Клара Фејеш је рођена 29. јануара 1921. године у Будимпешти у занатлијској породици јеврејског порекла.
Отац јој је учествовао у мађарској пролетерској револуцији. Касније је био прогењен и приморан да илегално напусти земљу.
Године 1923. и Клара са своје две сестре долази у Југославију. После две године проведене у Кањижи, прелазе у Кикинду. Ту Клара завршава основну школу и гимназију. Потом уписује студије медицине у Београду.
Још као млада гимназијалка, Клара приступа напредном омладинском покрету и у ВИ разреду гимназије постаје члан СКОЈ-а. Активна је у литерарној секцији, у културно-просветним друштвима у УРСС-овим синдикатима.
На студијама ради у Војвођанској мензи, стецишту најнапреднијих студената из Војводине. Учествује и у многим акцијама и демонстрацијама које је организовала студентска омладина Београда.
За време летњег распуста 1940. године Клара учествује на марксистичком курсу на Тестери у Фрушкој гори. Марта 1941. као члан МК СКОЈ-а у Кикинди постаје члан редакције „Омладинца“.
Након окупације, као члан ОК СКОЈ-а за северни Банат, прелази у рад у Петровград (Зрењанин), који је постао седиште ПК КПЈ, а нешто касније и ПК СКОЈ-а за Војводину. Крајем септмбра по одлуци ПК КПЈ, одлази на рад у Бачку.
Као лични секретар и курир Светозара Марковића Тозе, током 1942. године Клара ће боравити на више места у Бачкој, помажући у успостављању веза и обнављању партијских и скојевских организација, издавању, превођењу и растурању и растурању пропагандног материјала. У рату су је звали „Едеш“.
После пада организационог секретара ПК Светозара Марковића Тозе, новембра 1942. године Клара напушта Нови Сад. Са члановима ПК борави у Врбасу, Парагама, Силбашу и Бачкој Паланци. По партијским задацима често борави у Новом Саду. Постаје централна фигура омладинског покрета у Бачкој. Септембра 1943. улази у обласни комитет СКОЈ-а за Бачку и Барању као члан (требало је да буде секретар).
Стално у покрету, вешта у прерушавању, хладнокрва и сналажљива, 12. новембра 1943. нашла се у Бачкој Паланци на извршењу важног задатка. Ту су јој ушли у траг органи контрашпијунаже. При покушају хапшења, Клара се није предала већ је пружила отпор и у борби са мађарским жанрадмима погинула.
У историографији овај догађај овако је описан:
По преласку из Срема у Бачку, Трећи бачко-барањски одред био је подељен на пет група како би могао да развије своју делатност у свим деловима Бачке. Присуство Одреда изазвало је одмах реакцију мађарских окупаторских снага, које су предузимале паљења, а касније и акцију већер размера. За време офанзиве две групе бораца Трећег бачко-барањског НОП одреда повукле су се у Бачку Паланку с намером да се ту склоне. Окупатор је преко својих агената дознао за склониште партизана, опколио је кућу и у борби убио Клару Фејеш, Живка Поповића и Душана Видовића. У истој кући, само у другом склоништу налазили су се Душан Алимпић – Влада, Богдан Стојаковић – „Црни Ђорђе“ и Лепосава Андрић – Баба, али њих непријатељ није нашао. Они су исте вечери успели неопажено да се извуку, а затим су се пребацили у Фрушку Гору.
Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, Том И, књига 17, 1958.
Тела троје партизана закопани су на сточном гробљу. Посмртни остаци су одмах након ослобођења Бачке Паланке на јесен 1944. године пренети и сахрањени у порти православне цркве.
По Клари Фејеш је именовано више улица у Војводини, студентски дом у Новом Саду, једна основна школа у Кикинди и месна заједница у зрењанинском насељу Мужља.
