Nekada je svaka seoska kuća imala jato gusaka, na širokim šorovima i obalama obližnjih kanala i reka tokom čitavog dana pasle su guske.
Za potrebe svoje porodice, domaćice su pravile jastuke, jorgane i tople dunje, od mesa su pripremale supe i paprikaše, a uvek je bila omiljena džigerica. Narodna medicina oduvek je cenila guščiju mast, a naše bake znale su kako da je naprave i upotrebe pogotovu kada su u pitanju bolesti disajnih organa.
Danas kada se prirodi okrećemo više nego ikada moramo priznati da su guske u seoskim dvorištima prava retkost. Gaje ih samo oni koji su sigurni da mogu prodati meso ili oni koji vole domaću supu, a posebno cene značaj guščije masti kojom su ljudi od davnina lečili bolesti disajnih puteva. Dok su jedni sumnjičavi drugi tvrde da je ova mast stari narodni lek nepravedno zaboravljena i zapostavljena, a da je veoma korisna te je sami prave ili nabavljaju na pijacama ili direktno u seoskim domaćinstvima.
Vreme za pripremu
Verujući u njena lekovita svojstva Anita Hornjak iz Pivnica kod Bačke Palanke već godinama u svom dvorištu gaji guske. Kako kaže bezbroj puta upotrebljavajući je izbegla da deci daje antibiotike i druge lekove.
„Ja sam gradsko dete, rođena sam u Valjevu, a u selo Pivnice u bačkopalanačkoj opštini došla sam pre 15 godina. Zbog potrebe i želje da se zdravo hranimo dvorište mi je puno živine kokošaka, gusaka, pataka, ćuraka, zečeva“, kaže Hornjakova napominjujući da već godinama priprema mast od sala guske.
Kako kaže sad je pravo vreme za klanje gusaka obzirom da se lakše čupa perje i čisti koža. Perje ne sakuplja jer ga ne može prodati – cena je niska ali zato koristi meso i mast.
„Guske imaju dosta masnoće, dok su male hranim ih odgovarajućom smešom, a nakon mesec dana kad malo porastu i ojačaju jedu samo kukuruz u zrnu i pasu travu“, kaže Anita za „Agroklub“ i napominje da ih mesec i po pred klanje zatvara u prostoriju kako bi dobile na kilaži. Nakon pola godine guske teže oko pet do šest kilograma i od masnoće jedne guske istopi oko 750 ml proizvoda.
A doći do teglice pune masti, kako tvrdi Anita, nije teško. Jednostavno se masnoća, odnosno salo sitno nasecka, stavi u šerpu i meša da ne zagori. Brže se topi od svinjske tako da u roku od pola sata može da se završi ceo proces. Potrebno je mast procediti i ostaviti da se lagano hladi, a veoma ukusni čvarci mogu odmah da se jedu.
Kao obloga ili u mleko
Hornjakova kaže da je svojim devojčicama stavljala po jednu kašičicu ove masti i meda u mleko te su tako pile, a kako tvrdi često se praktikuju i obloge. Na lanenu ili pamučnu krpu treba staviti sloj guščije masti i staviti na grudi pa pokriti još jednom krpom ili običnom hartijom, a osoba treba da bude pokrivena i utopljena. Oblog je najbolje staviti uveče pre spavanja ili jednostavno mast utrljati na grudi prekriti gazom i najlonom. Na ovaj način lekovite materije se apsorbuju, stvara se toplota, odnosno mast greje i razgrađuje nagomilani sekret te podstiče da se iskašljavanjem izbaci iz organizma, a samim tim olakšava disanje.
Ipak dobro upućeni kažu da obloga ne treba da se koriste ukoliko je prisutna povišena temperatura jer će se izazvati kontraefekat.
Guščija mast je bogata i omega-3 masnim kiselinama koje blagotvorno utiču na rad mozga, srca i krvnih sudova, sadrži brojne vitamine i druge sastojke neophodne za ljudski organizam. Kao takva ima široku primenu i u kulinarstvu, a veoma je cenjena zbog posebnog ukusa koji daje hrani, lako se razmazuje i lagano otapa na sobnoj temperaturi.
„Često pravim supu u koju dodam kašiku ove masti što je odlično za ove hladne zimske dane“, kaže sagovornica „Agrokluba“, dodajući da ovaj guščiji proizvod ima karakterističan miris, a lako se može prepoznati po žutoj boji.
