Мај је месец у коме коначно можемо да одахнемо. Пред нама су дани са стабилнијим временским приликама, опасност од мраза је све мања, а биљке интензивно расту и развијају се.
Земља је топла, довољно влажна, а температура ваздуха у просеку не пада испод 10ºC. Идеални су услови за сетву топлољубивих култура директно у земљу. Такође, сада на отвореном сади се расад разног биља. Пасуљ, махуне, тиквице, тикве, краставци, бамија су само неке од култура које имају идеалне услове за ницање и раст.
Идеално време за сетву
Земља је довољно влажна и топла за сетву пасуља и махуна. На тржишту је велики избор сорти различите дужине вегетације. Њиховом комбинацијом и сукцесивном сетвом сваких 10 до 15 дана можемо махуне брати до касне јесени.
Прави је термин и за краставце, диње, лубенице, кикирики, тиквице и тикве на отвореном. Ако сте пропустили крај априла за сетву овог поврћа или ако нису никле, сада је оптималан термин. Због повољних услова ничу већ после шест до 12 дана. Ако семенке намочите у води током ноћи, клијање и ницање ће бити још брже. Не сејте их прегусто или ћете после морати да обавите проређивање младих биљчица.
Шаргарепа, першун, целер и пашканат такође можемо посејати. Потребно је обратити пажњу да не дође до исушивања површинског слоја земљишта. Шаргарепа, першун и целер често неће нићи, јер се са земљом исушује активирана клица. Сеју се и касне купусњаче које ћемо садити у јуну, разно цвеће, украсне, лековите и зачинске биљке.
Расађивање
Мај је месец садње расада паприке, љуте паприке, патлиџана, парадајза, краставца и другог поврћа на отвореном. Садња на стално место је изузетан стрес за младе биљке. На нама је да га што више смањимо. Пре него га изнесемо, потребно га је калити, односно привикнути на спојне услове. Нагло изношење довело би до појаве ожеготина, чак и до пропадања неприпремљених биљака.
Приликом садње долази до оштећења корена младих биљака које вадимо из сетвених посуда. Због тога треба да имамо расад са што развијенијим кореном, здрав, снажан, али не сме да буде стар (прерастао) или млад. У оба случаја имаћемо проблеме. Стар расад се боље укорени, али је његово напредовање слабије, као и родни потенцијал. Сувише млад се спорије укорењује, на њему долази до појаве ожеготина, није отпоран на болести и штеточине.
Један део узгајивача практикује да младе саднице парадајза, посебно чери, директно пикира на стално место. Тако добијају биљке које развијају снажан корен, јер их не пресађују два пута. Остварују финансијску уштеду пошто нема трошкова за пикирање у саксијице. Овакве биљке нешто касније ступају у род. На отвореном пољу прво садимо парадајз. Он је отпорнији од паприке и патлиџана.
Вече пре расад је потребно залити како би из посуде извукли грумен супстрата уз минимално оштећење корена.
Најбоље је садњу обавити непосредно пред кишу, када је време тмурно и облачно. Када је дан сунчан и сув, боље је све радове обавити у послеподневним и вечерњим сатима. Избегавајте садњу по ветровитом времену, посебно ако је реч о ветру који исушује. Биљке ће страдати због повећаног испаравања.
