Узгој кока носиља је захтеван и одговоран посао који подразумева пре свега здраво јато, које мора да има оптималне услове у објекту, затим поштовање основни хигијенских правила, адекватну исхрану, пуну витамина, минерала, протеина, али и осветљење, вентилацију и ветеринарски надзор.
Од 2010. године Густав Губа из Пивница, општина Бачка Паланка бави се овом производњом. У свом објекту има од 400 до 600 кока носиља о којим се брине на најбољи могући начин, ништа не препуштајући случају те му је јато увек здраво, а носивост одлична.
Какав је пут до ЕУ маркета за наше живинаре?
Некада су се се бавили млечним говедарством али су због неисплативости решили да промене делатност, реновирали објекат и прилагодили га потребама живинарства, набавили младо јато кока носиља и почели нови посао. Кавези су мањи, 40×50 cm, у њима су четири коке, док у кавезе 50×50 cm стане пет кока.
Зашто је важна добра исхрана?
Исхрана је једна од најважнијих ставки у узгоју кока носиља, а мора бити засована на сировинама најбољег квалитета. Наш саговорник каже да сам припрема концентрат, обзиром да је дуго радио у једној мешаони сточне хране и има искуства у том послу. Осим тога има посебну рецептуру за младе коке, за оне које почињу да носе јаја, као и за коке од 28 недеља којима треба мало јача храна.
„Имам мешаону капацитета 100 килограма, и концентрат правим тако што мешам кукуруз, сунцокретову сачму, сојин гриз, сточно брашно, сточну креду и премикс. Направим довољно хране за наредна три до четири дана“, каже Губа напомињујући да коке носиље дневно поједу 55 до 60 килограма, односно да у периоду пуне носивости јединка у просеку поједе од 125 до 130 грама храна дневно, при чему количина хране најчешће зависи од старости живине.
Уз храну најбољег квалитета кокама се обавезно мора обезбедити увек доступна свежа вода.
Лети се укључују вентилатори
Јатима кока носиља неопходно је обезбедити одговарајућу температуре у објекту, а она би требало да се креће у интервалу од 22 до 23 степена.
„Током зиме у мом објекту температура се обично креће од 20 до максималних 23 степена, док током лета морам да укључим вентилаторе како би температуру током тропских врућина држао у унтервалу од 25 до 27 степени“, каже наш саговорник додајући да коке реагују на топлоту тако што мање једу, више пију воде, носивост пада, а и љуска јајета је слабија.
Такође, на носивост утиче и стрес као на пример током празника када се чују петарде или грмљавина, бука.
Веома битан услов за добру носивост је и осветљење, а у ту сврху се поред природног користи и вештачко.
„Ја набављам јато од 18 недеља старости и у том припремном периоду за ношење светло искључујем у 17х али постепено повећавам дужину осветљења док се не достигне дужина свелосног дана 14-15 сати, односно од шест сати ујутру до 21х увече и тако остаје до краја носивости“, каже наш саговорник додајући да је максимум носивости младих кока у 45 недељи старости и до 97 одсто.
Како кокама носиљама временом опада носивост оне се након годину до годину и по замењују новим, младим јединкама, а како овај пољопривредник из Пивница каже ове изношене коке обично продаје, обзиром да оне и даље добро носе, а за себе набавља ново младо јато.
Измет кока – ђубриво за оранице
Након продаје изношеног јата, наш саговорник, практикује детаљно чишћење и дезинфекцију објекта и кавеза, а може се похвалити да до сада није имао никаквих проблема са паразитима и болестима обзиром да поштује сва хигијенска правила. Раније је процес изђубравања решавао постављањем тацница које је празнио, а сада је решио овај проблем системом трака које једноставно извлачи и празни.
Ђубриво меша са сламом и одлаже, тако да два пута годишње – након жетве пшенице и у октобру квалитетно, а бесплатно нађубри око пет јутара својих ораница.
Густав Губа каже да може да прода сва јаја и да са тим нема проблема, цена се креће од 13 до 14 динара, а изношене коке које уз адекватну исхрану у дворишту могу још солидно да носе до сада је продавао по 200 динара, али цена након ових поскупљења мора бити виша.
