Чувени аустријски магазин посвећен вину, храни и путовањима „Falstaff“, означио је Србију као виноградарску земљу у успону чија винска култура сеже далеко у прошлост. Оценили су да Србија у свим виноградарским регионима има модерно опремљене винарије које производе широк спектар квалитетних вина, саопштила је у уторак Привредна комора Србије.
Петер Мосер, главни и одговорни уредник часописа, поводом предстојећег међународног сајма вина „Винска визија Отвореног Балкана“ у Београду, указао је да Србија има прилику да најбоље из својих винских подрума представи „на позорници која пуно обећава“.
„Винска култура Србије има дубоке корене у историји, поред утицаја Трачана и Грка, управо су Римљани користили овдашњу добру климу и земљиште за виноградарство. После дужег периода током којег је било забрањено производити вино ван централног Римског царства, у трећем веку нове ере поново је почела производња на садашњој територији Србије, најпре у региону Фрушке горе у данашњој Војводини, која се тада звала Сирмијум“, навео је Мосер.
Указао је на значајне историјске тренутке за развој виноградарства на тлу Србије, од римског цара Пробуса, рођеног на простору данашње Сремске Митровице, затим Константина Великог, преко значаја манастирских имања српске православне цркве која су имала своју производњу вина, посебно око манастира Манасије, Раванице, Грачанице, отпора Срба турској забрани да обрађују винограде, па све до велике индустријске производње вина у некадашњој Југославији.
Садашња површина под виновом лозом у Србији износи 20.113 хектара, подељена је у 77 виноградарских региона и подзона. У 2021. години било је 430 регистрованих произвођача вина.
