Međunarodni dan žena koji se obeležava 8. marta svake godine predstavlja praznik kojim se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Razlog zbog koga se ženska prava ističu izvan uobičajnog koncepta ljudskih prava je taj što su žene kroz istoriju, a delom i danas, bile ili su (na nekim mestima) i dalje lišene određenih prava koje uživaju muškarci.
Kao razlog za to se najčešće navode biološke razlike između polova, ali ih mnoge savremene društvene teorije objašnjavaju veštački nametnutim rodnim razlikama.
Kako je došlo do toga da se baš 8. mart proglasi Danom žena i kada je prvi put obeležen?
Početak 20. veka predstavljao je period brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije. S druge strane, uslovi rada radnika u fabrikama bili su vrlo loši, što je često dovodilo do izbijanja radničkih protesta. Osmog marta 1857. godine, žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Njujorku izašle su javno da demonstriraju. One su takođe protestovale zbog loših uslova rada i niskih plata. Ove demonstracije je rasterala policija, ali su iste ove žene dva meseca kasnije osnovale sindikat, pa su protesti na isti datum, 8. mart, nastavljeni i narednih godina, od kojih je najpoznatiji bio protest iz 1908. godine. Tog dana je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeči kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Dve godine kasnije, 1910. u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale, održana je prva međunarodna ženska konferencija. Ona je ustanovila „Međunarodni dan žena“ na predlog Klare Cetkin uticajne nemačke političarke i borca za ženska prava.
Nažalost značenje i smisao Međunarodnog dana žena su danas prilično ispražnjeni i izmenjeni, pa ga mnoge žene više i ne doživljavaju kao „svoj“ dan. Osmi mart je prestao da bude poziv ženama da se bore za svoja prava, već predstavlja dan kada muškarci izražavaju posebnu „pažnju“ prema njima, poklanjaju im cveće, kupuju poklone, izvode na večeru i sl. Štaviše, pretvorio se u svoju suprotnost, jer se slavi kao dan kada treba pružiti pažnju ženi koja nas je rodila, othranila, vaspitala i više liči na neki paganski praznik boginji-majci plodnosti i zaštitnici porodice, umesto na podsećanje na dan kada su žene odlučile da se bore za svoja prava.
Osmi mart, ipak, kao što se iz izloženog može videti, ima mnogo dublji, revolucionarniji i humaniji karakter od današnjeg potpuno ispraznog značenja.
Pitali smo naše sugrađanke šta za njih predstavlja osmi mart.
Zvezdana Maksić
Smatram da prava žena u Srbiji nisu na onom nivou koji žene zavređuju. Sve dok pravimo sigurne kuće, u razgovoru za posao imamo pitanja „planirate li još da rađate“, niže koeficijente na radnim mestima za žene i samo 1 dan u godini – 8. mart koji euforično proglašavamo Danom žena, ne možemo govoriti o tome da žene u potpunosti ostvaruju svoja prava. Što se cveća tiče uvek ga rado primam, pa ako se po tome meri , ja svakog meseca imam 8. mart. Mislim da je ipak ovo praznik namenjen potrošačkom društvu. Žene zavređuju pažnju svakog dana, jer one su majke, kraljice, drugarice, lepotice, radnice, gospođe… One su ŽENE!
Marijana Kopanja
Osećam se divno kao žena. Nikada se nisam osećala diskriminisano od strane muškog pola zato što sam žena. Ja se jedino osećam ugroženo od drugih žena, ljubomornih i pakosnih. Uvek su mi muškarci bili najbolji prijatelji. 8.mart je za mene sa jedne strane poseban jer taj dan moj dragi čini sve da se ceo dan osećam kao princeza. On poznaje moj ukus i volim da me obraduje lepim parfemom, donjim vešom, a volela bih i noć u nekom spa-hotelu.
Tamara Jožić
Što se tiče prava žena u Srbiji – nema ih. Žene u društvu u kom živimo danas su u prilično nezavidnom položaju u odnosu na muskarce, čini mi se u svim sferama. A ono sto je najzastrašujuća činjenica jeste i povećana brojka žena koje trpe nasilje u porodici i takođe, nažalost i stopa smrtnosti uslovljena istim… Gde je tu pravo na život (najbitnije pravo) i pravo na slobodan život? I toliko je još nepravde o kojoj bi mogli do u nedogled. Ali smatram da je ovo najbitnije za spomenuti. Crno ili ne, u ovaj dan, ali to nam je surova istina. Treba da mislimo o tome. Što se tiče poklanjanja cveća, lepo je to činiti i na ovaj datum. Ali postoje i drugi dani u godini. Da je žena bitna, da je voljena i potrebna, možete joj pokazati i nekog 23. jula ili 16. novembra ili već bilo kog drugog dana u godini, zar ne?
Dragica NiKolić
Da ne počinjemo s prihvatanjem regulative EU, žene bi i dalje bile tretirane kao u Srbiji pod Turcima. Divno je videti koliko je mnogo žena na veoma važnim državnim pozicijama u npr. Nemačkoj. Očekujem takav tretman i u Srbiji u dogledno vreme. Cveće? Zašto ne? Naprotiv!
Milana Vujičić
21. vek je, žene su mnogo samostalnije i jače u odnosu na pre. Cveće volim da dobijem, a i da poklonim. Volim 8. mart kao i svaki drugi. Ne očekujem neku posebnu pažnju u odnosu na svaki ostali dan. Kod nas i dalje vlada svest da su žene slabiji pol i u mnogim stvarima manje sposobne. Ali mi imamo priliku da dokažemo da nije tako i da se borimo za svoja prava. Sve ostalo zavisi od pojednica.
dUŠKA DABIĆ
Veoma je individualno. Žene imaju pravo u Srbiji. Ne možda kao na razvijenom zapadu, ali imaju. Sve je više žena rukovodioca i čak mi se čini da u naše društvo dolazi matrijarhat. Ne volim što se seče cveće, ali lepo je zadržati taj dan kao tradiciju i znati da su se nekada davno žene pobunile za svoja prava. U to ime, može se negovati taj praznik.
