смањена високом инфлацијом – процењује др Арсић.
– Евентуални покушај Владе да кроз посебно повећање плата, пензија и других компоненти државне потрошње подстакне привреду у актуелним околностима подстакло би инфлацију. У следећој години номинални раст плата планиран је 7-8 одсто, а реално око два одсто што приближно одговара расту продуктивности.
Тренутно се процењује да ће раст бруто друштвеног производа у 2022. години износити 4,5 одсто. Највећи део привреде Србије враћа се у предкризни темпо раста од око четири одсто годишње. Додатно повећање стопе раста БДП на око 4,5 одсто донеће наставак убрзаног опоравка појединих делатности као што су саобраћај и туризам које још нису достигле предкризни ниво.
Пољопривреда ће у случају просечне сезоне имати релативно снажан раст због поређења са сушном 2021. годином. Индентичан раст БДП, као што ми предвиђамо, од 4,5 одсто у 2022. години, предвидела је и Влада Републике Србије, али и Међународни монетарни фонд и Европска комисија.
Чули смо шта нам обећавају и шта процењују политичари, а шта кажу економисти. Поједини ликови у свету плаше нас да економска криза тек предстоји, да тек долази најгори талас, односно мутант вирус КОРОНА. Кажу да пендемија неће тако брзо стати, па чак нико није рекао ни да ће стати! Ко су катастрофичари, а ко (не)реални оптимисти (?) обичном човеку није лако да закључи.
Битно је, кажу разложни, да ни једну информацију не треба прихватати здраво за готово. Реално је да је повећање плата и пензија у овој години добрим делом појела инфлација, а да ће најављено номинално повећање реално значајно умањити чак и пројектована инфлација у најбољем случају.
Зато су све гласнији они који сматрају да минималне зараде и пензије морају бити више повећане. Сматрају да прича о бољем животу не пролази ако човек који одради 40 година напуни 65 година живота, испуни оба законска услова за одлазак у старосну пензију, без обзира где је радио, нема најмање 400 евра у динарској против вредности месечну пензију, односно 10 евра по години радног стажа! Толика је социјала у развијеним земљама ЕУ, а ми у њу журимо иако смо по куповној моћи тек на половини просека ЕУ, а сиромашнији смо од најсиромашније чланице.
Актуелна власт у Србији убрзано обнавља земљу, гради оно што је деценијама рушено, упропашћено, распродато или није изграђено, а требало је. Ипак, мораће више да обрати пажњу на људске ресурсе. Без људи нема друштва, а без мале деце, младих родитеља, људи у најбољим годинама, али и бака и дека у пензији нема ни државе.
Боље државе и бољег живота нема ни без фабрика, јер без њих нема ни нових путева, пруга, мостова, школа, болница… Без дрмосера, а то су они који знају само како не може и којима ништа не ваља, ни једно, па ни наше друштво, не може, јер “није демократски”.
Знају реални да је тешко надокнадити за једну деценију оно што је неко (не)намерно урушавао четири деценије. Народ каже да што једна будала може да уништи то хиљаду паметних и вредних тешко може да поправи, а на овим просторима последњих деценија изгледа да је било пуно оних првих.
Знају паметни да живот није лимунада, али знају ни да филм није живот, естрада није уметност, нису глумци, певачи и редитељи важнији од књижевника, композитора по чијим драмама и романима снимају своје филмове или драме, певају и свирају музику…
Знамо да је све бизнис, профит буши где мозак стане, али у свету је очито дошло до великих поремећаја у вредновању људи и њиховог дела.
Један од оних који је у времену пандемије и кризе свега и свачега био љутит је и власник једног великог острвског фудбалског клуба. Он је на сталну кукњаву менаџера Ливерпула и Манчестер ситија Клопа и Гвардиоле, како је њима и играчима тешко да играју пуно утакмица, одговорио брутално:
– Ћутите и радите свој посао, као што сви раде, јер нигде другде не би зарађивали по 10 милиона евра годишње већ би већина радила у ресторанима брзе хране! Свет је пун јавних личности које седе на образу, многима су медији дали (пре)велик значај, јер све је то дил од кога свако од њих има корист, јер је профит постао мера свих мера. Код нас су постали уносни послови и докторати и магистрати. Имамо толико доктора наука да ће, могуће радити и као портири. Савета од таквих не треба ни тражити ни примати.
