Постоје ли остаци пестицида опасни по здравље у јагодама, луку, салати? Зелене пијаце су препуне тих намирница и разних других врста воћа и поврћа.
Потенцијално присуство штетних супстанци у њима брине многе потрошаче.
Новица Милетић, професор Пољопривредног факултета у Београду, каже за РТС да би пестициди морали да се примењују правилно, а да је став агронома да сода бикарбона приликом прања не може да одстрани пестициде.
Милетић је рекао да су пестициди средства која се користе за сузбијање штетних биолошких агенаса који проузрокују биљне болести.
„Те болести могу да направе штету, а када их третирамо пестицидима – чувамо принос. Коришћењем пестицида не повећавамо приносе, то се постиже наводњавањем или ђубрењем азотом. Штеточинама је храна прво доступна, као што се прво јабукама храни јабукин смотавац, прво се он храни, па човек. Ми морамо да примењујемо пестициде, а да бисмо избегли потенцијалну опасност, они морају да се примењују правилно“, наводи Милетић.
То значи, додаје, да се примењују у право време.
„Ако се погреши – имаћемо штете са аспекта очувања. Са аспекта здравља људи морамо да користимо једињења која су регистрована и она која су дозвољена у ЕУ. Министарство када региструје препарате, региструје оне који су дозвољени у ЕУ“, истиче Милетић.
Према његовим речима, произвођачи морају све то да испуњавају и да се придржавају каренце, времена које би требало да прође од третирања до бербе.
„Имамо једињења која имају каренцу три дана или каренцу за трулеж од седам дана, тако да произвођач може да бира. Ако се на овакав начин у оптимално време примењују пестициди, нема опасности“, указује Милетић.
Контрола на инспекцијама
Сама контрола је, каже, на државним институцијама и инспекцијама.
„Узимају се узорци на пијацама. У последње време често су ти узорци били исправни. Када извозимо воће и поврће, анализе остатака пестицида се раде, и овде и код увозника. Ако је плод леп, стоји да је третиран, али ако је оптимално рађено, ту не сме да буде остатака. Исто тако, ако је плод црвљив значи да јабука није третирана. Пре је разлог да није на време третирана“, наводи Милетић.
Што се тиче избора земљишта, посебно кад је воће у питању, раде се анализе земљишта.
„Издувни гасови нису проблеми само код нас. У Јужном Тиролу су воћњаци покрај ауто-пута. У нашим условима имамо прилично здраво земљиште са аспекта здравља људи“, каже Милетић.
Не треба, додаје, користити воду загађену ешерихијом.
„Ми иначе воће морамо да перемо. Једним делом може да се уклони бактерија, а и пестициди који су на површини. Став агронома је да сода бикарбона не може да одстрани пестициде. Ја никада лично нисам користио соду бикарбону. Једним нормалним прањем воћа ће се део пестицида који је на површини отклонити. Исто тако није потребно прати воће по 15 минута, јер ако бисте свако воће прали по 15 минута, дан би вам отишао само на то“, наводи Милетић.
У Србији технологију премазивања воћа воском због дуготрајног транспорта нисмо развили.
„А масни део на плоду, посебно код ‘грени смита’, јесте природно лучење масних капи да би се плод штитио, да мање испарава и да може дуже да стоји“, указује Милетић.
Није за то да се љушти кора воћа јер се у кори налазе хранљиве материје.
„Кора је скоро најхранљивији део, али тачно је да један део пестицида може да се нађе и у кори. Здравије је да се поједе јабука с кором, него да се ољушти“, закључује Милетић.
