Sećanje na TK „Dunav“ – bio jednom jedan lav

Jedna priča iz Čelareva

922

Na Facebook grupi „21413 Celarevo (Vojvodina – Serbia)“ osvanuo je tekst Vojislava Petkovića iz Čelareva koji je pisao o vremenu kad je Tekstilni kombinat „Dunav“ bio priznata firma kako na domaćem tako i na evropskom tržištu.


Tekst prenosimo u celosti:

Čelarevo je mesto u kojem živim – moje veliko malo mesto. U Čelarevo sam došao početkom 1976. godine, kada sam se zaposlio u TK DUNAV – gde sam radio prvih 20-tak lepih godina.

U Čelarevu sam ostao da živim i nakon mog prelaska iz TK DUNAV, krajem 1996. godine, u AD SINTELON u Bačku Palanku, gde sam radio drugih 20-tak godina – sve do mog redovnog odlaska u penziju krajem 2016. godine.

U AD SINTELON sam došao baš na startu njegove prve velike reorganizacije i priprema za ulazak u nove oblike svojinske transformacije („joint ventures“) sa određenim firmama iz zapadne Evrope, što je po tada određenom automatizmu, logici i biznis inerciji podrazumevalo i reorganizaciju i nove oblike svojinske transfirmacije i u zajedničkim SINTELONOVIM preduzećima u Ukrajini i Rusiji.

To je u stvari bilo vreme kada je AD SINTELON, u borbi za opstanak na tržištu, krenuo da osvaja nove programe, nove pozicije, nova tržišta – usvajajući pritom istovremeno i novu biznis metodoligiju rada i biznis/marketing filizofiju zapadnoevropskog tipa.

Bio sam tada, uz svoj redovan svakodnevni samopregorni rad, i aktivni učesnik u svim tim poslovnim promenama i uvođenju i usvajanju biznis noviteta u budući rad i aktivnosti SINTELONA – kao član velikog menadžerskog tima AD SINTELON. To je u stvari bio proces u koji je bio uključen ceo menadžerski sastav tadašnjeg AD SINTELON. Mada, uz svo dužno poštovanje prema firmi gigantu – AD SINTELON, kada sve saberem i oduzmem, moj najlepši biznis period bio je ipak tokom mog rada u TK DUNAV u Čelarevu: U firmi koja je u stvari, takođe, bila gigant u to vreme, i u kojoj sam, predano radeći, proveo i svoje najlepše godine.

 

Tekstilni kombinat DUNAV – Čelarevo bio je, dakle, veliko preduzeće, koje je zapošljavalo preko 2.000 radnika; poznata i priznata firma evropskog glasa – jaka firma u svakom pogledu, i sposobna i spremna za veliku konkurentsku utakmicu na evropskom i svetskom tržištu.

Firma je imala veoma dobar i perspektivan proizvodni program – koji je obuhvatao 15 tehnoloških linija – koji je bio tržišno orijentisan, dobro valorizovan i profitabilan. Firma je svoje proizvode uspešno prodavala i plasirala na tržištima cele bivše Jugoslavije, jugoistočne, srednje, istočne i zapadne Evrope, kao i u Irak, Kuvajt i Egipat (izvoz u cca 15 zemalja ).

Mnogi ljudi, zaposleni u Kombinatu, u to vreme nisu ni bili svesni veličine i jačine svoje firme – TK DUNAV. Ali, na neki poseban način, osećali su to, tj. osećali su se sigurnim i zaštićenim u njoj. Bila je to, ustvari, posebna unutrašnja snaga i energija firme koja se prenosila na sve zaposlene, i kojom su svi zračili. Ali, tokom vremena, sve se to razvodnilo i izgubilo.

To je bilo vreme kada se s radošću i posebnim radnim elanom išlo na posao – u svoju firmu; kada se jedva čekao ponedeljak, a ne kao sada – u ovom liberalnom kapitalizmu i tzv. demokratiji – kada se jedva čeka petak i kraj radne nedelje. Bilo je to vreme kada je dominirala tzv. društvena svojina kao svojinska kategorija, kada su formalno-pravno radnici bili vlasnici firme – a da toga nisu bili ni dovoljno svesni.

Tada se posprdno govorilo za taj oblik svojine – „svačije i ničije“; kada je radnik bio zaštićen kao mečka, i kada je često pevao: – „Niko me ne može toliko malo platiti, koliko ja mogu malo raditi“ (na kraju mu se i to osvetilo).

U to vreme dobro se znalo ko je titular, ali taj titular nije bio dorastao nivou tog svog statusa i zadatka, tako da je, na kraju krajeva, u onim odsudnim momentima ružnih i tužnih devedesetih i startnih dvehiljaditih (godine koje su pojeli skakavci-zrikavci i hijene) „dozvolio“ sebi taj luksuz da totalno izgubi firmu i ostane na ulici – bez posla i plate. Nažalost…

Dakle, tokom vremena, sve se obesnažilo, urušilo – i nestalo. U stvari, tako je „plaćen“ danak nedovoljnom znanju, odsustvu vizije i misije i nedostatku i poslovne intuicije; bahatosti, naivnosti, opuštenosti i neopreznosti. Odsustvu timskog rada i kolektivnog duha, odsustvu odgovornosti, kratkovidosti i sebičnosti – koji su odneli u nepovrat sve ono što je bilo dobro i lepo i u tom preduzeću – i sa tim preduzećem. Nažalost!

Kao što je, uostalom, bilo i sa mnogim drugim velikim firmama u to vreme najezde destruktivne biznis filozofije i tzv. demokratskih jurišnika (GMO Srba, prethodno pripremanih na Zapadu i ubačenih sa Zapada u tadašnju Srbiju) – pa sve do današnjih dana. Koji su, dakle, proizveli haos, konfuziju, anarhiju i mutne perspektive u svim sferama života i rada, i urušili ono što čini glavni stub opstanka i razvoja svakog društva – ekonomiju i privredu.


Pogledaj: Plaža na Dunavu kod Čelareva


Nije mi namera u ovom tekstu da otvaram polemiku na ovu temu, već samo da se, za dobrobit svih, podsetimo davno prošlih vremena u našem okruženju – i usmerimo pažnju na njegove lepše strane.

A mnogo toga je bilo i dobrog i lepog u toj firmi, Tekstilnom kombinatu DUNAV, koga su mnogi od milja zvali „Užarija“ – što je bila i prva odnosno izvorna delatnost ove firme.

Naime, pre nego što je postao veliki Kombinat, DUNAV je započeo svoju prvu delatnost kao radionica za ručnu proizvodnju kudeljne užarije. Kasnije, krajem šezdesetih-početkom sedamdesetih, TK DUNAV je ušao u svoj intenzivni razvojni ciklus – ulaganjem u programe za proizvodnju raznih novih proizvoda na bazi polipropilena, polietilena i poliamida kao sirovinske baze – sa širokom namenom ove raznovrsne robe odnosno njenom primenom u mnogim granama privrede.

Proizvodni program TK DUNAV obuhvatao je sledeći asortiman roba: kudeljni kanapi i užarija; sisal vezivo i užarija; pp vezivo i užarija; flokovana tkanina; pp tehničke tkanine; pp tkanine primarne i sekundarne za tafting tepihe; pp gusto tkane vreće; pe mrežaste vreće; pp džambo kontejner vreće; pp štapel vlakno, pp filament jednobojni, pp filament trobojni, pa filament i polučešljana prediva – sve za industriju podnih obloga; koekstrudirana višeslojna folija za vakumsko pakovanje prehrambenih proizvoda; linija za reciklažu polipropilen otpada i proizvodnju pp regranulata…

Uz sve te velike proizvodne pogone uklopio se i veliki i lepi Radnički restoran (sa zidovima urađenim u bajkolikom vitražu), gde su se radnici kvalitetno i besplatno hranili. Bilo je to veliko preduzeće koje je prodavalo, proizvodilo i isporučivalo kupcima, ogromne količine raznovrsne robe na godišnjem nivou – izraženo u milionima kvadrarnih metara, milionima komada i hiljadama tona – sveukupno ogromne tržišne i finansijske vrednosti. Dakle, davno prošlo vreme u kojem je i jedan od bisera ondašnje privredne ogrlice Jugoslavije bio i veliki Tekstilni kombinat DUNAV – Čelarevo.

Danas, sa ove distance, posle toliko prohujalog vremena, mogli bismo sa posebnim poštovanjem i velikom setom za Tekstilni kombinat DUNAV istinski reći: – Bio jednom jedan Lav!

Sve u svemu, od velikog Tekstilnog kombinata DUNAV – Čelarevo ostalo je samo sećanje i mala priča (nažalost), tek toliko da se ovaj nekadašnji privredni velikan i lepotan ne zaboravi zaslužio je), a i mlade generacije da bar malo bolje upoznaju sredinu u kojoj žive – i deo njene prošlosti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here