Према подацима пројекта „Aqueduct“ на Светском институту за ресурсе, највећа опасност од ове временске непогоде и то на глобалном нивоу је у три европске земље, међу којима је и Србија, која је чак на 5. месту.
Суша је за многа подручја уобичајена појава која се понавља без уочљиве правилности. Иако се може срести у скоро свим деловима света, њене карактеристике варирају од региона до региона. Дефинисање суше је стога тешко и зависи од регионалних различитости и потреба, али и од перспективе из које се посматра, наводи стручњак за ратарство Пољопривредно стручно саветодавне службе Ниш Сузана Рашић.
Пољопривредна суша повезује различите карактеристике метеоролошке суше са њиховим утицајем на пољопривредну производњу, фокусирајући се на смањење падавина, разлике између стварне и потенцијалне евапотранспирације, дефицит влаге у земљишту, смањење нивоа подземних вода итд. Захтеви биљке за водом зависе од фазе развића, од временских услова, биолошких карактеристика биљке, физичких и биолошких карактеристика земљишта.
Дефицит влаге у површинском слоју земљишта у време сетве може да отежа клијање, доводећи до смањеног броја биљака по јединици површине, а тиме и до смањења приноса. Ипак, ако је садржај влаге у површинском слоју земљишта довољан за нормалан раст и развој биљке у почетним фазама вегетације, дефицит влаге у дубљим слојевима у овим фазама неће утицати на принос у време жетве уколико се ове залихе влаге надокнађују током вегетационог периода или ако падавине задовољавају потребе биљака за влагом, каже Рашићева.
Нарушавање водног биланса биљке
Спољашња манифестација недовољне снабдевености водом испољава се у увелости, млитавости ткива и опуштености листова и стабала. Уколико суша дуже траје, тургор се теже обнавља чак и у условима влажног станишта, увелост постаје трајна и доводи до смрти биљке. У условима атмосферске суше испаравање је веома велико, што значи да је могућа и интензивна транспирација. На тај начин може доћи до нарушавања водног биланса биљке, у ком случају биљка почиње да вене.
Када је и температура врло висока долази до топлотног удара и до смрти биљке услед високе температуре и јаког сунчевог зрачења, при чему долази до уништавања протеина у биљци. Још опаснија од атмосферске је едафска (земљишна) суша. Суво земљиште не може да снабдева биљке водом, па оне губе воду из својих ткива, што успорава и њихов раст. У екстремним случајевима растење чак и престаје, наглашава нишки стручњак.
Сви делови биљке нису подједнако подложни дејству суше. На пример, листови на врховима биљака и изданака лакше подносе сушу јер узимају воду доњих листова и на тај начин су дуже способни да врше фотосинтезу. Исто тако, листови на врху одузимају и минералне материје од доњих листова, па услед тога за време суше највише страдају доњи листови.
Заштита од суше
Добар план може заштитити биљке чак и од најинтензивније суше. Дакле, највећа одредница суше јесте количина падавина, а прате је температура и други климатски елементи. Планирање заштите од суше укључује припремање не само за просечно годишње стање ових фактора, већ и за екстреме. Добро познавање локалног климата од велике је важности за ефикасну заштиту биљака од суше. Постоји неколико основних група метода за заштиту од суше:
Селекционо-генетичка испитивања омогућују стварање нових сорти отпорнијих на сушу или оних које би се након суше лакше регенерисале.
Географска испитивања омогућују сађење тачно оних врста биљака на одређеном подручју које лако подносе климатске услове који у тој области владају, што даље повлачи за собом и економичност.
Агротехничке мере за циљ имају повећање обезбеђености биљака влагом:
• наводњавањем се побољшава водни режим земљишта и мењају климатски услови подземног ваздушног слоја и топлотни режим земљишта;
• правилном обрадом земљишта могуће је задржати влагу и спречити њен претеран губитак из земљишта;
• ветрозаштитни шумски појасеви утичу на режим ветра изнад мање области смањујући испаравање.
Имати добар план
Недостатак воде у земљишту доводи до тога да водни потенцијал тла постаје негативнији. Водни дефицит изазива брже растење кореновог система. Корен расте знатно дубље како би дошао до извора влаге, а смањује се површина листова како би се процес транспирације знатно смањио. Једна од стратегија биљака при губитку воде јесте пасивно затварање стоминог апарата услед директног губитка воде из ћелија затварачица, објашњава Рашићева.
Други механизам јесте хидроактивно затварања стома, које зависи од метаболичких процеса у ћелијама затварачицама и дешава се када је цео лист дехидриран.
Довођењем разних система за наводњавање, разним културама неопходно је да би се омогућио лакши излазак из сушног периода и самим тим би се дошло до бољих резултата што се тиче приноса тих култура. Врло је битно за сушне периоде и то да ли је нека биљка и колико толерантна на сушу.
Из свега овог можемо закључити да суша у ствари не треба да нам представља велики проблем, ако се на време предузму одговарајуће мере у смеру наводњавања и правилне обраде земље. Добар план може заштитити биљке чак и од најинтензивније суше. Само са таквим озбиљним приступом можемо добити добре резултате у гајењу разних пољопривредних усева, закључује нишки стручњак.
