Пред пољопривредницима су важни послови – прихрана озимих култура и пролећна сетва. Због раста цене ђубрива, али и поскупљења семена, горива и средстава за заштиту биља, многи још размишљају које мере да примене.
Стручњаци упозоравају да би одустајање од прихране усева и ђубрења земљишта могло да десеткује род.
Пред сваку сетву пољопривредници траже најповољнију рачуницу. Овог фебруара им она некако измиче. Енормни раст цене гаса утростручио је цену ђубрива. Држава је због тога укинула царину на увоз ђубрива и обезбедила бескаматне кредите.
Али, произвођачи кажу да би и поред тога сетва могла да буде до 70 одсто скупља од претходне.
„Највећи проблем је вештачко ђубриво. Са 30 динара отишло је на 120. Ми не знамо како ћемо то да урадимо. Ми немамо средстава. Кредити нам не значе ништа, јер морамо да их вратимо. А да ли ће да роди ове године, ко ће то да ми гарантује“, каже Милан Гајић, пољопривредник из Јевремовца код Шапаца.
У последњих четрдесетак година, ово је четврта криза са минералним ђубривима код нас, кажу аналитичари. Сваки пут била је последица скупих енергената, али је пољопривреда налазила начин да опстане.
Страхују да би ове године од употребе хранива могли да одустану фармери који имају до пет хектара, а таква је већина ратара у Србији.
„Они ће се вероватно ослањати на плодност земљишта која је девастирана последњих тридесетак година. Ако се овако настави нашим малим фармерима не гине ништа, него да уђу у аранжмане са задругама, да постају чланице, које могу да се кредитно задужују и које могу да им буду сервис“, каже Милан Простран, агроекономиста.
У Србији се некада ђубриво производило у седам фабрика, а данас у три, које подмирују трећину домаће потрошње.
„Имамо произвођаче који се баве производњом НПК ђубрива имамо и фабрику која би могла да произведе значајне количине азотних ђубрива, али проблематика је везана за испоруке гаса, довољне количине гаса које би могле да покрену ту производњу, да обезбеде довољне количине ђубрива“, каже Небојша Милосављевић, директор Управе за биље.
Где може да се уштеди
Многе земље у Европи, наводи Милосављевић, нису успеле да обезбеде довољне количине. „Чак више и не питају за цену, говоре само о томе како да обезбеде. Ми смо то успели. А цена је дефинисана и берзанском ценом и укупном понудом и потражњом“, рекао је Милосављевић.
Пшеница је тренутно у доброј кондицији, а да би и принос у жетви био добар, усеве треба прихранити. Уштеде би могле да се остваре, ако се ђубриво буде уносило на основу резултата агрохемијске анализе земљишта, саветују стручњаци. Када је реч о пролећној сетви, препорука је да се сеју различити хибриди.
„Да буду различите групе зрења, да буду и раније и касније, касније дају већи принос, а ранијим обезбеђујемо да имамо бар неки принос“, каже Светлана Златарић из ПШС Шабац.
Колико ће храна коштати у наредном периоду тешко је рећи. Чињеница је да на светском тржишту цене прехрамбених производа тренутно расту у просеку два до четири одсто месечно.
