Закон о наслеђивању не познаје пол, ипак, на овим просторима обичаји су често и даље јачи од закона. Због тога је Женско удружење Колубарског округа уз подршку Европске уније покренуло кампању под називом „Колики је мој део?“ Циљ је да се умањи неравноправна расподела наследства између мушкараца и жена, јер у готово 44 одсто случајева, свој део наследства сестра оставља брату, преноси РТС.
Женско дете, туђа кућа. Тако су многи стари говорили кад се роди ћерка. Да стари манир преживљава и у новим временима, доказ је истраживање Женског удружења Колубарског округа; готово свака друга жена у Србији одриче се имовине у корист брата.
„Тако да ми сада имамо то да само 25 одсто имовине у Србији поседују жене, што чак није ни 25 одсто жена већ јако мање од тога. Као удружење које се најчешће бави женама на селу и ради с њима, кроз рад смо увидели да јако мали број њих су носиоци газдинства, а тек да не причамо о томе да поседују своју имовину. И чак жене које поседују своју имовину, то су најчешће парцеле мање од два хектара“, рекла је Катарина Ранковић из Женског удружење Колубарског округа.
Удружење је организовало бесплатну правну помоћ за жене које желе да остваре своје наследно право. Ипак, збуњује зашто им је та помоћ потребна кад у Закону о наслеђивању јасно пише: сва деца имају једнака права на имовину родитеља.
„У српској традиционалној култури је било да мушки наследници наслеђују имање и да се име преноси, по вертикали, а са именом и презименом и имање, док се женско дете удавало и одлазило из куће, тако да је то подразумевало једну врсту деобе. У урбаним срединама се сигурно то одавно променило, а кад говоримо о сеоским срединама, ипак је остало да син наслеђује оца“, напоменула је етнолог Весна Марјановић.
Традиционални стереотипи су, међутим, и даље присутни.
„Увек када је нека имовина у питању, врло лако може доћи до сукоба између наследника као и у свим другим ситуацијама. У данашње време, чак и ако не можете некоме ускратити да слободно дâ наследничку изјаву, можете га само едуковати и упозорити на све последице. Ту сад и нотари и јавни бележници играју важну улогу јер они дају поуке која су ваша права. Шта треба, шта можда не треба урадити“, каже адвокатица Ивана Мрђа.
У Србији су 2018. усвојене Измене закона о поступку уписа у катастар – ако купујете стан, а у браку сте, некретнина ће бити укњижена на оба супружника. Оно што је можда највећи помак у томе јесте то што је уведена већа заштита права малолетне деце, а што се, на нашем поднебљу, заправо тумачи као већа заштита права малолетне женске деце.
