Ovih dana dunje bere Miloš Čakmak iz Bačke Palanke

Njegov voćnjak je u Viziću, naselju u Sremu

2139
Foto: Miloš Čakmak, izvor: Agroklub

Pre devet godina Miloš Čakmak iz Bačke Palanke kupio je parcelu, dve godine pripremao je zemljište da bi na površini od oko 1,5 ha zasadio 500, a kasnije još 400 sadnica dunje, piše Agroklub. 


Dunja je cenjena voćarska kultura, koja se koristi za pripremu zimnice, džema, želea, marmelade, soka, slatkog i za pravljenje popularne „dunjevače“ – izuzetno cenjenog pića. Često se nekoliko stabala može videti u seoskim dvorištima, ali ima i voćara koji su ovom blagotvornom voću ukazali potpuno poverenje i zasadili je na većim površinama.

Počinje da cveta od kraja aprila do sredine maja i tako uspeva da izbegne posledice kasnih prolećnih mrazeva, a sazreva dosta kasno i do 170 dana nakon punog cvetanja, najčešće tokom septembra i oktobra. Po navodima stručnjaka plod dunje je fiziološki zreo kada se plodovi lako beru sa grane, a i malje se lako skidaju sa pokožice.

Jedno stablo da više od 30 do 60 kg

Ovih dana dunje bere Miloš Čakmak iz Bačke Palanke. Njegov voćnjak je u Viziću naselju koje je na teritoriji Srema te u voćnjak ide prelazeći Dunav. Pre devet godina kupio je parcelu, dve godine pripremao je zemljište da bi na površini od oko 1,5 ha zasadio 500, a kasnije još 400 sadnica dunje. Kaže da je ova sušna godina ipak bila dobra za rod dunje, nije bilo pojave truleži, vegetacija se produžila te su berbu započeli kasnije, oko polovine oktobra – baš u vreme kada su prethodnih godina berbu završavali.

„Vreme berbe određujem tako što svakodnevno obilazim voćnjak i posmatram plodove, ali imam i uređaj koji meri slast u voću, odnosno vrednost sadržaja šećera, a ukoliko se ona kreće od osam do 12 briks jedinica, voće je zrelo tako da prvo praktikujemo probnu berbu, a na osnovu toga prava berba može da počne“, kaže Čakmak.

Napominje da su kvalitet i rod odlični obzirom da u proseku sa jednog stabla ubere više od 30 kilograma, a ima stabala koja su ponela i do 60 kilograma.

Berba nije naporna

Plodove klasira tako da raspolaže sa ekstra klasom koja je namenjena isključivo za konzum, to je zrela žuta dunja težine preko 500 grama i Čakmak je prodaje po ceni od 100 dinara po kilogramu. Prva klasa koja po rečima našeg sagovornika takođe može biti konzumna – jedan plod teži od 400 do 450 grama i ima cenu od 60 dinara, dok je cena za drugu klasu 50, treću 40, dok je cena za dunju padalicu koja se skuplja i prebira – 30 dinara.

„Nije je teško brati, ja sam mogu da uberem oko 700 kilograma, a prosečno za osam sati jedan radnik može da ubere od 400 do 500 kilograma, a u berbi mi pomažu dobri prijatelji“, kaže sagovornik Agroklub i dodaje da procenjuje kako će ove godine imati 27 tona roda, a njegova dunja bilo koje klase uvek ima kupce.

Čakmak kaže da je ovim prinosom zadovoljan, ali da je od početka sadnje pre sedam godina pa sve do danas vodio računa o svim bitnim stvarima tako da danas ima lep i zdrav zasad dunje.

„Dve godine sam radio na pripremi, a obzirom da je za podizanje voćarskih zasada veoma važna agrotehnička mera duboko oranje zemljišta. Rigolovanje smo odradili na dubini od 90 cm. Urađena je analiza zemljišta. Nabavio sam i oko 80 tona stajskog đubriva, zemljište smo poravnali velikim tanjiračama, a nakon dva meseca počeli sadnju“, kaže voćar iz Bačke Palanke dodajući da je odradio i dezinfekciju zemljišta, a pre sadnje svaku sadnicu potapao je rastvor s ciljem da pospeši oživljavanje i ukorenjivanje sadnice, a samim tim i njihov prijem.

Navodnjavanje – skupa investicija

U njegovom voćnjaku dominira leskovačka sorta koja je pogodna za industrijsku preradu, a kao njen oprašivač zasađena je vranjanska. Ima i stabala dunje trijumf, hemus, asenika i samo pet stabala sorte šampion, a praktikuje standardni piramidalni oblik krošnje. Tokom druge i treće godine skidao je cvetove kako ne bi bilo roda i kako bi stabla ojačala.

„Nemam navodnjavanje obzirom da je voćnjak na nadmorskoj visini od 220 metara i kopanje bunara bi bila veoma skupa investicija, ali vodim računa o zaštiti voćnjaka“, kaže sagovornik napominjujući da je najveći problem ervinija – bakteriozna plamenjača protiv koje se bori tako što nakon odsecanja zaraženih grana dezinfikuje alat 70 odsto alkoholom nakon svakog preseka. Odstranjene delove odmah stavlja u prikolicu iznosi iz voćnjaka i zapali.

Čakmak može da se pohvali dobrim rodom ali i velikim znanjem i iskustvom koje je stekao godinama negujući zasad te ozbiljno razmišlja da u narednom periodu proširi ovaj posao.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here