Na njivama atara u Mladenovu, ovog proleća između parcela sa sojom i kukuruzom cvetale su tikve. U potrazi za profitabilnijim kulturama nekoliko proizvođača iz ovog sela gde se uglavnom gaje osnovne ratarske kulture odlučilo se za setvu uljane tikve zbog semena.
Kako najbolje uspeva na plodnom i humusom bogatom i rastresitom zemljištu zasejana je u Mostongi, najplodnijem delu mladenovljanskog atara.
– Na nekoliko odvojenih parcela tokom maja, kada se temperatura ustalila na oko 12 stepeni, zasejali smo uljanu tikvu na ukupnoj površini od oko 13 hektara – kaže Dragan Kopanja jedan od proizvođača i napominje da su oranjem i drljanjem odlično pripremili zemljište, a zatim uneli mineralno đubrivo, obzirom da ova biljka ima velike zahteve prema fosforu i kalijumu.
Napominje da je uspeh ove proizvodnje kao i kod drugih kultura uslovljen biološkom osnovom, uslovima spoljne sredine i tehnologijom proizvodnje te su od samog početka vodili računa o svakoj fazi rasta i razvoja biljaka.
Odlična klijavost i oprašivanje insektima
Kako kaže sagovornik Agrokluba, uljanu tikvu ne bi trebalo sejati nakon paradajza i paprike zbog mogućnosti zajedničkih oboljenja, a najbolji predusev su strna žita, dok se nakon nje mogu gajiti skoro sve biljne vrste. Preporučljivo je na istoj parceli saditi tek nakon četiri godine.
– U cilju postizanja visokih prinosa praktikovali smo gušću setvu koja podrazumeva 20.000 biljaka po hektaru, setvu smo obavili pneumatskom sejalicom, međuredni razmak je 70 cm, a razmak između biljaka u redu je takođe 70 cm – kaže sagovornik portala, napominjujući da je klijanje i nicanje bilo odlično – niklo je 95% posejanih biljaka.
Kako, po rečima ovog proizvođača, ova tikva nije zahtevna biljka, posle setve, a pre nicanja uradili su tretman suzbijanja korova, a kasnije i međuredno kultiviranje.
Oprašuju je insekti koje privlači jarko žuta boja i jak miris cvetova dok neki proizvođači u tom cilju praktikuju da na 10 hektara postave najmanje dve košnice pčela.
– Tokom cvetanja bile su visoke dnevne temperature, te sam primetio da su se cvetovi sušili i biljka ih je odbacivala ali je tako čuvala centralnu lozu do prvih padavina i neophodne vlage – kaže Kopanja.
Berba u prvoj polovini septembra
On napominje da svakodnevno obilazi parcele i prati proces dozrevanja, s obzirom na da će berbu započeti kada oko 85% plodova bude zrelo, a kako stvari trenutno stoje kombajn bi trebao ući u njivu tokom prve polovine narednog meseca.
– Dozrevanju plodova doprinosi suvo, sunčano i toplo vreme, a prvi znak zrelosti je sušenje listova, zreli plodovi dobijaju karakteristčnu žuti i narandžastu boju – kaže sagovornik Agrokluba, dodajući da žetva može biti ručna i mašinska, a obzirom da oni imaju značajnije površine angažovaće mehanizaciju.
Kako napominje prva operacija je skupljanje plodova u redove ili trake duž njive kako bi uređaj za podizanje plodova, odnosno jež kombajna mogao da ih pokupi sa zemlje. Plodovi ovako pokupljeni ostaju u trakama nekoliko dana i za to vreme dozrevaju.
Kombajn zatim odvaja seme od sočnog dela ploda i sakuplja ga u bunker koji se povremeno mora prazniti. Seme se adekvatno pakuje i transportuje do mesta gde se pere i suši. S obzirom na to da se mašinsko vađenje odvija na njivi, meso plodova ostaje na parceli kao odlično organsko đubrivo koje se zaorava.
Dva kilograma sirovih daje jedan suvih semenki
Semenke uljane tikve moraju se odmah prati pod jakim mlazem vode, a nakon toga se skupljaju u posude sa rešetkastim dnom kako bi se ocedile, a zatim sledi sušenje prirodnim ili veštačkim putem. Na kraju sledi proces hladnog ceđenja presama bez upotrebe bilo kakve hemikalije čime se dobija nerafinisano salatno ulje.
Prosečan prinos suvog semena uljane tikve kreće se od 400 do 700 kilograma po hektaru, a najčešće se od dva kilograma sirovog semena dobija jedan suvih.
