Ona je kao džepna venera. Ali, nikako lako lomljiva. Snažnog je duha, snažne volje i snažnog tela.
„To je neraskidivo trojstvo koje sam ojačala zahvaljujući sportu“, započinje svoju priču profesor fizičkog vaspitanja, trener i bivša kajakašica Jugoslava Rodić iz Bačke Palanke.
Kajak je srž svega
U sportu je od malih nogu. Sa šest godina počinje da trenira gimnastiku, ali se presudni momenat, kako kaže, u njenom životu dogodio nekoliko godina kasnije, 1993. kada se upisuje u kajakaški klub „Sintelon“. Imala je dvanaest godina.
– Moj tata je dugo u ovom sportu i ljubav prema kajaku, vodi, našem priobalju, prirodi je došla nekako logično. Uz to, radovalo me je što u kajakaštvu nije bilo odvajanja dečaka i devojčica, nego smo svi trenirali zajedno i bili kao jedno. Dane smo provodili na reci, na treninzima, a u pauzama u igri na obali. Kada sam prvi put osetila kajak, znala sam da nema nazad. Posebno, kada sam osvojila prvu bronzanu medalju. Taj osećaj da si nešto postigao svojim trudom, odricanjima, napornim treningom me je potpuno očarao. Želela sam samo da idem napred.
Takmičila se 1998. i 1999. godine za juniorsku reprezentaciju Jugoslavije. Ubrzo upisuje Fakultet fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, odsek organizator sportske rekreacije.
Kada se 2004. godine vratila kao apsolvent u Bačku Palanku, zbog velike ljubavi prema kajaku počinje da radi kao trener dece uzrasta od šest do 14 godina. Poslednji put se takmičila pre sedam godina.
– Kajak je srž svega. Osnova koju sam nadograđivala, od koje se sve ostalo granalo. Sve što sam učila na fakultetu već sam imala dobro ispečeno u praksi. Svaku rečenicu iz udžbenika sam, zahavljujući treniranju kajaka, već proživela i osetila u praksi. Mislim da mi je kajak u velikoj meri odredio život. Sve znanje i iskustvo koje sam stekla u klubu, danas na neki svoj način primenjujem i u školi gde već pet godina radim kao profesor fizičkog vaspitanja.
Na času fiskulture
– Umem da budem stroga, ali i da sa učenicima drugarski pričam o svemu. Najviše o tome da moraju poštovati određena pravila, kako u sportu, tako i u životu. Pomažem im, koliko mogu, da grade i jačaju svoje samopouzdanje. Učim ih da su znanje i karakter dve najvažnije stvari kojima raspolažu, koje im niko nikada ne može oduzeti, ono što ih čini specifičnim, posebnim, vrednim i što ih razlikuje o drugih. Stroga umem da budem stroga, čak i da dam zaključnu dvojku onima koji nisu radili fizičko ili izbegavali nastavu – kaže Jugoslava Rodić.
Teretana i pilates
– Moj tata je na jesen 95. otvorio teretanu. Narednog leta, tada imam 14 godina, počinjem da radim kod njega za platu, da ribam toalete, evidentiram dolazak korisnika teretane. Postepeno me je uvodio u tu priču, puštajući me da odradim sa korisnikom vežbe zagrevanja ili da mu uradim plan treninga.
Od septembra 2004. godine u teretani držim časove pilatesa i funkcionalnog step aerobika.
Imam oko šezdesetak žena koje dolaze da treniraju tri puta nedeljno i svakoj od njih, koja je u početku imala određene probleme sa na primer kičmom ili suženim krvnim sudovima, treninzi vremenom postanu lek ne samo za telo i dobro fizičko zdravlje, već i za dušu, što je još važnije. I upravo je to ono najbolje što čovek dobija od sporta, što sam i ja dobila od sporta – priča Jugoslava Rodić.
Uzori
Veliki uticaj na mene imali su uz mog tatu i Milan Janić, Miloš Kralj, Jovan Vucelja, Imre Sečei. Posebno mi je velik uzor bila, i danas je, moja tetka Dragica Kecman, profesorica fizičkog vaspitanja u penziji koja i sad sa sedamdeset godina voli da putuje i da ima aktivne godišnje odmore.
Pomeram sopstvene granice
Od višegodišnjeg bavljenja sportom dobila je mnogo koristi.
– Dobila sam snažnu volju, snažan duh i snažno telo. To je neraskidivo trojstvo. Ojačala
sam svoj karakter. Jak karakter znači da me malo ko može pomeriti u mojim planovima, razmišljanjima i učiniti me neodlučnom. Sport me je naučio da se u životu ne oslanjam nužno na druge, već na sebe, na svoj trud, zalaganje. Koliko sebe dam, koliko se trudim i uložim, toliko će se i vratiti. Sport me je naučio da pomeram sopstvene granice. To je vrlo važno posebno kada čovek naiđe na probleme. Svi mi probleme prevaziđemo, ali onaj ko je čeličio svoju snagu i volju, ko je pomerao svoje granice nekako lakše sve to prebrodi, manje ga dotakne i naruši. Zato bi svako trebalo da radi na tome.
Nedavno sam išla na Staru planinu na polumaraton od 22 kilometra sa preprekama jer sam
želela da proverim koliko mogu i gde mi je granica.
Imam jasan cilj
– Veliki sam ljubitelj prirode, Dunava, Tikvare, priobalja… Želja mi je da pomognem razvoj sportsko rekreativnog turizma. Imamo odličan potencijal za to. Na primer, da organizujem
turistima biciklističke ture, pa vožnju čamcima, ili turističkim kajakom, imam ideju i cilj, samo čekam da se skroz iskristališe, pa da onda nađem način da to realizujem. Važno mi je i da uz sve ciljeve i posao, ostanem „normalna“. Kad kažem normalna mislim pre svega na to da nastavim da cenim prave vrednosti, porodicu, prijatelje, da ostanem skromna, i da se radujem svakom danu. Čovek treba da bude zahvalan. A ja jesam zahvalna, trudim se.
Nekoliko saveta
Provodite što više vremena u prirodi, kraj reke pre svega. Sve što radite, radite sa ljubavi, bez forsiranja. Izaberite fizičku aktivnost koja vam najviše prija. Ako ne volite teretanu, idite sa detetom na igralište, podignite ga u vazduh nekoliko puta i eto odlične vežbe za ruke. Pustite muziku, pa igrajte. Oslušnite šta vam najviše prija. Šetajte, šetajte. Prirodna čovekova potreba je 5.000 koraka dnevno (5 km).To je potreba i dece, zato ih nemojte sputavati, neka trče, skaču, oni moraju zadovoljiti tu svoju prirodnu potrebu. Trčite sa njima, za njima. Vodite računa o ishrani. Bolje je da svaki dan jedete domaću slaninu, nego grickalice prepune soli, aditiva, emulgatora. Bolje babine uštipke, nego industrijski prerađene slatkiše. Ovo naravno važi za one koji nemaju problema sa kilogramima. Ako višak postoji, onda svakako treba povesti računa o namirnicama i njihovoj količini. Bilo bi dobro da se jede na prazan stomak, znači pet sati nakon poslednjeg obroka i ne posle sedam uveče. Izbacite gazirane sokove. Za kvalitetan život su potrebna kvalitetna prijateljstva i zato ih treba negovati nesebičnim davanjem. Svaka fizička aktivnost je lepša u društvu, s prijateljima. Vežbajte radi svog unutarnjeg mira, a ne prvenstveno zbog
fizičkog izgleda.
