Руски купци шаљу нове уговоре српским воћарима са рачунима не-руских банака?

Према наводима ПКС-а, Србија има значајне вишкове пшенице, кукуруза, јечма, соје и сунцокрета и важно је омогућити да извоз ових култура

165
Fotografija: Erik Scheel/Pexels

На основу дневног прегледа привредних кретања Привредне коморе Србије, снабдевеност тржишта уљем код нас је стабилна и фабрике имају довољне количине. Међутим, дошло је до скока цене сировог уља на светском нивоу са 1.200 евра/т на 1.700 евра/т, преноси Агроклуб.


Препорука ПКС је да се свакодневно прати ситуација како не би дошло до прекомерног извоза сировог уља.

Важно је обезбедити неометан извоз

Подсетимо, председник Србије Александар Вучић најавио је за данас (10.3) забрану извоза брашна, уља, пшенице и кукуруза, међутим, према наводима ПКС-а, Србија има значајне вишкове пшенице, кукуруза, јечма, соје и сунцокрета и важно је омогућити да извоз ових култура тече неометано уз праћење залиха како се не би угрозило снабдевање домаћег тржишта и привреде.

После жетве 2021. године Србија је располагала са 3,7 милиона тона пшенице, док је укупна домаћа потрошња износила 1,7 милиона тона, из чега се види да је вишак за извоз и завршне залихе већи од два милиона тона. Закључно са фебруаром Србија је извезла 724.544 тоне пшенице. До нове жетве је остало мање од четири месеца и када се резервише домаћа потрошња, Србија располаже вишковима од 1,2 милиона тона.

Влада Републике Србије је донела Уредбу о изменама и допунама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2022. години, где укупан износ директних подстицаја за регистрована пољопривредна газдинства износи 8.000 дин/ха, од чега 6.000 дин/ха основних подстицаја и 2.000 дин/ха за регрес за ђубриво, гориво и семе.

У проблему произвођачи поврћа

Тренутна ситуација не утиче на промене цена воћа и поврћа на домаћем тржишту. Поједини извозници су обуставили извоз ка Русији, а напомињу да су од стране руских купаца добили информацију да ће убрзо добити нове уговоре са рачунима не-руских банака како би се превазишао проблем блокаде „SWIFTA“. Домаће компаније на лагерима тренутно имају залихе од око 30-40 одсто укупне годишње производње, имају намеру да задрже добре пословне односе са руским партнерима.

Већи произвођачи поврћа и даље су суочени са проблемом већ упаковане робе декларисане за руске трговинске ланце, која не може да се преусмери на друга тржишта јер би то изискивало велике трошкове.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here