Kvalitetno matično jato, suva, čista i provetrena prostorija i dobro izbalansirana hrana preduslov su za uspešan uzgoj prepelica.
Za uzgoj prepelica, optimalan rast i maksimalnu proizvodnju jaja moraju se ispoštovati osnovni uslovi. Neophodno je kvalitetno matično jato, adekvatna, dobro izolovana prostorija, uvek suva, topla i čista, opremljna kavezima, a naravno i hrana, dobro izbalansirana, bogata proteinima i prilagođena uzrastu prepelica.
Adekvatna temperatura i higijena se podrazumevaju, kao i inkubator za obnovu matičnog jata. Kako su prepelice veoma plodne ukoliko su im uslovi gajenja odgovarajući već oko 45-og dana života počinju da nose jaja. Nakon godinu dana nosivost opada i tada se za ishranu koristi njihovo meso.
Jato od 300 prepelica
Tako priča Relja Grmuša iz Bačke Palanke koji je 2015. godine nabavio malo jato koje je brojalo dvadesetak prepelica. Kako kaže poslušao je suprugu koja je lekar i čija je ideja bila da njihovo četvoro dece svakodnevno koriste jaja i meso prepelica kao izuzetno kvalitetne namirnice.
„Objekat je napravljen od drveta, matično jato je u kavezu, a ostale prepelice su u podnom sistemu. Prostorija je suva, topla i uvek čista i provetrena“, kaže sagovornik Agrokluba dodajući da za prostirku tokom zime koristi, finu sitnu piljevinu, obzirom da odlično upija vlagu, a tokom leta često koristi i slamu kao i suvu detelinu.
Zimi objekat čisti svakih pet do šest dana tako što sve očisti do poda i stavlja novu suvu prostirku. Takvo đubrivo je odličnog kvaliteta potpuno je organsko kao i đubrivo iz žičanog kaveza u kome je matično jato, veoma pogodno za primenu u hortikulturi ili jednostavno u sopstvenoj bašti za uzgoj povrća.
Pojilice i hranilice su plastične i lako se podešavaju u visini prepelica odnosno podižu kako ne bi prosipale prvenstveno hranu.
„Hrana je jedna od najbitnijih stavki, dominira kukuruz – 60 do 70 odsto, a dodajem i ječam, pšenične mekinje, tritikale, proso. Zimski period sa nižim temperaturama zahteva hranu sa više proteina i to je obično po sastavu hrana kao za koke nosilje“, kaže Grmuša napominjujući da prepelice hrani i sa svežom detelinom, salatom, rendanom šargarepom i cveklom i da su veoma osetljive na promenu hrane.
Poznato je da prepelice dobro podnose kako niske tako i visoke temperature, ali se to ipak odražava na nosivost. Bilo bi najbolje ukoliko bi se temperature u objektu kretala od 18 do 22 stepena, a dozvoljena su i variranja od 16 do 25 stepeni.
Osetljive na promenu hrane, ali i temperature
Ukoliko je temperature niža od 15 stepeni prepelice više jedu, energiju troše na zagrevanje svog tela, a znatno slabije nose.
„Kvalitetna hrana i temperatura u prostoriji koja ne bi trebalo da je niža od 15 stepeni obezbeđuju nosivost kao u letenjem periodu. Pilićima do 14 dana temperatura mora biti oko 35 stepeni i stalno osvetljenje. Prepelice se same greju, a kako su to divlje ptice – ne vole da neko često ulazi i uznemirava ih.“
Kako bi obnavljao jato, sagovornik Agrokluba je sam napravio jedan inkubator, a drugi je kupio. Kako kaže vodi računa o genetici te svake druge godine od drugih proizvođača uzima jaja, te tako osvežava jata.
Ukoliko je temperatura u unkubatoru 37,4 stepeni pilići se izlegu za 17 dana, a ukoliko je 38 stepeni izlaze već 15. dana. Mart, april i septembar su idealni da se sprema novo matično jato.
„Jaja japanske prepelice su izuzetno hranljiva i zdrava, a i meso je odlično. Supa sa dosta povrća je kod nas svakodnevno na stolu i naša deca je obožavaju. Nadam se da će ubrzo u objektu biti 400 prepelica, a planiram da pripremam nešto potpuno novo i originalno – ukusno i zdravo, dimljena jaja u maslinovom ulju što je će biti pravi specijalitet“, kaže na kraju Grmuša.
