Научници упозоравају на отровне „трајне хемикалије“

Скоро 70 одсто свих пестицида уведених на глобално тржиште од 2015. до 2020. године садржило је трајне хемикалије или сродна једињења. Зашто су опасне?

165
Фото: Pixabay

Деценијама научници упозоравају на „трајне хемикалије“, материје које можемо пронаћи свуда, од посуђа и одеће, преко воде за пиће до нашег крвотока. Познате су као перфлуоралкил и полифлуоралкилне материје или ПФАС.


Посебно наглашавају проблем с пестицидима који се свакодневно употребљавају без потпуног разумевања њиховог потенцијалног утицаја на животну средину и здравље људи, а који су извор ових материја, наводи „Scientific American“. Њихова стабилност се заснива на јаким везама карбон – флуор. Скоро 70 одсто свих пестицида уведених на глобално тржиште од 2015. до 2020. године садржало је трајне хемикалије или сродна једињења.

Нису препознате као опасне?

У различитим државама оне нису препознате као ПФАС или нису класификоване, а представљају опасност којој су становници свакодневно изложени.

Коаутор студије и истраживач на Универзитету Порто у Португалу Диого Александрино, истакао је да треба да будемо свесни да ове молекуле могу имати огроман утицај на околину, биодиверзитет и здравље људи.

Флуорисане хемикаље се користе од почетка четрдесетих година прошлог века, а научници су наредних деценија открили да опстају у води за пиће и људском организму. Повезане су с раком тестиса и бубрега, репродуктивним поремећајима, болестима штитне жлезде, високим нивоом холестерола, смањеним имунолошким одговором, па чак и повећаном осетљивошћу на КОВИД-19.

Амерички Конгрес је пред доношењем закона који би ограничио њихову употребу у посудама за храну и захтева од Здравствене агенције ЕПА да предузме свеобухватне мере за спречавање загађења ПФАС-ом. То укључује постављање националних ограничења за нивое у води за пиће. ЕПА предузима прве кораке, али се чини да су они недовољни. Тренутно разматрају разлике између сопствених дефиниција и Организације за економску сарадњу и развој ОЕЦД-а како би утврдили треба ли да усвојимо модификације како би обухватили додатне супстанце.

Осам америчких савезних држава је већ усвојило законе о њиховој забрани у одређеним производима, посебно у амбалажи за храну, али не и у пестицидима.

Индустрија има другачије аргументе. Наглашава да флуорисани пестициди значе ефикасност и стабилност у сузбијању штеточина. Тврде да им ова једињења омогућавају да дуже остају делотворни што значи и мањи број третирања него што је то случај с нефлуорисаном алтернативом.

Класификација, камен спотицања

Бифентрин је најчешће употребљаван флуорисани пестицид. Делује на нервни систем инсеката и главни је састојак у више од 600 формулација. Познато је средство за третирање семена и контролу мрава, термита, а користи се у воћу, поврћу, усевима соје, кукуруза. Дужина његовог деловања зависи од типа земљишта и креће се од 97 до 345 дана.

Његов учинак на људско здравље још није познат, али постоје докази да је хронична изложеност повезана с неуротоксичношћу. ЕПА га је класификовала као могући карциноген за људе. Додатни проблем је што су количине пронађене у последњих неколико година у бресквама, батату, чери парадајзу, спанаћу, патлиџану премашиле ниво сигурности коју Агенција прописује.

Према најновијој дефиницији ОЕЦД-а један је од више од 200 активних састојака пестицида који би били признати као ПФАС и забрањен је за већину пољопривредних употреба у Европској унији. То није случај с ЕПА која према дефиниција под ПФАС-ом подразумева само молекуле с релативно дугим ланцима које имају везе карбон-флуор.

Критичари у фокус стављају да њени истраживачи немају много сазнања и информација о материјама, јер све податке о сигурности пестицида добијају од индустрије. То значи да је особље под великим притиском да се одређени пестициди одобре. ЕПА је одбила да коментарише овакве критике од стране Кајл Бенет, директорке непрофитне организације за заговарање заштите животне средине „Јавни службеници за еколошку одговорност“, која је више од деценије радила за Агенцију.

Поставља се питање како једна материја не испуњава ЕПА дефиницију ПФАС, а задовољава дефиницију ПФАС-а већег дела остатка света?

Хоће ли бити промена?

Остаје нејасно хоће ли ПФАС стратешка мапа, која се припрема, довести до акције у вези с флуорисаним пестицидима. Наводи се да се процес тестирања усавршава и да уче од својих партнерстава широм земље, а њихове ће дефиниције бити одраз информација прикупљених кроз овај процес.

Међутим, за неке ове речи нису охрабрујуће. Истичу да ће требати неколико година или чак деценија да се схвати шта ће се догодити са свим новим флуорисаним пестицидима.

Како је у Европској унији?

У Европској Унији све су гласнији захтеви да се потпуно забране. Тако се Европска комисија обавезала да ће их постепено забранити, дозвољавајући њихову употребу тамо где се покаже да су незамењиви. Измене Директиве о води за пиће, која је ступила на снагу од 12. јануара 2021. године, донеле су ограничење од 0,5 µг/л за све ПФАС.

Корак више су направиле Немачка, Холандија, Шведска, Данска и Норвешка. Оне су раније објавиле да намеравају да поднесу предлог ограничења Европској агенцији за хемикалије ЕЦХА свих ПФАС-ова у ЕУ до 13. јануара 2023. године.

Комитети за процену ризика и социо-економску анализу подржавају предлог Немачке да се ограничи употреба ових и сродних супстанци. Очекује се да ће потенцијално ограничење смањити даљњу изложеност средине и људи овим хемикалијама, што је углавном резултат употребе у материјалима у контакту с храном, текстилу и пенама за гашење пожара.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here