У Бачкој Паланци има око 12.000 пензионера од којих више од половине има месечна примања до просечне пензије која је мало преко 30.000 динара и пар хиљада радника који примају минималац који је нешто преко 35.000 динара месечно. Ако наша општина чини 0,7 одсто становништва Србије није тешко израчунати колико овде има оних који једва састављају крај са крајем.
Истина је да је последњих година Србија кренула, обнавља се упркос пандемији и светској кризи. И док званична политика истиче значајан помак на боље у последњој деценији, економски стручњаци признају помаке, али веле да се то на животу грађана не осећа у оној мери у којој цифре расту.
Председник Србије Александар Вучић, а сигурно је најзаслужнији због опоравка земље, са разлогом је поносно истакао да ће следеће године бруто домаћи производ вредети 65 милијарди евра. Тиме је БДП за једну деценију повећан 100 одсто.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић изјавио је за београдску „Политику“ да је направљен значајан помак, да људи боље живе него пре, али да податке треба „разгрнути“. Он каже да је данас у односу на пре једну деценију курс динар ојачао и да је то политика државе. Каже да би се добили нешто другачији разултати БДП када би се све оно што је створено за годину дана поделило са другим курсом.
„Нажалост стандард нам није дупло бољи“, додаје професор Савић. „Ефекат неспорног толиког привредног раста није се прелио на живот грађана. Према статистичким подацима запосленост је већа, зараде су исто повећане и просечне и минималне, као и пензије. Дуго је курс динара исти. Из тога би се могло закључити да нам иде јако добро. Али, ми не живимо само од курса већ од реалне плате и пензије и онога што за њих можемо да купимо.Статистички нам ствари стоје боље него реалан живот.
Михајло Гајић, директор у истраживачкој јединици Либека, на пример, каже да номинални БДП у Србији јесте знатно већи, али да његов пораст у једној мери зависи од политике девизног курса.
„Србија у периоду од 2008. – 2014. године готово да није имала привредни раст и тек од 2015. године БДП расте да би од 2017. – 2018. године стопе раста биле респектибилне“, констатује Гајић. „Држава је економски напредовала, али ништа значајније од земаља у окружењу. Нама је учињена медвеђа услуга, јер се у последњих десет година користи израз западни Балкан, а то су слабије развијене земље бивше Југославије. Србија је у односу на њих много боља, али у окружењу има бољих као што су Румунија, Мађарска, Словенија… Или, сиромашније земље имају бољи куповни паритет, јер се, примера ради, у Београду за један евро може купити више него у Минхену, у провинцији више него у Београду… Зато плате од 600 евра у Београду и 2.000 евра у Минхену нису буквално упоредиве. Бољи паритет у сиромашним земљама је и због тога што су, између осталог, услуге јефтиније. Гастајбартери када долазе у Србију обавезно посете зубара, фризера, аутомеханичара… Јер су цене знатно ниже него у ЕУ. И у Србији се по паритету куповне моћи живи боље него пре десет година, али не постоји ни једна земља у Европи у којој се сада не живи боље него пре десет година“, поручује Гајић.
Нису ни професори ни доктори економије увек у свему и свачему у праву, јер живот је чудо. Прича човек који деценију ради у Минхену да је у том граду цена меса приближна ценама у нашим месарама, да има пива, хлеба, одеће, обуће, кућних потрепштина… Разних фела, по разним ценама, за свачију куповну моћ. Скуп је стан, енергија, луксуз, али су зато и плате много веће него у Србији. Један Бачкопаланчанин вратио се прошлог месеца са летовања у Хрватској и вели да је и тамо криза, али да су цене приближне нашима. Месо скоро у динар, односно куну, исто кошта као и већина других ствари. Пиво је дупло скупље, јер је у продавницама у нашим парама 120 динара као код нас у кафанама, а хлеб је у њиховој држави много скупљи, па испада да је векна круха 140 динара… Али, у Хрватској просечне плате и просечне пензије дупло су веће него у Србији.
Господин паланачки професор у пензији једи се што сваки дан чита и слуша како немамо струје, како немамо угља, немамо нафте, немамо гас, како у продавницама нема млека, нема шећера… Притисак му, вели он, скочи када на екрану свога тв пријемника види и чује неког политичара како победнички каже како су купили угаљ! Или, други вели како смо победили нашим новцима, јер смо обезбедили плин за зиму! Као да смо то требали да урадимо ми, а не они који примају плате и раде посао на који их нико није натерао већ су се сами за њега отимали.
Или, министарка прича како Србија деценијама није изградила ни једну електрану, а она је у министарској фотељи баш тог ресора скоро целу деценију. Економисти су констатовали да већина влада света стаје на страну крупног капитала, а не радништва и социјално угрожених. Код нас нема прогресивне стопе опорезивања за (нај)богатије, па се намеће питање ко грађане брани, а ко се хвали?
У нормалним временима и нормалним друштвима се подразумева да у нормалној држави има струје, има гаса, има нафте, има дрва и угља, има млека, шећера, хлеба, меса… Да га и радник и пензионер може купити. У бившој великој држави, док је добро ишло, грађани већином нису знали ко је гувернер народне банке. Сада често у медијима објашњава како основна инфлација није велика већ је велика „нека друга“ због скупих енергената и хране?!
Шта још треба да поскупи у сиротињској потрошачкој корпи? Људе брине поскупљење хране, грејања, струје, комуналија, а не појефтињење нуклеарних реактора. Директор „Србија гаса“ Душан Бајатовић изјавио је да је Србија практично обезбедила све потребне количине природног гаса за предстојећу грејну сезону. Две трећине набављено је по повољној цени, по споразуму са Руском Федерацијом, а остатак потребних количина набављен је на тржишту.
„До сада је у Мађарској ускладиштено 350 милиона кубних метара гаса, а у Банатском Двору има 270 – 280 милиона кубика“, изјавио је Бајатовић. „Руси ће својих 280 милиона кубних метара у Банатском Двору ускладиштити до краја септембра. Имамо најповољнију цену гаса у Европи по нафтној формули коју су договорили председници Владимир Путин и Александар Вучић. Србија купује гас за 368 евра за хиљаду кубних метара, а продаје по 353 евра. Наше могућности у буџету су такве да можемо да помогнемо и то иде у корист привреде, грађана и њиховог буџета. Цена по нафтној формули за гас из Русије у наредном кварталу износиће 420 долара, у првом кварталу 2023. године 430 долара, да би у другом кварталу идуће године, ако не буде нафтних шокова, цена природног гаса пала на 388 долара за хиљаду кубних метара. Цена гаса за потрошаче до краја године неће се повећавати, докле год то буде било могуће.
Због обуставе пловидбе Дунавом у Бугарској тренутно је Србији остало заробљено више од милион тона угља за потребе наших термоелектрана, али и 400.000 тона житарица као и огромна количина сировина за металску и хемијску индустрију. Потписан је са комшијама Споразум о сарадњи на техничком одржавању пловног пута Дунавом. Споразумом ће наша механизација бити стављена на располагање Бугарској како би се успоставила пловидба Дунавом у тој земљи. Предвиђено је да радови трају 60 дана.
Министар финансија Синиша Мали по ко зна који пут је саопштио да се озбиљно ради како би минималац у Србији порастао за 14 одсто, а то би било око 5.000 динара по раднику. За пензије је поодавно речено и десетак пута поновљено да ће порасти, па мало дементнији људи у трећем добу понекада помисле да ће им пензије порасти десетак пута.
Прво 9 одсто 1. новембра, а повишицу ће пензионери добити у децембру, а других око 11 одсто од 1. јануара добиће у фебруару. До тада цене расту на дневном нивоу, инфлација за септембар се планира 14 одсто, гас је поскупео у августу 9 одсто, струја је поскупела у септембру 10 одсто, комуналије у Паланци још раније 20 одсто…
Док се сви не намире и поново успоставе некакве своје паритете, грађанину покорном поједена је најављена повишица и још приде. Не треба заборавити да ће та повишица вероватно важити до 1. јануара 2024. године што значи да је бољи живот за већину далеко. Очито није прихваћен предлог делегације репрезентативних пензионерских организација са којима је скоро разговарала нова стара премијерка Ана Брнабић и вероватно нови стари министар финансија Синиша Мали. Предложили су пензионери да се усклађивање пензија врши два пута годишње, а да се за новембар и децембар ове године пензије једнократно увећају 24 одсто како би се ублажио досадашњи екстремни раст трошкова живота и заштитили најугроженији.
Објашњено је да ће се о томе разговарати са новом владом у којој ће скоро сигурно бити исти преговарачи као и до сада?! Да се грађани не би пуно једили, политичари и медији у коалицији сваки дан нам сервирају пресинг. Најаве неку кризу попут оне са косовским регистарским таблицама и могуће фајтање, те најаву могућих проблема због прајда, па посета Јасеновцу, те се наоружавамо, а НАТО је свуда око нас, па чак ни руски министар Лавров није могао да дође у Београд… Веле, биће тешка зима.
