Поред стварно незапослених (неколико година пред пензију и болесни без инвалидности), инвалида, већине корисника социјалне помоћи и већи део пензионера су ти који трпе највећи удар инфлације, глобалних и локалних поскупљења свега и свачега.
Наводно, због рата у Украјини, санкција које су САД, ЕУ и Велика Британија, Аустралија, Канада… увели Русији, првенствено на куповину руске нафте и других енергената највише трпе већ сиромашни. Све то, али и још доста тога што обичан народ не зна шта и због чега му се спрема, доводи у егзистенцијалан проблем и пензионере, људе који су поштено одрадили свој радни век (у Бачкој Паланци преко 12.000, а у Србији 1,7 милиона).
Просечна пензија у марту износила је око 30.000 динара, али велик број људи у трећем добу прима месечно знатно испод тога, мање једва нешто преко тога, а најмање далеко више од тога. Минимална потрошачка корпа је просечној пензији побегла за 9.000, а минималац за око 10.000 динара. Из године у годину, односно усклађивање са растом плата и инфлацијом разлика је све већа.
Старима је све теже и теже да (пре)живе. Међугодишња инфлација у Србији премашила је 9 одсто, а за јун и јул предвиђа се инфлација од преко 10 и 11 одсто. Није никаква утеха прича да је у САД инфлација премашила 8 одсто, да је највећа у последње четири деценије, да и у ЕУ није боље. Ове земље су развијеније, богатије као друштва и појединци и са повољније позиције дочекали су ову вештачку, политиком изазвану економску кризу из које ће најбогатији изаћи још богатији, а најсиромашнији још сиромашнији уколико уопште преживе бахаћење светских битанги болесног мозга.
Некако при крају пандемије, а пре избијање рата, агресије Русије на Украјину, односно Специјалне операције у тој земљи, како каже Путин, огласила се једна од директорица Светске банке. Тада су владе помагале грађане. То су банкари и политичари називали бацањем новца из хеликоптера, а у Србији, између осталих, једнократну новчану помоћ су у пар наврата добили и пензионери.
Тада је поменута директорица Светске банке, између осталог, рекла да се у рату пуно троши да би се победило, а после стижу рачуни на наплату и гледа се како ће се то платити. Изгледа да су папрени рачуни стигли на наплату и да ће тек стизати. Политичари и дипломате који би својим потезима требали да смирују, да теже миру и бољем животу, као да плаше народ, као да подстичу кризу и лудило цена… Пензије које се код нас усклађују једном годишње трпе највећи удар инфлације.
Када ће, колико ће и да ли ће уопште пензије бити усклађене са растом плата и растом инфлације још се не зна. Председник Србије Александар Вучић јесте најавио повећање пензија, а државни чиновници рекоше да морамо тражити некакве сагласности од Светске банке, ММФ… Ако се то отегне може се десити да се због биологије, болести, старости и лошег живота број пензионера значајно смањи.
Фискални савет Србије у нацрту фискалне стратегије за 2023. годину, са пројекцијама за наредне две године, предлаже да се уместо једном годишње, убудуће пензије усклађују два пута у току године. На тај начин би примања најстаријих у новим околностима могла боље да прате привредна и инфлациона кретања. ФС каже да би један од праваца који би Влада Републике Србије требала да размотри била и обавеза усклађивања пензија два пута у току године због растуће инфлације што је раније (1. априла и 1. октобра) било пракса.
Усвајање законског решења да се пензије усклађују једном годишње било је разумљиво, јер је у то време инфлација била прилично стабилна. Данас је, кажу финансијски стручњаци, инфлација висока и убрзана.
Једногодишње усклађивање доводи до тога да пензионери са кашњењем од пола године добијају повећање примања – наводи се у саопштењу ФС, који такође сматра да би требало додатно унапредити и ојачати постојећу “швајцарску формулу” како би пензије у новим околностима могле боље (реалније) да прате привредна и инфлациона кретања. Које год техничко решење Влада Србије да одабере важно је да се омогући стабилизација фонда пензија на економски одрживом и друштвено прихватљивом нивоу. ФС саопштава да ће “швајцарска формула” (50 одсто усклађивање пензија са растом плата и 50 одсто са растом инфлације) обезбедити стабилан и прихватљив ниво издвајања, али у средњем року, због измењених околности, потребна је њена надоградња.
Државна издвајања за пензије, уз зараде у јавном сектору, највећи су буџетски расходи и због тога имају велики утицај на фискалне резултате. Пензије су се некада неодмерено повећавале чиме је нарушавана финансијска одрживост. ФС подсећа да је 2018. године уклоњена формална брана, чиме су се отворила врата да се пензије одређују дискреционо о чему је ФС више пута упозоравао.
Од 2020. године пензије се поново усклађују према објективној “швајцарској формули” чиме је у домаћи пензиони систем враћено решење за контролу ових расхода. Давно су од Владе Републике Србије представници пензионерских удружења тражили да усклађивање пензија буде два пута у току године. Јован Тамбуровић, председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица каже да је реаговао одмах када је званично објављено да је међугодишња инфлација достигла 9,1 одсто.
Рекао је да су само у 2022. години, усклађивањем по постојећој формули пензионери оштећени због инфлације и раста плата у другој половини 2021. године за најмање 6,3 одсто. У медијима се огласио и Љубиша Бабић, генерални секретар Удружења синдиката пензионера Србије, и озбиљно упозорио да је трка са ценама која је почела у децембру прошле године и бесомучно настављена у овој години, увећала редовне месечне трошкове пензионера за 50 одсто. Вели да због такве инфлације пензије поново морају да се усклађују два пута годишње како би се спречило њихово даље обезвређивање.
Реља Огњеновић, заменик директора Пензијско инвалидског фонда Србије, између осталог, рекао је за медије да има простора за чешће и процентуално веће усклађивање (повећање) пензија. За овогодишње априлске пензије за пензионере фонда запослених ПИО фонда из буџета Републике Србије није повучен ни један динар дотација (може се видети на сајту ПИО).
Укупно наплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање од 1. јануара до 31. маја ове године били су за 3,3 милијарде динара већи од финансијског плана, а у односу на првих пет месеци 2021. године наплаћено је више изворних прихода за 20,5 милијарди динара. Фонд је 2021. године први пут после неколико деценија за два месеца исплатио пензије корисницима из категорије запослених без дотација из буџета Републике Србије, а на нивоу целе прошле године дотације су сведене на 14,8 одсто. Својевремено је за исплату пензија из буџета ишло чак и 40 одсто укупних средстава због чега је ММФ дуго опомињао надлеже у нашој земљи. Упозоравано је да је то превише и да са 13 одсто учешћа пензија у бруто друштвеном производу њихово учешће мора да се смањи на 11 одсто што је учињено – нагласио је Огњеновић.
Председник Србије Александар Вучић прошлог месеца рекао је да би најбоље било да се пензије у овим кризним временима усклађују са растом плата, а поједине државе, чланице ЕУ то и раде. Раст плата у приватним компанијама знатно је виши од раста пензија, јер послодавац плату повећава када процени, а држава код нас то чини једном годишње. Тешко је лицитирати колико и када би могло да уследи повећање пензија, али помало плаши “кукњава” појединих политичара који најављују стотине милиона евра нових издатака због забране увоза руске нафте, те потребе увоза угља за термоелектране (испоставило се да немамо ни угља, а пола века нисмо улагали у нове централе), те немамо овога, те немамо онога…
Пензије су и овако малене, а најближа реалности је идеја да у догледно време минимална пензија за људе који су испунили оба услова за одлазак у пензију (мушкарци 65 година живота и 40 година стажа) не може бити мања од 400 евра у динарској против вредности. Или, 10 евра по години радног стажа без обзира у којој фирми су радили, а не као сада да људи улазе у треће доба са оба испуњена услова и пензијом од, на пример, 21.000 динара.
Осим економске одрживости пензије морају бити и друштвено прихватљива категорија. Пензионери су због година живота, односно биологије и искуства најштедљивији део друштва, али и најрањивији. И са већински малим, па чак и бедним пензијама, баке и деке, тате и маме помажу децу и уничиће. Није реткост да остарели родитељи, који могу, од своје пензије отплаћују део или све веће рате банкарских кредита за дечије станове.
Деца и унучад вероватно делом и због тога понегде и понекад посвећују више пажње остарелим родитељима и живим прецима, јер без њихових пензија они су банкрот. Интересантни су у медијима готово редовни коментари на текстове о повећању пензија у Србији. Па, на пример, може се прочитати:
“Пожурите док још има живих пензионера”, “Хвала ти Тито што нисам српски пензионер, већ пензионер Уједињеног Краљевства”, “Пензионери ће бити два пута преварени”, “Реч је о пензионерима од којих на десетине хиљада неће дочекати ваше усклађивање пензија”.
