У Бачкој Паланци, Србији и Европи, како лето одмиче, све је више оних који су озбиљно забринути, јер су им новчаници све тањи или празни, а поскупљења иду на дневном нивоу. Како год рачунали већина пензија и минималац су кратки за плаћање киловата струје и кубика гаса, дрва. Како купити огрев, спремити зимницу, опремити ђаке, одвојити штек за грејање, како се изборити са сталним поскупљењима и вишемесечним пропадањем минималца и пензија, како?
Питања је пуно, а адреса за одговор једна. Руководство Србије на челу са Владом и председником државе Александром Вучићем налази се у великом послу, јер као прави домаћини треба да обезбеде “зимницу” за непуних седам милиона грађана. Најпре пандемија, па рат у Украјини као да су окренули свет, па ко се снађе преживеће, а ко не, надрљаће.
Влада је својом недавном одлуком снизила цене у односу на просечне у продавници и то за свињску плећку 172 динара по килограму, свињски врата 218 динара и свињску слабину за 150 динара, а доћи ће до нивелације цене (поскупљења) свињског бута. Ограничена је и висина марже при продаји пилећег меса на максималних 10 одсто.
– Покушавамо да са Социјалним саветом договоримо висину минилане зараде од 40.000 динара (око 350 евра), а да просечна плата на крају године износи 710-750 евра – рекао је недавно председник Вучић.
– Минималац треба значајно да порасте, али не смемо да угрозимо рад страних инвеститора. До краја године пензије треба да порасту 19,2-19,3 одсто. Ми смо већ у дефакто ванредномстању. Свакодневно упумпавамо гас у наша складишта. Чека нас тешка зима. Имамо струју, гас и нафту, фали нам 20.000 тона угља на девном нивоу. Све је јако компликовано, па немојте да мислите да је наивно то што радимо. Новац ћемо обезбедити, али морамо да пазимо да не угрозимо индустрију. Не можемо да опстанемо без фабрика, оне су нам све. И даље се надам да неће бити никаквих рестрикција, само се бојим да ће бити другачијег рата.
Бен ван Беудерн, шеф “Šella”, највеће европске компаније за нафту и гас, упозорава да ће Европа можда морати да рационализује приступ енергентима ове зиме. Он предвиђа “значајно веће цене” ако Русија настави да “гуши снабдевање ЕУ природним гасом”. Рекао је да је руски председник Владимир Путин показао да је “способан и вољан” да искористи залихе енергије и да се не може искључити потпуна обустава извоза руског гаса у Европу.
– Мислим да ћемо се суочити са заиста тешком зимом у Европи – рекао је шеф “Šella” прошле недеље на енергетској конференцији у Оксфорду.
– Можда ће неке земље проћи боље од других, али мислим да ћемо се сви суочити са веома значајном ескалацијом цена. Биће велики притисци на индустрију, а тиме и на економију. У најгорем случају бићемо у ситуацији да рационализујемо потрошњу. Руски главни гасовод до Немачке је пре 15-так дана искључен ради планираног одржавања, али је присутан страх да се проток гаса можда неће наставити након што се поправке заврше.
Путин је пре 10-так дана запретио“ катастрофалним последицама” по светско енергетско тржиште ако западне силе и даље буду уводиле санкције Москви због Специјалне операције у Украјини. После дуготрајног раста цене нафте, чак је и у најразвијенијим земљама цена барела дебело ишла преко 100 америчких долара, цене клизе доле. Потезима америчке администрације коначно је цена барела пала на 98 долара. Потпредседница Владе Републике Србије и министарка енергетике др Зорана Михајловић током прошле недеље више је говорила шта у претходним деценијама није урађено и шта ће се радити у наредним годинама, али и најавила да струја мора да поскупи 15-20 одсто.
Министар финансија Синиша Мали је говорио о тренутним потезима Владе на снабдевању и плаћању енергената страним добављачима како би Србија без већих проблема преживела зиму.
– Србија ће идуће године моћи да добија (купује) најмање 30-40 одсто потребног гаса од других снабдевача – рекла је Михајловићка.
– Нисмо искористили прилику да неке ствари урадимо задњих година, али верујем да ћемо сада убрзано радити како више не би зависили само од једног добављача природног гаса (Русије). Идуће године у септембру Србија завршава свој део гасовода од Ниша до Димитровграда и кроз тај гасовод, преко Бугарске, моћи ће да стиже гас и од других добављача, пре свега из Азербејџана и из ЛХТ терминала у Грчкој. До тада имамо уговор и са Руском Федерацијом, могућност за складиштење гаса у Мађарској, као и залихе у нашем складишту у Банатском Двору. Михајловићка је истакла да је посебно важно повезивање са суседима и да Србија планира да гради гасне интерконекције и са Румунијом, Северном Македонијом, Босном и Херцеговином и Хрватском.
Говорећи о транзицији ка чистијим изворима енергије Михајловићка је рекла да је важно да се граде нови енергетски капацитети (у Србији скоро пола века ништа није урађено). Првенствено је мислила на почетак изградње реверзибилних хидроелектрана Ђердап 3 и Бистрица које су важне због балансирања и сигурности у снабдевању када се повећа коришћење обновљивих извора енерије.
– Морамо бити свесни да је за 2,5 године у нашем региону скоро 20.000 људи умрло од последица емисија из електрана које користе прљаве изворе енергије – нагласила је минстарка енергетике.
– У нашем региону (није само у Србији) 18 термолектрана произвело је четири пута више емисија штетних гасова него 220 термоелетрана у земљама ЕУ. Зато нам, поред осталог, треба довољно чисте енергије, а то се може само кроз нове инвестиције.
Отпори не постоје ни код привредника ни код грађана. Највећи критичари процеса декарбонизације су јавна предузећа која би да се ништа не мења иако би зелена енергија могла да им донесе озбиљне профите. Некако по традицији одмах после обраћања министарке огласили су се они који су се нашли прозвани, они који су годинама у својеврсном вербалном јавном фајту са Михајловићком. Они кажу да се за наредну годину не може рачунати на 30-40 одсто гаса од другог добављача, јер осим тога што га нема довољно на тржишту нема ни слободних капацитета у гасоводима.
Веле да се за зиму 2023-24. године не може рачунати на гасовод Ниш-Димитровград, јер бугарски партнери нису заболи ни ашов за свој део гасовода од границе до Софије, а када ће не зна се. Додају да је капацитет ЛХТ терминала у Грчкој, када буде завршен, недовољан и да се може рачунати на мале количине за нас (пре)скупог гаса.
Тврде да јеАзербејџан сав свој гас продао за неколико деценија, а ако се нешто и договори тешко је поверовати да ће Русија дозволити да путем њиховог гасовода Турски ток неко други зарађује. По министаркиним опонентима у сфери енергетике остаје нам руски гас и – спасавај се ко и како може!
– Захваљујући нашим пријатељима у Мађарској успели смо да обезбедимо 500 милиона кубика природног гаса који ћемо ускладиштити у два складишта у Мађарској – рекао је за Тањуг министар фининасија Синиша Мали.
– Гас купујемо од две мађарске фирме (МЕТ и МБУ) које су у Мађарској као што је код нас ЕПС. Од сваке фирме купујемо по 250 милиона кубика гаса и већ смо платили аванс од 250 милиона евра.Тих 500 милиона кубика гаса биће у Мађарској складиштено до 1. октобра. У октобру ће нам бити расположиво 3 милона кубика дневно, у новембру, децембру, јануару и фебруару по шест милиона кубика гаса дневно и у марту три. Из Русије ће нам стићи 2,2 милијарде метара кубних гаса, а плаћа се по нафтној формули и цени од 310-408 долара за 1.000 кубика. Руски гас по нижој цени, гас из Мађарске и Банатског Двора обезбедиће привреди и домаћинствима да прегурају зиму. Али, ЕПС не производи довољно угља. Потписали смо 11 уговора за куповину угља од разних рудника из разнихземаља. Преговарамо и са нашим кинеским пријатељима о куповини милион тона додатних количина угља како би на стовариштима ЕПС-а имали довољно залиха за призводњу струје за било коју ситуацију током зиме.
Речи Синише Малог уливају велики оптимизам, али да ли ће сиромашни и они са просечним примањима моћи да плате енергију? И док послодавци кажу да ће бити тешко нагурати минималац на 40.000 динара синдикати су се већ огласили незадовољством. И Удружење синдиката пензионера Србије, Савез пензионера Србије и Уједињени грански синдикат “Независност” упутили су писмо председнику Србије Александру Вучићу у коме предлажу да се за новембар и децембар изврши корекција пензија за 24 одсто чиме би се постигло да просечна пензија ове године буде увећана за 9,6 одсто у односу на 2021. годину. Такође, предлажу надоградњу “швајцарске формуле”, јер по постојећој учешће пензија у просечној заради стално се смањује. Предлажу да уместо раста од 50 одсто на раст плата и 50 одсто на раст инфлације, пензије расту 80 одсто од раста зарада, а 20 одсто од раста потрошаких цена.
Предлаже се да се усклађивање врши два пута годишње због раста инфлације. Кажу да то правило важи за остале облике социјалне помоћи. Додају да је мајска инфлација износила 10,4 одсто, јунска 11,9…, а да би повећање пензија за 19,3 одсто у 2023. години било еквавилентно износу просечне децембарске пензије за 2022. годину од 38.408 динара.
