Више школа широм Србије од почетка школске године увело је забрану коришћења мобилних телефона током наставе.
Како пише Блиц, многе већ имају правило по коме се уређаји одлажу у кутије на столу наставника, посебне боксове или ормариће.
Осим неколико школа које су то учиниле у Прокупљу, Пожаревцу и код Вршца, у Суботици Основна школа „Кизур Иштван“ има на снази ову забрану.
„На наставничком већу је донета одлука и у нашој школи је забрањено коришћење мобилних телефона, али не можемо деци да забранимо ношење. Могу телефон да користе само након часа. Телефоне уносе у учионицу и наставник има на столу место где их остављају, а добијају их након часа. Деца немају право да држе мобилне телефоне код себе док траје настава. Одлука је донета јер је прошле године било више случајева снимања на часовима, ученици су снимали и наставнике, а то је забрањено“, каже директор ОШ „Кизур Иштван“ Дејан Анђеловић.
У суботичкој ОШ „Иван Горан Ковачић“ ученици остављају мобилне телефоне у кутије, и тако је било и раније. Директорка Бранка Бешлић каже да је такву ситуацију наследила, да то није новина у овој школи, док Мирјана Стевановић, директорка ОШ „Матко Вуковић“, у истом граду, објашњава да је код њих одувек постојала забрана коришћења мобилних телефона, али се телефони не одузимају деци пре почетка часа.
„У нашој школи се телефон не користи на часу, нема снимања и сликања. Имамо и бесплатну wифи мрежу, јер телефон не можемо да изоставимо када се ради градиво које захтева истраживачки рад. Не искључујемо употребу у корист знања и едукације, али зна се шта се не сме. У закону јасно пише да они који користе на часу телефон крше закон и ако се тога будемо држали нећемо имати проблема. Проблем су једино наставници који немају довољно суверенитета, интегритета и ауторитета да одрже дисциплину на часу, и онда школе морају да ураде нешто. Наставник мора да буде добар човек, праведан и одговаран и да не користи мобилни телефон ако то је и деци забрањено“, каже Стевановић.
Сличног става је и Александар Марков из Форума београдских гимназија. За „Блиц“ каже да у школи у којој ради од ове године ученици одлажу мобилне телефоне у кутије. Сматра да то има и позитивних и негативних страна.
„Мислим да забранама тешко можемо нешто да постигнемо и добијемо резултате које бисмо желели да добијемо. Чињеница је да ученици злоупотребљавају мобилне телефоне када имају ту прилику, али ако наставник има довољан ауторитет, он ће наћи начин и без тога да спречи ту злоупотребу и да их адекватно сакционише“, каже за „Блиц“ Марков.
Напомиње да живимо у 21. веку, постоје дигитални уџбеници, и дигиталну технику би требало да искористимо у сврху образовања. Постоје разне апликације које могу да буду корисне за школу и сагласан је да их треба искористити.
„У пракси неке од апликација и ја користим, када има слободног времена искористимо их и да утврдимо градиво, затим за квизове, ученици могу да решавају задатке путем мобилних телефона. Дакле, не мора се нужно на телефоне гледати као на зло, већ као на реалност. Сви их користимо, али треба наћи начин да се злоупотребе на часу спрече. Наставници нису јединствени око тог става, чак ни ја не бих могао да кажем шта је најбоље решење, али не бих ишао у забране, већ бих се трудио да их искористимо у едукативне сврхе“, поручује Марков.
Међутим, Милорад Антић из Форума средњих стручних школа, каже за „Блиц“ да треба укинути мобилне телефона, али не само ученицима, већ и наставницима и директорима, свима који су запослени у школама.
„Телефоне могу оставити у ‘фиоку’, посебну наткасну или да их чува помоћник директора, а када се заврше часови могу узети свој уређај и да га користе до миле воље. Будите убеђени да ако неко има 15 година и добије поруку од симпатије да ће прекинути све остало и више ништа друго га неће занимати осим те поруке. Нема силе која ће га зауставити да не одоговори на ту поруку. Дешава се да их усред часа зову мајке и баке, или деке. Према томе, мобилне телефоне не у школама, не на часовима и то није моја идеја, већ идеја свих професора у средњим стручним школама, сигурно да им смета коришћење, а нарочито злоупотребе и када ђаци снимају и објављују снимке на друштвеним мрежама“, каже Антић.
Антић каже да би у забрану ове врсте требало укључити савет родитеља, наставничко веће и да се у свакој школи усвоји правилник.
„И министар просвете је то наводио, али акција треба да буде шира и да не буде само да причамо, а да на крају ништа не урадимо. Не треба ни наставници да су повлашћени, или директори и теткице, нико не треба да има у школи мобилни телефон. Уређаји могу да се чувају у посебним просторијама, и сигурно ће бити гужве због тога у већим школама на почетку и на крају часа, али мора да се води рачуна, после ће се сви навићи. Сигурно би било и отпора родитеља и ђака, али ће без телефона сигурно деца више учити и више ће запамтити, а неће снимати све и свашта“, поручује Милорад Антић.
Да ли ће школа увести забрану коришћења мобилних телефона у току наставе у Србији је препуштено искључиво свакој школи. Медији који су се обратили Министарству просвете добили су одговор да је „Закон је по том питању јасан и да се коришћење мобилних телефона сматра тежом повредом и за њу је запрећен укор директора и укор наставничког већа“.
„Према важећем Закону о основама система образовања и васпитања коришћење мобилног телефона на часу сматра се тежом повредом обавеза ученика. Истим Законом прописана је аутономија установе која подразумева аутономију при доношењу статута, развојног плана, програма, годишњег плана рада, правила понашања у установи, коришћење мобилних и других електронских уређаја у едукативне сврхе и друго“, одговорили су медијима из Министарства.
