Шта психолози питају малишане када процењују зрелост за школу?

Психолог одговара на једно од најчешћих питања родитеља

239
Фотo: Pixabay

Осим потврда о физичком здрављу детета и завршеном предшколском образовању, приликом уписа у први разред основне школе обавезан је и разговор са школским психологом.


Из овог разговора начелно се утврђује да ли је дете спремно и зрело да похађа наставу. Како пише „Блиц“, поједини родитељи су у паници јер нису сигурни како би тај тест, односно разговор, требало да изгледа и шта би психолог могао да пита њихово дете. Потом ту нервозу преносе и на малишане који онда тај тест могу доживети као баука.

– Колико се ми родитељи оптерећујемо непотребним стварима, а затим тиме оптерећујемо и децу, најбоље се видело на тесту за упис првака. Месецима пре тога преслишавала сам ћерку свашта – од оног шта је испред тебе, шта је иза, испод, изнад, до распореда планета у Сунчевом систему, што је додуше учила и у вртићу, те је знала да издекламује у по ноћи. Била сам поносна, знала је и да чита и да пише, рачуна до 10 и више, а онда је „пала“ на тако једноставном питању: „Која ти је адреса?“. Моје дете то није знало. Знало је да живи у Сунчевом систему, на планети Земљи, које још све планете постоје, али не и у којој улици живи. Тако да је моја препорука мамама и татама будућих првака, као родитеља, да децу прво науче ко су и шта су, а за све остало ће бити времена, уосталом, зато и иду у школу – испричала је за тај лист Београђанка Н.П.

Друга мајка је навела да је њен син са седам година знао да наброји све врсте диносауруса, са све латинским називима, али није знао на српском језику да наброји која су то четири годишња доба.

Дечији психолог Бранка Тишма наглашава да припрема деце у том смислу уопште није потребна, али да родитељи и даље имају преамбициозна очекивања. Ипак, оно што заборављају су неке основне ствари као што су самосталност и васпитање детета што и јесте посао у образовању детета, а за све остало ту је школа.

– Стручан назив јесте процена зрелости за полазак у школа и посао психолога у том тренутку је баш то. Да процени зрелост детета. Сама процена се састоји из неколико делова. У првом делу дете се уз пратњу родитеља упознаје са новом средином и постављају му се нека уобичајена питања, попут: „Које су твоје име и презиме?“. Исто тако психолог разговара с родитељима и они треба да одговоре на нека питања о детету. То су питања која сваки родитељ зна, на пример: „Када је дете проходало?“ – испричала је Тишма за „Блиц“.

Она даље објашњава да се други део процене односи на психолошки тест.

– Потом када се дете упознало са нама и новим простором и придобили смо његово поверење, родитељ напушта просторију. Тада се ради психолошки тест који је један инструмент процене. Наравно, тачна питања се не откривају јер онда тест губи смисао – објашњава.

Тишма каже да постоји и трећи део процене.

– На крају се обично да детету да нацрта своју породицу. Потом психолог даје своју процену родитељу и објасни му на чему то све могу да раде са дететом у наредна два месеца пред школу. Обично се препоручи да дете више практикује неке ситније послове по кући попут постављања стола или распремања ствари – објашњава она.

Додаје да је једно од најчешћих питања родитеља да ли треба да науче децу пред полазак у школу да пишу и читају. Тишма категорички каже – не!

– Такве ствари треба препустити школи. Родитељи нису свесни да се приликом учења слова уче и неке друге вештине. Учитељ увек објашњава да слову „А“, симболу, одговара глас „А“. Деца тако развијају симболичко мишљење. Родитељи треба да науче децу да могу самостално да обављају хигијену, да знају сами да се свуку, обуку, да сложе ствари за собом и слично. Родитељи би исто тако требало да науче децу да прихвате другу децу, да умеју да се играју на игралишту са другом децом, да деле, да прихвате другу децу иако су можда различита, као и да их спреме да ће у новој средити упознати много нових људи – јасна је Тишма.

Додаје да родитељи често деци не препуштају ситније кућне послове пошто ће одрасли то урадити брже и лакше, али и деца морају однекуд да почну да уче и стичу рутину за такве послове.

– Говорим ово јер деца све чешће долазе неприпремљена у школу. Немају пуну реченицу, често не умеју да питају када им треба нешто. Дешава се да кад им нешто треба телефоном зову маму и тату да питају, уместо да питају учитаља који је ту, поред њих – наводи Бранка Тишма.

Упис ђака првака траје до краја маја.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here