Санкције и забране извоза резултирале су растом цена ђубрива. Све ће ово имати огорман утицај и на приносе и на квалитет новог усева.
Астрономске цене ђубрива, које су порасле за 200 до 300 евра за недељу дана, чине га готово неисплативим. Калцијум амонијум нитрат (КАС), најважније азотно ђубриво за немачке пољопривреднике, ове недеље је поскупило за 210 евра на невероватних 810 евра по тони, извештава Агрархеуте.
Цене урее у тамошњим увозним лукама ове недеље су порасле за скоро 300 евра на 1.050 евра по тони. Француска је пријавила повећање са 300 на 925 евра по тони за 27%-тни амонијум нитрат.
Расту вредности и осталих, као што су фосфорна и калијумова. Најважније фосфорно (ДАП) ове недеље кошта 950 евра по тони, око 150 евра више него пре недељу дана. Оне за калијумова ђубрива су поново порасле за 30 евра на 445 евра по тони.
Пољопривредни произвођачи су суочени са експлозијом трошкова што ће имати огроман утицај и на приносе и на квалитет новог усева. У наредном периоду очекује се ланчани раст цена житарица и других пољопривредних производа, због чега ће се глобална прехрамбена криза све више погоршавати.
Разлог несташица
Узрок драматичног повећања цена у Европи је сукоб у Украјини и изостанак руског извоза амонијум нитрата те других важних азотних ђубрива на светско тржиште. Економске санкције које су наметнуте Русији и забрана извоза од стране ове земље изазвале су несташицу. Поред тога и Украјина је увела забрану извоза, посебно урее. Страх од несташице азотних и других минералних ђубрива, као и важних енергената за њихову производњу, посебно руског гаса, изазвао је овај нагли скок како на европском тако и на светском тржишту.
Истовремено Yара и Бореалис смањују производњу. Европски увозници из Северне Африке и Египта су пријавили нагли пораст продајних цена с 400 на више од 1.000 УСД по тони у само једној недељи.
Упркос изузетно високим вредностима, у САД се може приметити нагли пораст набавке како би се осигурале довољне залихе за пролећне радове.
Зависност од Русије
Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) је навела да је у 2021. години Русија била водећи извозник азотних и други највећи добављач калијумових и фосфорних ђубрива. Недавно је и Свен Торе Холсетер, шеф норвешке Yаре изјавио да 40 одсто европске снабдевености гасом долази из Русије, која такође осигурава 25 одсто „залиха“ азота, калијума и фосфата.
Европски парламент је у извештају навео да ЕУ користи више од 11 милиона тона минералних азотних ђубрива сваке године и да у великој мери зависи од Русије.
Куповина ђубрива за пољопривредну производњу је постала неисплатива за већину произвођача.
