Александар Вучић, председник Републике Србије, председнички кандидат СНС и носилац листе ове политичке странке на предстојећим парламентарним изборима приликом прошлонедељног митинга у центру Бачке Паланке, између осталог, рече да не може да нам обећа бољи живот када нам је рат у комшилуку.
Признао је лидер СНС да је у вишегодишњој великој обнови Србије која траје Паланка добила скоро, па ништа. Обећао је брзу саобраћајницу од Новог Сада до Бачке Паланке, обећао је довођење великог инвеститора и запошљавање, распитивао се за мост са чијом градњом очито није упознат, а то значи да га нема…
Није обећао, али је рекао да ће видети – колико то кошта? Некако пре доласка у Паланку изјавио је да због настале кризе у свету и Србија мора одустати, односно одложити неке планиране капиталне инвестиције. Баш смо талични. Годинама траје обнова, стрпљиво смо чекали и таман када смо помислили да смо ми дошли на ред, да нам се нешто врати у виду капиталних инвестиција, понестало новца, односно треба пара да се спаси глава.
Са календарским крајем зиме, пролећем, летом до јесени и нове зиме могуће су многе промене. Надамо се бољем. После короне стигао је рат у Украјину која и није тако далеко од нас (ваздушном линијомБеоград – Кијев 1.000 километара). Нападом Русије на ту земљу, где ратују два нама пријатељска народа, отворена су многа битна питања не само за садашњост и блиску будућност већ и питање опстанка човечанства.
Енергетска криза која је била присутна и пре избијања оружаног сукоба сада као да је кулминирала. Цена енергената лети у небо. Сваког петка поскупљује гориво на пумпама, на светским берзама природни гас као да после лудачког скока поново полагано клизи на доле, струја је поскупила, а вероватно ће и код нас у пакету са природним гасом од почетка јуна…
Добар део чак и развијених европских земаља у које спадају и Немачка и Италија без руског гаса губе чак неколико процената бруто друштвеног производа. Наш државни врх донео је у времену кризе једину нормалну одлуку када је у Уједињеним нацијама гласао за осуду агресије на Украјину, али није увео санкције Русији.
Овога пута време је да Србија гласа за себе. После деценија пропадања Вучић је покренуо обнову,гради сешто је давно требало бити изграђено, поправља порушено и запуштено, долазе инвеститори… И таман када смо се понадали неким бољим временима две године живот нам развали корона, па сада рат у Европи, економска и свакаква друга криза… Немци, и поред притисака САД и Уједињеног Краљевства, не одустају од руског гаса и нафте од кога су зависни скоро 40 одсто.
Сличног става је и Холандија и још неке развијене земље. САД и Велика Британија симболично су увозиле руску нафту и гас – 2-3 процента, па могу да уводе санкције. Нас је уплашила вест, а Руси су је демантовали као лаж, да ће Бугарска заврнути гас уколико Русија за транзит буде плаћала у рубљама (девалвирала око 100 одсто).
Вучић се одмах огласио и констатовао да би то заСрбију била катастрофа. Руси кажу да имају конвертибилног новца и да ће њиме плаћати Бугарима транзит гаса. Енергија је, а то подавно упозоравају стручњаци и код нас и у свету, тема над темама за целу цивилизацију. Професор Илија Плећаш, председник Надзорног одбора предузећа “Нуклуерани објекти Србије”, крајем прошле године рече да ће једино нуклеарна енергија бити будућност у наредних 300 година.
– Они који своју земљу не усмере ка нуклераној енергији вратиће се у камено доба, јер неће моћи ручак да скувају, а ни друге технологије неће моћи да раде – ни мало оптимистична прогноза професора Плећаша. – Тешко се може у ново нуклеарно поглавље српске енергетске безбедности без 10-15 милијарди евра, наравно кредита као и за све друго.
Једна од опција је, за почетак, да Србија купи 10 одсто акција у Бугарској нуклеарној електрани ако би комшије то понудиле. Стручњаци кажу да од тренутка када би се одлучили за градњу нуклеарке која би била компромис са обновљивим изворима енергије, треба да прође најмање 10 година. Други кажу да треба да прође 20, а трећи чак 30 година до почетка рада атомаре.
Прво треба укинути мораторијум на изградњу нуклеарних централа у нашој земљи који је уведен 80-тих година прошлог века. Упућени, а заговорници нуклеране енергије, кажу да прво треба да научимо да управљамо енергијом, а они који доносе одлуке први треба да постану одговорни.
Током посете Путина Београду јануара 2019. године потписан је споразум две владе о сарадњи у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Документ је потписан са руском државном компанијом “РОСАТОМ” која је највећа корпорација у нуклеарној индустрији у свету. Помоћник директора Института за нуклеарне науке Винча Славко Димовић недавно је рекао да смо ушли у проблем енергетске нестабилности.
Имамо резерве угља за 50 година, али је он лошег квалитета са ниском топлотном моћи и генерише много пепела. Вели да морамо наћи решење за наше термоелектране, јер смо потписали Међународни уговор којим смо се обавезали да до 2050. године морамо затворити своје термолектране. То и није толико далеко посебно после оваквих криза каошто је сада присутна у свету. Без енергије не само да зими нема грејања, већ ни фабрике не могу да раде, инвеститори одлазе или неће да дођу, нема редовних плата, нема пензија, нема… не да нема бољег већ нема ни живота…
Стручњаци кажу да је наш регион ушао у “нуклеарну ренесансу и барок”. Мађарска гради два нова блока у нуклеарки ПАКАШ. Инвестицију од 10 милијарди евра обезбедили су руским кредитом. Словенија прави ново постројење, а Бугарска, Румунија, Француска… потписују захтев за изједначавање нуклеарне енергије са оном из обновљивих извора чиме би се европска средства усмерила у неуклеарну енергију.
– Причу о тоталном преласку на обновљиве изворе енергије преферирају енергетски покрети који су узаврели ентузијасти, који најчешће имају много племенитих идеја, али мало знања – констатовао је Димовић. – За Србију соларни панели, биомаса и ветар нису довољни. Соларни панели, на пример, могу да загреју каду воде, али не могу да покрену железару. Један мешовити систем реверзибилне хидроелектране (“Бистрица” и “Ђердап 3”) и нуклеарне електране од два гигавата решили би проблем Србије. Али, пре тога морамо да решимо структуру привреде – да ли смо пољопривредна, да ли смо индустријска, или смо туристичка земља и да видимо колико нам енергије треба.
Посебан проблем су нам стручњаци за нуклеарну енергију, а локација би била поред велике реке, што може бити само Дунав, Сава, или Велика Морава. У комшилуку се граде нуклеарке четврте генерације, а у Србији се после три деценије поставља питање школовања нуклеарних инжењера. Од увођења мораторијума на факултетима таквих смерова више нема. Да би се дошло до оперативне нуклеарне електране потребно је и школовати инжењере. Хрватска која је сувласник нуклеарке “Кршко” у Словенији, има око 100 таквих стручњака што у земљи што у иностранству.
Пре четири деценије, у времену СФР Југославије, требале су поред “Кршког” да се изграде још четири нуклеарке. Једна од њих требала је да буде између Младенова и Бачке Паланке, а друга код Даља на другој обали. Тада се дигла страшна халабука, људи су плашени да ће им главе нарасти као бундеве, да ће краве имати седам ногу, а свиње три главе…
Потом је уследио мораторијум, јер аргументи нису били битни. Они који су били најгласнији по доношењу мораторијума у јавности су глумили народне хероје. Одустали смо од нуклеарки, комшилук није, па ни најразвијеније земље које су због тога и најразвијеније. У свету ради преко 400 нулеарки снаге преко 350 гигавата електричне енргије, а Србији би била довољна четири гигавата!!!
Највише реактора је у САД 104, Француској 59, Јапану 53, Великој Британији 35, Русији 29, Немачкој 19, Јужној Кореји 16, Канади 14, Украјини 13, Шведској 10, а све остале земље имају 10 реактора. Најјача нуклеарка на свету била је јапанска Фокушима I и II инсталисане снаге 8.814 мегавата, али је у земљотресу седам реактора уништено или је у топљењу.
Јапанци и даље имају највећу нуклеарку на свету Кашивазаки – Карива 8.212 МW, следи БРУЦЕ у Канади са 6.232 МW. На трећем месту, а најјача нуклеарка у Европи, је ЗАПОРОЖЈЕ у Украјини са 6.000 МW. У Јужној Кореји је Ханул 5.900 МW, француска ПАЛУЕЛ снаге је 5.320 МW, па ОХИ у Јапану 4.494 МW, ПАЛО ВЕРДЕ у САД 4.174 МW, БАЛАКОВО у Русији 4.000 МW…
И док расте свест да је енегрија питање свих питања, односно питање опстанка људске врсте, да је нема довљно без нуклеарне енергије која је најјефтинија и најчистија, доста је и противника нуклеарки. Они, између осталог, јавно говоре како ми у Србији нисмо у стању да реконструишемо један градски трг, јер после месец дана радници морају да мењају коцке. Нисмо у стању да санирамо клизиште на ауто-путу, па се продужавају рокови градње.
Нисмо у стању да управљамо санитарном депонијом, а причамо о нуклеарним електранама! Гласни су и они који тврде да су све кризе, па и ова енергетска намерно изазване од својеврсне “светске енергетске мафија” која је, наводнољубоморна на “фармацеутску светску мафију” која је у двогодишњој пандемији короне згрнула грдне паре.
Ових дана професорка др неурохирург Даница Грујичић рече да је утврђено да корона вирус није дошао из природе већ да је продукт лабараторијског инжењеринга. Вели, не може се вирус из природе исто понашати на температури од плус 35 и на минус 20!!! Наслушали смо се свакаквих теорија завера, посебно на друштвеним мрежама, али да смо савременици истинских завера против човечанства није измишљотина. Енергија, струја за гледање,грејање и рад фабрика нам треба, а ако је и не буде било довољно за нас у Србији, па и Паланци, једина добит може бити – више беба!
