MLADENOVO: Dvadeset godina Dragan Zec iz Mladenova bavi se plasteničkom proizvodnjom. Odavno nije u radnom odnosu, ali kaže da je mali posed kakav on ima u okviru domaćinstva, idealan za proizvodnju povrća.
Tvrdi da nijedna ratarska kultura ne bi obezbedila takav prihod, kakav mu godinama unazad donese povrtarski usevi.
Kvalitet i siguran rod
Trenutno u dva plastenika dozrevaju paradajz i paprika, odličnog kvaliteta i za sada sigurnog roda.
„U jednom plasteniku, čija je površina 250 kvadratnih metara, imam 1.000 struka paprike, a u drugom, koji je iste površine, 500 struka paradajza. Ranijih godina imali smo i zelenu salatu, ali je bilo problema oko plasmana. Naše dugogodišnje iskustvo je pokazalo da je najbolje kada sadimo paradajz i papriku, baš zbog bolje prodaje, te svake godine startujemo u januaru kada počinje proizvodnja rasada, a posao se u plastenicima nastavlja sve do prvih mrazeva“, kaže ovaj povrtar.
Kvalitetan rasad preduslov dobre proizvodnje
Tokom zimskih dana je, kako napominje, najvažnije dobro odnegovati rasad, kako bi biljka bila rodna i tako dala svoj maksimum. Tvrdi da je biti među prvima u sezoni uspeh zlata vredan.
„Što se biljka ranije rasadi, to je bolje, jer je cena za prve dozrele plodove uvek dobra. Svi povrtari znaju koliko ova proizvodnja zahteva posla, pre svega ručnog rada, zatim pažnje ali i znanja i naravno stalnog ulaganja. Seme mora biti kvalitetno i pouzdano. Moraju se poštovati sve agrotehničke mere. Povrće poštuje vreme koje se uloži u njihov rast i razvoj, tako da praktično nema dana bez posla u plasteniku“, objašnjava Zec.
Dodaje da je prve paprike ove sezone ubrao oko prvog maja, a paradajz je dozreo nešto kasnije, krajem juna. Problemi su nastali kada je stigao tropski talas.
„Stalno smo provetravali i stavljanjem zelene mreže zasenjavali plastenik. Ipak pregurali smo i to. Godinama pratim inovacije u oblasti zaštite i veoma sam obazriv kada je u pitanju zaštita hemijskim sredstvima i poštovanje karence“, kaže naš sagovornik.
Svakodnevni prihod
On kaže da godinama koristi isključivo stajsko đubrivo i da njegovo iskustvo potvrđuje da je upravo to bitna stavka za odličan kvalitet i prinos povrća. U dvorištu prodaje manje količine i do sada je prosečna cena paprike bila 65 dinara, a paradajza 50 dinara.
„Ovakva vrsta posla je odličan vid dopune kućnog budžeta, jer ja sam penzioner, kod kuće sam i praktično u svom dvorištu radim svakodnevno. Berba je, kao što sam napomenuo, od maja do kraja jeseni i moja porodica tako ima svakodnevno prihode. Mi sve radimo sami, toliki je obim proizvodnje, tako da ne angažujemo radnike i novac ostaje nama. Ne moram da idem po pijacama i nudim svoje povrće nakupcima, sve prodam u dvorištu. Ovo je malo selo i svi se znamo, a osim toga, dobar kvalitet uvek nađe put do kupca“, kaže na kraju naš sagovornik uz uveravanja da bi povećanje obima proizvodnje sa do sada stečenim iskustvom, znanjem i poverenjem koje je stekao kod svojih kupaca bio odličan posao.
