Товаришево је мало место које је дало једног Јована Протића. Заиста је невероватно да прота Јован не само да нема улицу у Товаришеву (иако су му тек пре пар година поставили плочу на истоименој библиотеци), већ нема ни у Бачкој Паланци где сигурно заслужује бар једну највећу – наводи се на Фацебоок страници „Товаришево Најлепше Место“.
Јован Протић, свештеник, публициста, књижевник и драмски писац рођен је у Товаришеву, Бачка, 07.02.1868. године, а умро у Сарајеву, Босна, 22.11.1926. године. Основну школу је похађао у Товаришеву, али је завршио у Шиду, гимназију у Новом Саду и Богословију у Сремским Карловцима. Службовао је као капелан у Земуну, па као администратор парохије у Крушедолу, а затим је био гимназијски катихета у Мостару од 1898. до 1912. године и у Сарајеву од 1912. године до смрти.
Био је један од главних организатора тадашњег књижевног живота у Мостару, покретања „Зоре“ и „Мале Библиотеке“, где су углавном објављени и његови радови: Сличице из сеоског албума (1894), Шарени шљунци (1899), Сеоске фотографије (1900), Приповетка како се покојни Аврам Несторовић свадио са покојним Нестором Аврамовићем (1902), У Заветринцима (1904), Из сеоског албума (1907), Пером и оловком (1909), Неозбиљне ствари (1919), Уз дим дувана (1924).
Саставио је и две свеске листова, у неку руку зборник наше хумористике. Од трију његових актовки у СНП су изведене две: Гуска (1904) и Јанковић Стојан (1909).
Прота Јован Протић је био један од дванаесторице песничких апостола у Мостару окупљених око Зоре: Поп Јован Протић, Драго Рајковић, Милан Радуловић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Љубо Оборина, Милан Ђуковић, Атанасије Шола, Ристо Бошковић, Душан Билић, Стеван Жакула, Светозар Ћоровић (песник, писац, брат Владимира Ћоровића). Иако је писао хумористику, писао је и озбиљне теме, као „О Божићу“ и „Осветнику Косова“.
Њему Јовану, Алекса Шантић посветио је песму „Путник на одмору“ 1902. године.
О „Шареним шљунцима“ А.Г.Матош каже: „Да је Протић приповедач надмашио Протића критичара.“ Познавајући немачку и мађарску књижевност и језик, Јован је попуњавао ту празнину у „Зори“ и његова је заслуга што је Шантић почео да преводи немачке песнике.
Као парох сарајевски, познавао је и Младобосанце, где му је била и рођена сестра учитељица у Зворнику Зорка Протић. У кући Јована Протића преспавао је ноћ пред атентат Гаврило Принцип.
Потребно је подвући да је наша генерација почела да се упознаје да делима проте Јована пре 10-так година када је др Милена Протић (синовица Милетина и наш ктитор) дала контакт у Њујорку праунука Јовановог брата Марка, тадашњем директору Душану Јованову. Тада је праунук из Њујорка послао Душану Јованову прву нама познату Јованову слику са браћом и сестром. Из Мостара су стигле и ексклузивне фотографије од Златка Сердаревића новинара из Мостара, који је обећао је обећао још материјала.
