Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће кумулативно повећање пензија закључно са 1. јануаром 2023. године износити 19,1 одсто, а да пензије треба да прате раст плата како не би биле обезвређене.
Најављено је и процентуално двоцифрено повећање минималних зарада, као и значајно повећања плата запослених у јавном сектору, а вредност ваучера за пензионере који ће се одмарати у домаћим бањама повећана је са 5.000 на 15.000 динара. Прво повећање пензија најављено је најкасније до 1. октобра ове године, а ова мера већ је договорена са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ).
Према последњим подацима (за април) Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) најнижу пензију у Србији од 13.274 динара прима 104.692 пољопривредна пензионера. Они могу очекивати раст месечних примања од 2.537 динара, па би им јануарска пензија износила 15.809 динара. Сада 125.635 пензионера из категорије запослених и самосталних делатности по пензијском чеку добија месечно 16.884 динара, а у јануару ће ова сума бити већа за 3.225 динара, па ће пензија износити 20.109 динара. Просечна пензија у априла у Србији износила је 30.973 динара, а добијало ју је 977.022 пензионера. У наредној години они могу да очекују повећање од 5.916 динара, па ће просечна пензија бити повећана на 36.889 динара. Највишу пензију у Србији у износу од 155.516 динара прима 53 грађанина, а од наредне године могу да очекују повећање од 29.704 динара што значи да ће после јануарског повећања највише пензије достићи износ од 185.220 динара месечно.
Као и свако повећање или смањење (било је и тога) изазива различите реакције у стилу – мало је, пуно је, таман. Ближи реалности су они који не гледају толико на износ или проценат повећања пензија и плата већ рачунају шта се данас може купити за плату или пензију, а шта ће се моћи купити 1. октобра ове, или 1. јануара следеће године.
Још почетком ове године, односно са пензијом примљеном у фебруару, а била је увећана за 5,6 одсто, оглашавали су се представници пензионерског синдиката који су тврдили да је инфлација јошу децембру прошле године појела више од повећања и да су пензионери били закинути за преко 6 одсто повећања. Од тада до сада поскупело је ваљда све што се продаје и што треба за нормалан живот, а ових дана поново и месо (живинско) 30 одсто, а од јула и комуналне услуге. У маркетима, месарама и другим продавницама можете наићи на робу у рафовима без цене. Па ако је и има може вам се десити да једна цена пише испод робе, другу већу вам прикаже вага, а трећу, највећу откуца каса уз образложење трговаца да нису стигли да замене цене. Чини се да се због већег посла, а истих плата, трговци више нервирају од потрошача који као да су запали у апатију, као да су се предали. Гледају и није им јасно како у медијима људи причају једно, а у продавницама реалност је брутална, а пијаца сурова.
Поједини аналитичари тврде да свако најављено повећање примања, а то се, ваљда због социјалног мира објави неколико месеци раније, па изазива бујицу поскупљења и то не од неколико већ за пар десетина процената већим ценама, па и онима од 50 и 100 одсто. Као објашњење обично се чује како је све поскупело, нафта, струја, гас…?!
Мада ни данас струја и природни гас у Србији нису поскупели симпатично звучи прича од прошлог пролећа испред овдашње пијаце. Теткица је, између осталог, на картонским кутијама продавала и млади лук који је био у сезонском тренду. Четири струка младог лука, гумицом спојена у пушлу – 50 динара. На питање зашто је то мало зелениша крајем априла скупље од векне хлеба одговор је – поскупела је нафта, струја, гас!?
Када је прошле године држава најавила субвенције за ПВЦ столарију и материјал за побољшање енергетске ефикасности кућа и станова преко ноћи столарија, стиропор и сав други грађевински материјал поскупели су у два наврата скоро 100 одсто. То што је држава тада наменила грађанима отишло је у џепове произвођача, трговаца и мајстора.
Данас је дужни метар летве у грађарама 80 динара, па три летве по четири метра коштају скоро хиљадарка. Дође човеку да се запита коме фали летва или даска у глави, јер – куда ово води? Испада да у смутним времена, а такво је после короне и током рата у Украјини, богати пељеше сироте, јер богат богатог не може да превари.
Прво повећање пензија, вероватно ће се рачунати од 1. октобра, а добиће се вероватно 10. новембра. До тада пензионери треба да обезбеде огрев, зимницу, да евентуално помогну унуке у припреми зашколу куповином уџбеника и другог прибора, јесење и зимске обуће, гардеробе… Са јануарским повећањем, вероватно ће лећи на рачуне у фебруару, треба плаћати дугове за струју и природни гас који ће сигурно поскупети, а колико још се не зна.
Интересантно је да политичари повећање пензија и минималца најаве неколико месеци раније, па онда неколико пута понове. Некоме се може учинити да ће неколико пута добити увећана примања. Поскупљења стижу одједаред. Говори се о светској кризи, те други су криви што немамо довољно нафте, што немамо довољно струје, криза је крива што се мучимо да напунимо изнајмљено складиште гаса у Мађарској, јер је наше у Банатском Двору мало…
Заједно, када до краја нагазимо, можемо да обезбедимо 65 одсто потреба за зиму и требаће нам још. Стиче се утисак као да је неко други крив што немамо ни угља, ни струје, ни гаса, ни нафте, што су нам термолектране делом још у дефекту, што смо до сада енергетски скоро потпуно зависни од Русије, а касније ко зна од кога.
Поједини политичари када говоре као да криве неког другог, кукају како им је тешко, па нормалну набавку нечега што свака држава ради представљају као тријумф, победу… Нико их није терао да се прихватају функција, посебно у временима када се свет комеша, када, све је очитије, предстоје “тектонске промене” не само у политици и односу снага већ и у економији, животу…
Сами су се кандидовали и борили да буду то што јесу. Сем за председника Вучића, у Србији као да постоје теме о којима ни неки важни, чак и ресорни политичари, али и медији, ретко говоре. Александар Вучић пре некако рече да пут Србије ка чланству у ЕУ зависи од геополитичке ситуације и да није оптимиста као Јадранка Јоксимовић, министарска за европске интеграције која је раније изјавила да Србија може постати чланица ЕУ за 5-7 година. Вучић је рекао да је пут Србије европски пут и да на њему морамо да истрајемо, али да је по том питању реалиста. Рекао је: “Уздамо се у наше снаге. Показали смо да можемо својим радом, опстајући на европском путу и чувајући традиционална пријатељства, да земљу толико унапредимо до непрепознатљивости”.
– Разумем зашто се део људи у Србији љути, а љути се јер ЕУ доживљавају као некога ко свакога дана врши притисак због Косова и Метохије, или по питању санкција Русији, па понекада не желимо да видимо рационалне аргументе – рекао је, између осталог, Вучић, а пренео Танјуг. Вучић је као пример навео да томе доприноси и то што у Србији вест о изградњи аутопута кроз Топлицу, од Ниша до Приштине и Грачанице, који држава ради са ЕУ, траје пола дана. Вест о прузи Београд – Ниш, па до Прешева или до Димитровграда, такође је пројекат у коме је Србији партнер ЕУ, можда је у јавности актуелна један дан. Завршетком ових пројеката решавамо деценијске проблеме. Преко 300.000 радника директно или индиректно запослено је у компанијама, услужним или финансијским центрима који припадају земљама чланицама ЕУ.
Прошле године трговинска размена Србије са ЕУ износила је 60,2 одсто односно 30,8 милијарди евра укупно, а са Немачком највише. Највећи део инвестиција у Србију долази из ЕУ. Прошле године 1,93 милијарди евра, а 2020. године 1,84 милијарди евра. То је више или на истом нивоу као и у неким земљама чланицама ЕУ, као што су Хрватска или Бугарска.
У прва четири месеца ове године трговинска размена Србије и ЕУ повећана је 33 одсто, а процена је да ће наредне године премашити 50 милијарди евра уз тренд раста у следеће две године. Највећи извоз и увоз Србија има са ЕУ, а она је убедљиво највећи инвеститор у Србији са 67 одсто удела.
Председник Србије рекао је да грађани то треба да знају и да се мора бити фер уз показивање поштовања према новцу и свему што ЕУ у Србији чини. Председник Србије је, поред осталог, рекао да иако се чини да се неретко суочавамо са неправдом треба знати да у међународним односима нема љубави, а правде још мање.
Ваља се подсетити да и у Бачкој Паланци највеће и најуспешније компаније раде у саставу великих фирми чија су седишта у Белгији (Таркет), Француској (Суфле), Данској (Карлсберг), Словенији (Ковис), Хрватској (Себастијан). Па ако знамо да нам је ЕУ највећи партнер, да је највећи инвеститор у Србији, да велик број радника ради у фабрикама које су у власништву фирми чија су седишта у земљама ЕУ, ако је Унија убедљиво највећи донатор у Србији онда треба знати да без ЕУ не би било ни садашњих пензија и плата, али и најављеног повећања пензија, минималца, али и плата у јавном сектору.
Било би добро да на такве вести, вести о већим радничким и пензионерским
принадлежностима овдашње фирме не шиље одмах оловку и пишу нова поскупљења. Могућ помак стандарда као дажеле да прелију у своје џепове, а све некако на то мирише. Чак и држава краткорочно “профитира”, јер растом цена расте и буџетски приход од ПДВ.
Светски медији кажу да је инфлација велика и у САД и Великој Британији, Немачкој… али поредити Србију и ове светске силе исто је као када би тешку болест и малу пехладу лечили аспирином. Ко преживи до повишице, па ко преживи зиму, па ко дочека пролеће и зелену траву… причаће.
