Због велике суше ове јесени имаћемо испод просечних приноса кукуруза и соје. На половини њива кукуруза уопште неће бити, а на другој половини род ће бити од неколико стотина килограма до две, три тоне по хектару.
И соја тешко подноси високе дневне темпатуре без падавина, а зна се да уљарица воли киши и да јој влажна клима највише годи да напредује .
Др Војин Ђукић са Научног института за ратарство и повртарство каже за “Дневник” да клима ове године личи на 2012. годину, када је било такође сушно време и соје било мало изнад тоне по хектару.
Сваки нови дан без кише за соју представља ударац од кога се не може опоравити таман и да стигну падавине. Извесно је да на парцелама где су сејане ране сорте усева неће бити ове године. На тим њивама пољоприведници већ преоравају соју – истакао је др Ђукић. Навео је да је у појединим подручјима и било кише и уколико је сејана соја која се касније досева има изгледа да соје и буде на неким њивама. Додуше, и на тим њивама приноси ће бити нижи од просечних
Киша које је током викенда било у појединим деловима Покрајине закаснила је и неће уопште поправити стање јесењих кулутра.
Ситуација у пољопривреди због суше је забрињавајућа.
-Пољопривреднике брине како ће покрити пролећне трошкове сетве кукуруза и соје и припремити се за јесење сејање пшенице и уљане репице – казао је за “Дневник” пољопривредник из Кисача Владимир Франциста. – У соји нема зрна ,али је сигурно да је ратари неће оставити на њивама, већ уложити новац и труд и комбајнима проћи дуж редова. За ралику од соје у кукурузу, бар у околини Новог Сада има зрна, додуше ситно је, а клипови мали.
Ратар са Ченеја у близини Новог Сада Аца Летић каже да ће велике врућине допринети да за десетак дана крене жетва раних сорти соје, али да приноси неће бити ни 30 одсто од просечних.
– Соја је изгорела, а земља испуцала, род ће ће бити десеткован, ако буде неколико стотина килограма зрна по хектру, биће добро. И кукуруз је лош, има “клипчића”, а зрна су ретка – казао је Летић.
У општине Житиште пољопривредници су почели да силирају кукуруз, а ретки који су кукуруз наводњавали очекују приносе од пола тоне до три по хектару.
– Ко има крупне стоке, имаће некаву користи од стабла кукуруза јер ће бар имати храну за говеда – казао је ратар из Торка, подручје општине Житиште, Ђорђе Милотин за Дневник.
Жетва сунцокрета само што није почела
Ратари из Баната где се највише сеје сунцокрет најављују да би жетва требала на појединим њивама да крене средином ове седмице. Мада сунцокрет добро подноси сушу, због високих дневних температура раније је завршио вегетацију.
– Сунцокрет је на подручју Града Панчева у солидном стању и пољопривредници ће ране сорте кренути да жању за неколико дана – казао је ратар Вецел Пејов из Иванова. – Колико ће бити сунцокрета тешко је рећи, ни орјентационо не знамо висину приноса, а ни цену .Видимо да је зрно ситно и да су их јата чворака радо јела, а од ових птица сунцокрет као и сваке године нисмо успевали да сачувамо – казао је Пејов.
Он је једно време док је било воде у каналу наводњавао кукуруз, па ће га оставити до жетве, али не очекује велике приносе.
– Они који су успели да наводњавају кукуруз два три пута могу очекивати још некакав род, таман да исплате трошкове сетве – казао је Милотин.
По његовим речима, потребно је бар 150 до 200 литара кише по квадратном метру. Уколико она изостане до 15. септембра, Милотин каже да не вреди припремати земљиште за сетву уљане репице и пшенице.
– Суша је толико велика да се не исплати ништа радити у атару , због скупог горива не треба покретати пољопривредну мехнизацију нити куповати репоматеријал за јесењу сетву – казао је Милотин.
Посебно је подвукао да због велике суше ратари треба да буду ослобођени плаћања водног доприноса. -Канали су пресушили и нисмо имали одакле да црпино воду за наводњавање, па би зато ове године требали да будемо ослобођени овог трошка – казао је Милотин.
