Већ неколико година смањује се број студената. Разлози су све малобројније генерације, које, делом настављају школовање у иностранству или се запошљавају одмах после средње школе.
Ове године четворогодишње средње школе завршава око 55.000 ученика. Моћи ће да бирају шта ће и где да упишу, с обзиром на то да Србија има 246 акредитованих високошколских установа и 3.092 акредитована студијска програма.
У прошлој академској години у нашој земљи на основним, мастер и докторским студијама, школовало се 242.550 студената. Деценију раније – 231.661 академац. Међутим, у прошлој години уписано је 48.043 бруцоша, а деценију раније 5.000 више, односно 53.082 студента.
Ново време доноси и нове тенденције. Све је веће интересовање за ИТ, док незаинтересованост за наставничку професију постаје константа.
„Све је више компанија које траже то занимање, техничке науке, информатика, машинско инжењерство електроинжењерство и остале врсте техничких наука. Што се тиче друштвених наука благи је пад, додуше сва места су попуњена буџетска“, наводи проф. Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу.
Проф. Властимир Николић, проректор за наставу Универзитета у Нишу, каже да имају мањак студената на афирмативним мерама.
„То је 93 студента, а пријави се око тридесетак. А што се тиче буџетских и самофинанисрајућих то су те бројке око 3.600 задњих пет, шест година“, додаје Николић.
На београдском Филозофском факултету вруће-хладно. Деценијама најпопуларнији смер у Србији је психологија, док други смерови остају непопуњени.
„Имамо практично 10 одељења, односно 10 факултета у једном, наравно, имамо заједничку основу, али мислим да је управо то што будући студенти нису упознати са свим оним што факултет предаје и нуди. Управо због тога и долази до те диспропорције у интересовањима када су уписи у питању“, наводи Данијел Синани, декан Филозофског факултета Универзитета у Београду.
И бели мантили су увек тражени.
„Уписали смо 500 буџетских и око 40 самофинансирајућих студената што је једна ситуација коју имамо већ последњих две три године“, наводи проф. Небојша Лалић, председник Већа групација медицинских наука Универзитета у Београду.
У Крагујевцу на дану отворених врата 220 заинтересованих средњошколаца.
„Све остало можете неким статистичким, медијским и маркетиншким маневрима да покријете, али овако нешто је дефинитивно последица дугогодишњег рада који се препознаје“, наводи проф. Владимир Јаковљевић, декан Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.
С друге стране, да би попунили места, неки факултети организују и трећи уписни рок.
„И они би морали на неки начин да иновирају студијске програме, да мало осавремене студијске програме, да привуку већи број страних студената, студената из региона и да покушају да успоставе заједничку сарадњу са неким студијским програмима између факултета нашег универзитета, или неког другог универзитета“, наводи проф. Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду.
Према подацима Универзитета у Београду, у овој школској години остао је већи број буџетских места, а мањи за самофинасирајуће студенте, што показује да млади бирају оно што заиста желе да студирају.
